Kada posetiti Banja Luku?
Postoji mnoštvo razloga koji vas mogu privući da posetite ovaj mističan grad. Banja Luka je poseban grad, koji se razlikuje leti od zime i stoga, kako biste mogli da kažete da ste bili ovde, moraćete da ovo mesto posetite više puta i steknete potpun utisak o njegovim posebnostima. On je podjednako lep za posetit u svim delovima godine, a za vas ćemo izdvojiti neke specifičnosti za određene periode:
- Leto u Banja Luci - Banja Luka je grad bogat istorijom i sve je to ostavilo veliki trag na pojedine delove grada. Zbog mnogobrojnih zelenih površina, Banja Luka je poznata kao grad zelenila. Upravo je to prednost posete u letnjim periodima kada ovaj grad ozeleni i lipe počinju da cvetaju. Obilazak izuzetnih istorijskih spomenika u leto je iskustvo koje ne želite da propustite.
- Zima u Banja Luci: Sa druge strane Banja Luka ima dosta toga da ponudi i zimi. Ukoliko vas interesuje skijanje, ili uživanje u zimskim festivalima i čarolijama, ovo je pravo mesto za vas. Postoji više skijaških klubova u samom gradu, a sam grad neguje zimski turizam i postoji dosta manifestacija tokom novogodišnjih dana.
Kako stići do Banja Luke?
Banja Luka je gradsko naselje, odnosno naseljeno mesto u sastavu grada Banje Luke kao jedinice lokalne samouprave u Republici Srpskoj. Nalazi se na severu Bosne i Hercegovine i smeštena je na obalama Vrbasa. Udaljenost Banja Luke od velikih centara je sledeća: Beograd 332 kilometara, Novi Sad 315 kilometara, Niš 565 kilometara, Zagreb 188 kilometara, Sarajevo 195 kilometara, Tuzla 165 kilometara. Od Beograda do Banja Luke trebaće vam nešto manje od četiri sata, a najlakši i najbrži put do tamo je sledeći:
- Automobilom - Uključujete se na auto put E70 prema zapadu i Zagrebu. Na 300-tom kilometru u mestu Okučani izađite sa auto-puta i skrenite desno na putni pravac E661 i vozite južno prema graničnom prelazu Bosne i Hercegovine u Gradišci (11km). Od Gradiške nastavljate istim putnim pravcem E661 prema jugu do Banjaluke (50km).
- Autobuski prevoz od i do Banja Luke - Ukoliko niste vozač ili biste radije da ne brinete o samom putu, postoji autobuski prevoz od Beograda do Banja Luke. Cena karte u jednom smeru je 22 evra, a sa povratnom kartom je duplo skuplje. Prosečno trajanje puta iznosi 6 sati i 10 minuta. Svakog dana su polasci u više termina, tako da je najbolje da se informišete na beogradskoj autobuskoj stanici oko tačnih termina polazaka i cene karata.
- Avionski prevoz od i do Banja Luke - Uz sve ovo, možete posetiti Banja Luku i avionom, a cene karata varijaju, pa bi bilo bolje da unapred rezervišete svoje karte. Banja Luka ima svoj aerodrom i možete poleteti iz Beograda ili Niša. Cena se uglavnom kreće od 9000 dinara pa naviše, ali će vam put proći jako lako i imaćete više vremena da uživate u samom gradu. Pre samoog polaska, najbolje je da se informišete.
Aktivnosti za turiste u Banja Luci
Banja Luka nudi svojim posetiocima veliki broj aktivnosti kako tokom leta, tako i tokom zime. U zavisnosti od perioda tokom koga boravite u ovom gradu mi vam preporučujemo sledeće aktivnosti:
- Rečne aktivnosti u Banja Luci - Na oko 20 km od centra Banje Luke, nalazi se Krupa na Vrbasu, istinski mali raj za sve ljubitelje prirode. Ova zelena oaza je jedna od omiljenih odredišta za piknike meštana i mesto u kojem uz zvuke vode i miris divlje prirode, možeš zaboraviti na sve svoje probleme i brige. Uz sve ovo, da bi doživli pravi šarm i lepotu Banje Luke, obavezno isprobajte rafting na Vrbasu, jednoj od najboljih evropskih reka za rafting.
- Uživanje u toplim izvorima u Banja Luci - Plaža Vrućica, mesto na kojem se topla voda izvora meša sa hladnim Vrbasom. Ovi izvori topli su tokom čitave godine i veoma popularni među Banjalučanima. Ovde se nalazi više banja, među kojima su i banja Direklija, koja je dobila ime po dva kamena direka, koji datiraju iz rimskog doba. Tu su i ostale banje: Kraljičina banja ili Kraljičina ilidža, koja je ime dobila po legendi da su se u njoj kupale kraljice, kao i lekoviti izvor Šugavica.
- Poseta muzeju ili pozorištu - Danas je Banski dvor mesto kulture u gradu, mesto na kojem možete da pogledate dobar koncert i posetite kvalitetnu izložbu. Tu je i Narodno pozorište koje je 2012. proglašeno nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine. Ono po čemu je Narodno pozorište značajano za ovaj grad jeste inspirativni duh kulture i umjetnosti koji donosi svojim sugrađanima sa svakom novom predstavom i postavom glumaca.
Manifestacije i festivali u Banja Luci
Banja Luka predstavlja centar kulture Republike Srpske i grad koji spaja različite karakteristike i različite doživljaje. Život u ovom gradu je prepun dešavanja, a samo neke od manifestacija i atrakcija ćemo izneti ovom prilikom za vas:
- Međunarodni festival pozorišta za decu - Vreme održavanja je od 4 do 10.oktobra. Dečije pozorište RS je od 2002. godine organizator Međunarodnog festivala pozorišta za decu, koji svake godine okuplja teatre iz desetak evropskih država. Festival ima za cilj da najmlađoj publici i kulturnoj javnosti prezentuje lepezu stilova i formi pozorišnog izražavanja.
- Banjalučki horski susreti - Vreme održavanja je od 22 do 24. oktobra u Banskom dvoru i Hramu Hrista Spasitelja. Tradicionalna muzička manifestacija "Banjalučki horski susreti" okupi veliki broj horova iz zemlje i sveta. Sa repertoarom duhovne i svetovne muzike, manifestacija nudi specifičan doživljaj svim posetiocima.
- Kestenburg - Vreme održavanja je od 16 do 20. novembra. „Banjalučko studentsko pozorište“ održava festival studentskih pozorišta. Organizuje se svake dve godine. Sve predstave u takmičarskom programu biće titlovane na engleski jezik, a celokupan program festivala odigrava se na šest stalnih scena. Pobedniku ovog festivala uručuje se nagrada "Zlatni Kesten", koji predstavlja simbol Banja Luke.
- Kočićev zbor - Vreme održavanja je od 24 do 29. avgusta. Održava se od 1965. godine u poslednjoj nedelji meseca avgusta. Posvećena je književniku Petru Koćiću. Dešavanja kao što su likovne izložbe, pozorišne predstave, književne večeri i tribine, folklorne igre, narodno sviranje i stvaralaštvo, narodni višeboj i drugi sadržaji, svake godine privuku veliki broj posetilaca i ljubitelja Kočićevog dela.
- Međunarodni festival animiranog filma - Predstavlja istorijski kontinuitet filmske animacije u Banjaluci, koja svoje korene i početke ima u Majskom festivalu animiranog filma iz 1971. godine. Održava se u oktobru. Na konkurs festivala 2016. godine je pristiglo 478 filmova iz 39 država. Najviše prijavljenih filmova došlo je iz Francuske, Poljske, Hrvatske, Švajcarske, Španije, Kanade i Rusije.
- Kozarske poklade - Poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta, uoči Vaskrsa. Kozarske poklade su u početku bile samo verski skup, da bi za nekoliko godina postale turistička atrakcija. Centralni deo dešavanja se održava ispred Hrama Svetog Proroka Ilije u Bistrici gde se održava i prikaz običaja Vaskršnjih poklada. Na manifestaciji nastupaju tradicionalne pevačke i folklorne grupe sa Potkozarja.
- „Dečije carstvo“ - Značajna dečija kulturna manifestacija jer promoviše kulturno stvaralaštvo dece osnovnoškolskog uzrasta i na taj način doprinosi njihovom razvoju i usmerava ih u pravcu koji je u školama često zapostavljen. Pored uticaja na kulturni razvoja pojedinca „Dečije carstvo“ promoviše zdravu konkurenciju i timski rad, jača zajedništvo i omogućava svakom pojedinačno da od malih nogu doprinese kulturnom životu sredine u kojoj živi.
- “Veče uz tamburu″ - Predstavlja centralnu kulturnu manifestaciju u aprilu, uz obeležavanje Dana grada Banjaluke. Festival je otvoren za tamburaške orkestre iz svih zemalja, a jedini kriterijum za učešće na festivalu jeste kvalitet ponuđenog programa. Publici se predstavlja mali tamburaški sastav od maksimalno 10 svirača.
Sadržaji za decu u Banja Luci
Banja Luka, kao i većina velikih gradova, sadrži dosta atrakcija i zanimacija za najmlađe. Ovaj grad je obogaćen prirodom i kao takav ima dosta parkova i šetališta koji su odlični za naše mališane. U ovom gradu će deca uživati u netaknutoj prirodi Osim ovoga, za vas izdvajamo samo neke od aktivnosti u kojima će vaša deca uživati u Banja Luci:
- Dečiji sajam Banja Luka - Održaće se 28. i 29. maja u Sportskoj dvorani Borik u Banjaluci. Najveća porodična manifestacija biće događaj na kome posetioci mogu pronaći proizvode po jedinstvenim promotivnim cenama, saznati novitete, učestvovati u edukativnim ali i zabavnim radionicama, panel diskusijama i predavanjima. Festivalski deo ovogodišnjeg sajma pesmom i plesom otvoriće mališani iz predškolskih ustanova.
- Svetosavska akademija - Predstavlja jednu od najpoznatijih i najuglednijih kulturnih manifestacija u Banja Luci. Održava se 27. januara, a svakako cilj je da se, još jednom prisetimo velikog srpskog prosvetitelja, kao I da obeležimo krsnu slavu škola, Svetog Savu. Kao i svake godine, povodom ove svečanosti, pripremljene su inovativne aktivnosti koje svojim sadržajem privlače veliki broj posetilaca. Sadržaj ove svečanosti nije samo proslavljanje našeg prosvetitelja Svetog Save, već i razlog za druženje, zabavu.
- Avanture u prirodi - U okolini Banja Luke postoji nekoliko etno sela sa bogatim sadržajima za decu, a onima koji žele nešto dinamičniju zabavu za svoje najmlađe, preporučujemo posetu nekom od rafting klubova, konjičkih klubova ili istraživanje tvrđave Kastel.
- „Banja Luka ljudskog lica” - Cilj projekta je unaprediti kapacitete i uslove zajednice da adekvatno odgovori na probleme i potrebe dece i mladih putem kreiranja sadržaja za kvalitetno provođenje slobodnog vremena i razvoja pozitivnih životnih veština. Neke od planiranih radionica su: izrada nakita, oslikavanje cekera, muzičke radionice, brejk dens, joga, prva pomoć. Svi sadržaji su besplatni i namenjeni su deci i mladima.
Šta videti u Banja Luci?
Kada pomislite na turizam u Bosni i Hercegovini, uglavnom se setite Sarajeva, Trebinja, Mostara i takvih gradova, a malo ko pomisli baš na Banja Luku. Ipak, ovaj prelepi grad ima itekako dosta toga da ponudi i poseta njemu bi bila prava odluka. Sada ćemo istaći neke detalje i posebne atrakcije u kojima možete uživati isključivo u Banja Luci:
- Ferhat-pašina džamija, poznatija kao Ferhadija - Iako je njen graditelj nepoznat, ova džamija, čiji je finansijer bio Ferhat-paša Sokolović, se smatra jednim od najvrednijih dostignuća islamske arhitekture 16. veka. U dvorištu džamije se nalaze i prateći objekti uključujući tri turbeta (Ferhat-paše, njegove unuke Safikade i njegovih bajraktara), šadrvan, kamenu ogradu sa česmom i staro mezarje. Ferhadija je, skupa sa preostalih 14 banjalučkih džamija, srušena tokom poslednjeg rata u Bosni. Cena celodnevne karte iznosi 1,5 eura.
- Safikadina spomen ploča - Ulicom Patrijarha Makarija Sokolovića, na jednoj od trošnih fasada, ugledaćete skoro neprimetno postavljenu spomen ploču posvećenu Safikadi. Za legendu, koja bi u nekoj drugoj državi bila okosnica gradskog turizma, malo ko van Banja Luke zna. Safikada ili Safikaduna je unuka Ferhat-paše koja je bila nesretno zaljubljena u vojnika koji je služio u obližnjoj tvrđavi Kastel. Kada je vojnik izgubio život na evropskom bojištu, Safikada je stala pred top koji je svakog dana salvom označavao podne i na taj način skončala život.Neki smatraju da se njen grob nalazio na mestu današnje spomen ploče, koja danas služi kao paganski oltar ispod kojeg zaljubljeni često pale sveće.
- Tvrđava Kastel - Predstavlja najstariji istorijski spomenik u ovom gradu. Sagrađena je na levoj obali Vrbasa, između današnjeg Gradskog mosta i ušća reke Crkvene. U prošlosti Kastel je bio jako vojničko utvrđenje i štitio je kotlinu Vrbasa od neprijateljskih naleta, pre svega sa severa. Tvrđava je sa svih strana opasana debelim kamenim zidovima, na kojima su podignute puškarnice i osmatračnice. U njenoj unutrašnjosti, pored letnje pozornice, igrališta za decu i nacionalnog restorana danas se nalaze prostorije Zavoda za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske koji radi od 1976. godine.
- Gospodska ulica - Predstavlja kratku, ali lepo sređenu pešačku zonu Banje Luke. Duž skoro cele ulice je postavljena dekoracija u vidu šarenih kišobrana, što je jeftin, ali efikasan način da se ulepša grad. Ovakva dekoracija neodoljivo podseća na Amsterdam i ostale zapadno evropske gradove.
- Saborni hram Hrista Spasitelja - Sagrađena je na mestu nekadašnje Crkve Svete Trojice, verovatno najljepše pravoslavne crkve koja je postojala u Bosni, pogođene prilikom bombardovanja u Drugom svetskom ratu. Kasnije je naređeno da se crkva sruši do temelja, a na njeno mjesto je postavljen spomenik palim borcima. Dozvola za obnovu hrama je izdata tek početkom 90-ih godina, a novoizgrađeni hram je dobio sadašnje ime, jer je u međuvremenu Crkva Svete Trojice izgrađena na drugoj lokaciji.
- Palata banske uprave i Banski dvor - Na suprotnim stranama Hrama Hrista Spasitelja smestili su se Palata banske uprave i Banski dvor. Obe zgrade su izgrađene 1932. godine, o čemu svedoči i arhitektonska sličnost. U Palati banske uprave je smeštena gradska uprava, dok se Banski dvor koristi za koncerte, izložbe i druga kulturna dešavanja.
- Ulica Kralja Petra I Karađorđevića, u kojoj se nalazi katedrala Sv. Bonaventure, jedna od četiri katedrale u BiH. Ulica predstavlja širok bulevar sa drvoredima i zanimljivom starom arhitekturom. Ulica se završava ogromnim kompleksom vladinih zgrada, odakle se na jednu stranu nastavljaju stambena naselja, dok su na drugoj strani neizgrađene livade, što nisam očekivao, ali barem postoji prostor za plansko širenje grada.
- Šehitluke, danas poznatije kao Banj brdo - U pitanju je izletište i rekreativna zona, gde građani Banja Luke upražnjavaju sportske aktivnosti i zajednička druženja. Na vrhu brda se nalazi memorijalni spomenik posvećen palim Krajišnicima u NOB-u. Spomenik je izgrađen od belog bračkog kamena, visine 13 m i dužine 24 m, a krasi ga reljef koji prikazuje borbu i stradanje Krajišnika u Drugom svetskom ratu.
- Vladičanski dvor - Verovatno jedna od najlepših gradskih građevina. Nalazi se pored pravoslavne Crkve Svete Trojice. Skladna arhitektura i uređeno dvorište su dovoljan razlog da posetite ovo zdanje.
Smeštaj u Banja Luci
Banja Luka kao veliki grad, najveći u Republici Srpskoj, zasigurno poseduje širok dijapazon najrazličitijih oblika smeštaja. Ovde možete pronaći hotelski, apartmanski ili ma kakav smeštaj u svim delovima grada. Grad kao grad je izuzetno dobro povezan i nije teško ići sa kraja na kraj, stoga sam izbor lokacije smeštaja nije toliko presudan jer uživanjem u šetnji možete jako lako da ulepšate sebi dan. Stan na dan Banja Luka je najtraženiji vid smeštaja u gradu, a pored toga čekaju vas i:
- Hoteli - Cena jednog noćenja u najširem centru Banja Luke iznosi od 4000 dinara pa sve do 11000, u zavisnosti od lokacije i vaših prohteva.
- Apartmani - Apartmani u Banja Luci su nešto jeftiniji i mogu se pronaći za ispod 4000 dinara. Širok dijapazon apartmana se nalazi u svim delovima grada.
Važni telefoni i informacije
Ovom prilikom ćemo za vas izdvojiti nekoliko važnih telefona koji vam mogu biti potrebni prilikom boravka u Banja Luci:
- Policija: 122
- Vatrogasci: 123
- Hitna pomoć: 124
- Auto-moto savez RS: 1285
- Autobuska stanica: 090 513 000
- Železnička stanica: +387(0)51 301 229
- Aerodrom Banja Luka: +387(0)51 535 210
- Apoteka „Prvi maj“: +387(0)51 223 540; 225 630
- Klinički centar Paprikovac: +387(0)51 342 100
- Gradska uprava: +387(0)51 244 444
- Civilna zaštita: +387(0)51 212 500
- Halo centar Pošte Srpske: 1370
- Veterinarska stanica: +387(0)51 303 113
Gde jesti u Banja Luci?
Duž cele Banja Luke postoji veliki izbor najrazličitijih restorana u kojima možete da predahnete i da napunite baterije za nastavak istraživanja ovog nesvakidašnjeg grada. Kao i svaki veliki grad, ishrana je raznovrsna, pa je Banja Luka bogata najrazličitijim tipovima kuhinja, od domaće pa sve do najegzotičnije svetske hrane. Cena samih obroka zavisi ali se kreće od 8 eura pa sve do 20 u zavisnosti od kuhinje i veličine obroka. Ovde smo za vas spremili nekoliko restorana u zavisnosti od vaših preferencija:
- Gde na doručak - ukoliko želite da probate domaće specijalitete za doručak, preporučujemo vam restorane: Restoran i Lounge bar Integra, restoran Dom, Lounge bar IN…
- Banjalučki ćevapi i jagnjetina - ne postoji osoba koja je bila u Banja Luci, a da nije probala banjalučke ćevape. Zato preporučujemo sledeća mesta: Kod Muje, Kod Mahe. Za one koji ne mogu odoleti jagnjetini: restoran Kazamat, restoran Mala Stanica, restoran Orhideja…
- Za ljubitelje italijanske kuhinje: Picerija kod Brke, Sanremo, Intermezzo, Bife Kola, restoran Mala Stanica, Agi Pasta Away
- Za ljubitelje čuvenih banjalučkih dezerta: restoran DOM, poslastičarnica Cookie bar, Mala Stanica…
Gde izaći u Banja Luci?
Banja Luka je opravdano na dobrom glasu po odličnom noćnom životu. Za razliku od drugih gradova, u Banja Luci ne postoji dan u nedelji kada nema prilike za noćni provod. I to za sve generacije i za sve životne stilove. Važno je samo poznavati ritam noćnog života Banja Luke. Za početak, u Banja Luci se relativno kasno kreće u noćni život, tek posle 22.00 ili čak 23.00. Izuzetak je jedino ako ranije postoji neki atraktivni večernji događaj. Ovde ćemo istaći neke od potencijalnih mesta za izlazak:
- Kafići: Via Ferrata, Tvornica, Cuba Libre, Mombasa, Office bar, Caffe Cirih, Harmonija, Bona Fides, Kafe bar Eklektik, Caffe Pause…
- Pivnice: City pub, Mac Tire Pub, Zlatna Krigla, Tihe noći, Depopivo Pub, Pukni zoro, Kset pub, Peckham pub, Garijeva pivnica…
- Noćni klubovi: Bizarre Diverse Bar, DKC Incel, Kabinet, Boom Boom Boom, KSB, Gatsby, Kristal, Opium, Stream line…
Prevoz i taksi u Banja Luci
Banja Luka je grad koji je lepo povezan i za veoma kratko vreme možete stići sa jednog na drugi kraj grada. Postoje više načina na koji možete doći sa jednog na drugi kraj grada:
- Gradski prevoz: U Banja Luci saobraćaju autobusi, tramvaji još nisu uvedeni. Ipak, i autobusi su dovoljni za brzu kretnju po gradu. Kako biste se najbolje upoznali sa gradskim prevozom i linijama koje saobraćaju, preporučujemo vam da posetite zvanični sajt grada Banja Luke.
- Taksi: Sa druge strane, ako se odlučite za taksi prevoz, preporučujemo sledeće proverene taksi operatere: "BIG" Taxi +387 66 211-511, Taxi prevoz Dobrijević +387 65 793-977, Patrol Taxi +387 51 229-500, Taxi Zeljko Banja Luka +387 66 050-581, LUX TAXI +387 66 925-926…
- Rent a car: Ukoliko ste zainteresovani za iznajmljivanje automobila i za slobodnu kretnju po gradu, i ta usluga postoji u ovom gradu. Na sledećim brojevima možete dobiti te usluge: +387(0)51 309 103; 65 549 560.
Parking i javne garaže u Banja Luci
Kako biste se najbolje informisali oko parking mesta u Banja Luci, preporučujemo vam da posetite zvanični sajt grada Banja Luke, gde su navedena sva parking mesta po tarifnim zonama. Radno vreme parkinga na svim parkiralištima je svakim radnim danom od 7,00 do 21,00 časova, a subotom od 7,00 do 16,00 časova. Parking u ovom gradu je podeljen na tri tarifne zone:
- Nulta tarifna zona: Cena parkiranja na parkiralištima u nultoj tarifnoj zoni je 60 dinara za svaki započeti čas parkiranja, s tim da najduže vreme trajanja parkiranja iznosi dva vezana časa, nakon čega vozilo mora napustiti nultu tarifnu zonu na minimalno jedan čas.
- Prva tarifna zona: Cena parkiranja na parkiralištima u prvoj tarifnoj zoni je 60 dinara za svaki započeti čas parkiranja, a celodnevna karta za parkiranje iznosi 300 dinara.
- Druga tarifna zona: Cena parkiranja na parkiralištima u drugoj tarifnoj zoni je 30 dinara za svaki započeti čas parkiranja, a celodnevna karta za parkiranje iznosi 180 dinara.
Okolina Banja Luke
U okolini Banja Luke nalazi se još nekoliko turističkih lokacija koje bi trebalo obići i uživati u njihovim čarima. Spomenućemo samo neke od lokacija i atrakcija koje privlače mnogobrojne turiste:
- Manastir Osovica - Manastir Osovica pripada redu najvećih svetinja Republike Srpske. Iako se do naših dana nisu sačuvali značajniji pisani tragovi koji bi podrobnije otkrili duh minulih vremena, usled teške i burne istorije našeg naroda, ipak istoričari pretpostavljaju da je manastir Osovica ktitorsko delo izdanka plemenite loze Nemanjića kralja Stefana Dragutina (1253–1316), vladara Srema, Mačve, Usore i Soli.
- Vinarija "Jungić" - Vinarija Jungić se nalazi u selu Markovac kod Čelinca. Zasadi vinove loze na markovačkim obroncima prostiru se na površini od oko 4 hektara, sa preko 12 000 čokota vrhunskih vinskih sorti.
- Etno selo "Ljubačke doline" - Etno selo "Ljubačke doline" je zamišljeno i postavljeno kao muzej na otvorenom sa namerom da pokaže život jedne zadruge, njenu tradicionalnu arhitekturu, materijalnu kulturu i pokućstvo sa kraja 19. i prve polovine 20. veka.
- Kneževo - Kneževo, poznata vazdušna banja, leži na nadmorskoj visini od 860 m. Povezano je asfaltnim putem sa Banjalukom (50 km) i Travnikom (52 km). Mesto je smešteno na obroncima planine Vlašić.
- Šipovo/Pliva - Šipovo se nalazi oko 85 km južno od Banja Luke i predstavlja raj za ribare i ljubitelje prirode. To je planinsko područje, gde se ukrštaju tokovi reka Janj i Plive, Sokočnice, Lubovice i Volarice.
- Mlinska reka - Na pruzi Banja Luka – Doboj i tridesetom kilometru puta Banja Luka – Prnjavor (preko Čelinca i Vijačana), nalazi se turističko, ugostiteljsko, rekreativni centar Mlinska Reka, preduzeća Primaprom.
- Bardača - Ramsarsko područje „Bardača” se nalazi na oko 60 km severno od Banja Luke kraj ušća Vrbasa u Savu. Močvarno stanište uslovilo je bogat biljni i životinjski svet. Na Bardači obitava oko 180 vrsta ptica, od kojih je oko polovina gnezdarica.
- Slatina - Banja Slatina pruža mogućnost ugodnog boravka uz raznovrsnu ponudu sportsko-rekreativnih, lekarskih i kulturnih sadržaja. Osnovna obeležja mesta su čist vazduh, izdašni izvori termomineralne vode koji dostižu temperaturu i do 42ºC.
- Nacionalni park Kozara - Deo planine Kozare je proglašen Nacionalnim parkom 1967. godine, sa površinom od 3494,51 ha. On se nalazi na oko 50 km severozapadno od Banja Luke i obuhvata centralni deo planine, čijim središnjim platoom dominira područje Mrakovice.
Istorija Banja Luke
- Rana istorija - U gradu i njegovoj okolini otkrivena su bogata arheološka nalazišta koja govore o prastanovnicima prostora oko Vrbasa. Na prostoru tvrđave Kastel, u današnjem središtu grada, pronađen je znatan fond kamenog oruđa i oružja za koje se pretpostavlja da se koristilo u mlađem paleolitu. Grad se pod današnjim imenom prvi put pominje 1494. godine kada ugarski kralj Vladislav II Jagelonac, u povelji upućenoj lokalnim zapovednicima Jajačke banovine, navodi ime Juraja Mikulašića kao kaštelana Banje Luke. Lingvisti smatraju da je ime grada nastalo od reči „ban” (odnosno, arhaičnog prideva „banja”, u značenju „banova”) i „luka”, pri čemu je luka označavala livadu u blizini vode. Osmanlije su osvojile Banju Luku 1528. godine.
- Savremeno doba - Godine 1878, Banju Luku je okupirala Austrougarska. Iako je za vreme turske vlasti bila administrativni centar regije, Banja Luka je austrougarsku okupaciju BiH dočekala kao zaostalo orijentalno naselje sa manje od 10.000 stanovnika. "Zlatno doba Banjaluke", istorijski period grada u kojem se ubrzano razvijao, pogotovo za vreme uprave energičnog i preduzetnog Bana Svetislava Tise Milosavljevića, prvog bana tadašnje Vrbaske banovine, gde Banja Luka postaje glavni grad. Napredak grada zaustavio je Drugi svetski rat i nemačko bombardovanje 9. aprila 1941. sa velikim razaranjima, a potom i savezničko bombardovanje 1944. Za vreme ratnog sukoba na području BiH 1992—1995. u Banjoj Luci nije bilo direktnih dejstava, ali je došlo do značajnih promena u nacionalnoj strukturi stanovništva. Osnivanjem Republike Srpske, Banja Luka, kao najveće gradsko naselje ovog entiteta, postala je sedište većine republičkih institucija.
Geografija i klima u Banja Luci
- Geografija - Banja Luka je smeštena na obalama Vrbasa, koji u ovom gradu gubi osobine planinske reke i ulazi u niziju na svom putu ka ušću u Savu. Središnji deo grada leži na nadmorskoj visini od 163 m i okružen je tercijarnim brežuljcima. Grad se u početku razvijao nizvodno od nekadašnjeg Gornjeg Šehera prateći tok Vrbasa, a stambena naselja koja su se gradila posle Drugog svetskog rata razvijala su se u širinu prema brdima koja okružuju urbano jezgro. Banja Luka je posebno izložena riziku od zemljotresa, a najsnažniji zemljotres u ovom gradu zabeležen je 27. oktobra 1969. godine (6,3 rihtera).
- Klima - Klima Banje Luke je umerenokontinentalna, uz uticaj klime panonskog pojasa. Srednja godišnja temperatura je 10,7°C, srednja januarska −0,8°C, dok je srednja julska 21,3°C. Srednja godišnja oblačnost iznosi 62%. Banjolučki kraj odlikuju izrazite zime, topla leta, znatna kolebanja temperature, te obilne padavine početkom leta. Veći deo godine u Banja Luci vlada tiho vreme.
Demografija Banja Luke
Prema Popisu stanovništva BiH iz 1991. godine, naseljeno mesto Banja Luka je imalo 143.079 stanovnika. Prema konačnim podacima Popisa stanovništva BiH 2013. godine za Republiku Srpsku koje je izdao Republički zavod za statistiku, u naselju Banja Luci je popisano 135.059 stanovnika. Po najnovijim popisima, 49% stanovništva se izjašnjava kao Srbi, 19,35% kao Muslimani, 11% kao Hrvati, a čak nešto manje od 16% kao Jugosloveni. Danas se smatra izuzetno srpski naseljenim gradom.
Tradicija i kultura Banja Luke
- Kultura - U gradu postoje mnoga kulturno-umetnička društva. Najstarije je RKUD Pelagić (osnovano 1927), i ujedno je jedna od najstarijih institucija svoje vrste u Bosni i Hercegovini.
- Sport - Banjalučki Čelendžer se održava u septembru svake godine. 2005. godine, Evropski šampionat u raftingu održan je na reci Vrbas. 2006. godine, mečevi Grupe III Evropa/Afrika zone Dejvis kupa su se održali u gradu. Od 2015. godine, održava se Banjalučki polumaraton. Banja Luka je bila Domaćin Svetskog prvenstva u raftingu (2009), Evropskog padobranskog prvenstva i svetskog kupa (2013), Svetskog kupa u kajaku i kanuu (2012, 2013), Svetskog prvenstva u padobranstvu (2014), Evropskog prvenstva u raftingu (2015), Evropskog prvenstva u kajaku i kanuu na divljim vodama (2011, 2015), Svetskog prvenstva u kajaku i kanuu na divljim vodama (2016). Bila je i jedan od domaćina Svetskog juniorskog prvenstva za rukometaše (2013).