Ajfelova kula - najvažnije informacije

Ova turistička atrakcija, sinonim za Pariz i njegov turizam, ujedno je i najposećenija. Ajfelova kula ponosno stoji od 1889. godine uprkos svim protivljenjima. Danas možete istraživati i penjati se njenim brojnim stepenicama ili liftom do poslednjeg sprata. Sa visine od 276 metara, doživećete Pariza na potpuno nov način.

Istorija Ajfelove kule
U trenutku izgradnje ništa nalik ovme nije postojalo, a nije bilo ni planirano da toranj tako dugo stoji. Ekposition Universelle, ili Međunarodna izložba, održana je u Parizu 1889. kada je Ajfelova kula debitovala. Ova izložba je obeležila 100. godišnjica Francuske revolucije, a remek-delo kakvo je kula bila je njena zvezda. Organizovan je konkurs, razmotreno je više od 100 prijava, a Odbor za stogodišnjicu je odlučio da je najbolja delo upravo ono inženjera Gustava Ajfela. Dobio je dosta loših kritika od arhitekata i umetnika, ali uprkos tome predstavio je monumentalan korak napred u svetu arhitekture. Gradnja je trajala od 1887. do 1889. godine; završena je taman na vreme da bude Ajfelova kula može da posluži kao ulazna kapija izložbe. Danas ova gvozdena konstrukcija dosiže 324 metra visine.

Šta videti i raditi na Ajfelovoj kuli?
Možete obići tri dela Ajfelove kule, ali i diviti joj se sa zemlje. Zadivljujući pogled sa vrha nije jedina stvar koju vredi doživeti, pa obavezno istražite:

Esplanade: Na dnu će vas dočekati skulptura Gustava Ajfela i šalter za informacije, a pre nego što počnete da se penjete, posetite The Rendez-Vous Boutikue na zapadnom stubu ili neki od štandova sa hranom koji božanstveno mirišu.
Prvi sprat: Nakon što ste se popeli na 360. stepenik i dosegli 57 metara, možete se opustiti u rekreacijskom prostoru, istražiti nekadašnje stepenište ili pojesti slatkiš u bifeu.
Drugi sprat: Dom čuvenog restorana sa Michelin zvezdom Le Jules Verne odakle ćete uživati u očaravajućem pogledu na Pariz dok degustirate gurmanska jela Frederika Antona.
Vrh: Na 276. metaru visine, pronaći ćete dve platforme za posmatranje, kancelariju Gustava Ajfela, model najvišeg nivoa Ajfelove kule i bar.
Rasveta Ajfelove kule: Svake noći nakon zalaska sunca do 1 ujutru, toranj se osvetljava putem sistema koji koristi 20.000 rotirajućih sijalica.

Karte i radno vreme

Ajfelova kula je otvorena za obilaske: Standardno radno vreme je od 9:30 do 17:30, sa glavnim ulazima koji se zatvaraju u 4:30, dok se kula zatvara u 10:45 vikendom. Tokom praznika i kratkog perioda od kraja novembra do sredine decembra, noću ostaje otvorena sat duže. Radno vreme takođe zavisi od toga da li planirate da koristite stepenice ili lift.
Ulaznice: Svoju kartu možete kupiti online ili na blagajni u jednom od stubova. Oni na zapadu i istoku prodaju karte za vožnju liftom, a oni na Južnom stubu prodaju karte za stepenice. U zavisnosti od toga koji deo tornja želite da posetite, vaša karta može da vas košta najmanje 10,50€ za pristup stepenicama do drugog sprata, pa do 26,10€ za pristup liftom do vrha.

Da biste videli detalje svih mogućih opcija karata i specifično radno vreme, posetite zvaničnu veb stranicu Ajfelove kule.

Kako doći do Ajfelove kule?
Odlična lokacija tornja olakšava pronalaženje i dolazak do njega. Javni prevoz je najbrža opcija, a dalje možete uživati u njemu sa Champ de Mars ili se približiti i istražiti kulu od dna do vrha.

Metro: Idite linijom 6 do stanice Bir-Hakeim, linijom 8 do stanice Ecole Militaire ili linijom 9 do stanice Trocadero. U zavisnosti od toga na kojoj stanici ulazite, biće vam potrebno manje od 15 minuta hoda do tornja.
Autobusom: Linije 30, 42, 69, 72, 82 i 86 vode vas do stanica u blizini Ajfelove kule, neke od njih su Champ de Mars i Tour Eiffel.
RER-om: Idite linijom C do stanice Champ de mars odakle treba kratko da prošetate do tornja.
Batobusom: Siđite na stanici Tour Eiffel.

Ajfelova kula - zanimljivosti

Umalo smo izgubili ovo arhitektonsko čudo tokom Drugog svetskog rata, kako je Hitler naredio da se sruši. To naređenje, na sreću, nikada nije ispoštovano.
Toranj je bio od pomoći u borbi protiv nemačkih komunikacija tokom Prvog svetskog rata; tada je na vrhu postavljena telegrafska antena.
Ako je posetite više puta, možda ćete primetiti promenu visine uzrokovanu vremenskim prilikama. Toplota može učiniti da se struktura proširi za približno 15 cm u visinu, a vetar je isto toliko skupi.
"Prodao" ga je prevarant Viktor Lustig naivnom Andreu Poasonu, a zatim je pobegao sa novcem u Austriju. Njegov drugi pokušaj da proda kulu nešto kasnije nije bio uspešan i pobegao je u SAD da bi izbegao zatvor.