Kada posetiti Valjevo?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga šta želite da posetite i za kakav tip odmora ste zainteresovani. Bogata turistička ponuda Valjeva i njegove okoline čine ovaj grad zanimljivom turističkom destinacijom i tokom letnje i tokom zimske sezone.
- Valjevo leti
Posetu samom gradskom jezgru i obilazak spomenicima kulture, muzejima i pešačkim zonama najbolje je organizovati tokom toplijih meseci, kada je vreme povoljno za šetnju. Okolina Valjeva takođe nudi značajne turističke potencijale koje je najprikladnije iskoristiti u toku letnje zone, poput banjsksog turizma (Banja Vrujci), verskog turizma (manastiri Lelić, Ćelije, Pustinja i Jovanja), seoskog turizma (sela Brankovina, Lelić, Struganik), kao i rekreativnog i avanturističkog turizma (planinsko-turističko mesto Divčibare). U okviru sportsko-rekreativnog kompleksa Petnica nalaze se četiri bazena i kupalište na reci Gradac, koja Vam mogu ponuditi osveženje tokom vrelih letnjih dana. - Valjevo zimi
U neposrednoj blizini grada Valjeva nalazi se ski centar Divčibare, pogodan za zimske sportove i boravak na snegu. Centar sadrži dve ski staze: Crni vrh, dugu 850 metara, opremljena je sistemom za veštačko osneživanje, i Centar, dugačku 600 metara.
Kako stići u Valjevo?
Valjevo zauzima izuzetno povoljan geografski položaj i nalazi se na raskrsnici magistralnih puteva. Udaljenost Valjeva je od velikih gradskih centara je sledeća: 94km od Beograda, 136km od Novog Sada i 262km od Niša.
Dobra infrastrukturna osnova i povezanost sa drugim gradovima pruža nekoliko načina na koji možete stići u ovaj grad.
Dobra infrastrukturna osnova i povezanost sa drugim gradovima pruža nekoliko načina na koji možete stići u ovaj grad.
Kako stići u Valjevo automobilom
Ako putujete automobilom, u Valjevo možete stići magistralnim putem iz pravca Šapca. Put od Beograda do Valjeva traje oko sat i 20 minuta.
Iz pravca juga odlični putevi vode iz Požege i Bajine Bašte (sa Tare i Zlatibora, preko Maljena i Povlena).
U budućnosti, planirana je i izgradnja deonice koja će povezati auto-put Miloš Veliki sa Valjevom i skratiti vreme putovanja.
Iz pravca juga odlični putevi vode iz Požege i Bajine Bašte (sa Tare i Zlatibora, preko Maljena i Povlena).
U budućnosti, planirana je i izgradnja deonice koja će povezati auto-put Miloš Veliki sa Valjevom i skratiti vreme putovanja.
Kako stići u Valjevo autobusom
Valjevo je autobusima dobro povezano sa skoro svim većim gradovima u Srbiji. Beograd, Novi Sad, Šabac, Čačak i Užice su samo neki od gradova prema kojima saobraćaju redovne linije sa glavne autobuske stanice Valjevo. Iz Beograda za Valjevo svakodnevno polazi oko 20 autobusa u organizaciji Laste i valjevskog prevoznika Europa bus. Prvi polazak sa stanice Beograd je u 5 sati ujutru, dok je poslednji polazak u 22:15 sati. Cena karte za relaciju Beograd - Valjevo iznosi 790 dinara.
Glavna autobuska stanica Valjevo Lasta nalazi se nedaleko od samog centra grada. Odmah pored nje je smeštena i taksi stanica.
Adresa: Klanička 18, Valjevo
Kontakt telefon (informacije): 014/ 221-482
Kontakt telefon (dispečeri): 014 / 221-137
Email adresa: as.valjevo@lasta.rs
Glavna autobuska stanica Valjevo Lasta nalazi se nedaleko od samog centra grada. Odmah pored nje je smeštena i taksi stanica.
Adresa: Klanička 18, Valjevo
Kontakt telefon (informacije): 014/ 221-482
Kontakt telefon (dispečeri): 014 / 221-137
Email adresa: as.valjevo@lasta.rs
Kako stići u Valjevo vozom
Kroz Valjevo takođe prolazi i železnička pruga Beograd - Bar. Vozovi svakodnevno saobraćaju za Beograd (9 puta dnevno), Bar (4 puta dnevno), Novi Sad, Suboticu i Užice. Cena karte u jednom pravcu iz Beograda do Valjeva je 434 za drugu klasu i 626 dinara za prvu klasu. Povratna karta košta 694 dinara ako se odlučite za prvu klasu, a 1002 dinara ako se odlučite za drugu.
Aktivnosti za turiste u Valjevu
Turistička organizacija Valjeva nudi veliki broj raznovrsnih aktivnosti u kojima možete uživati tokom Vaše posete. Ovde Vam predstavljamo nekoliko najpopularnijih od njih, kako u samom gradu, tako i u njegovoj neposrednoj okolini.
- Obilazak centra grada
Upoznavanje sa ovim gradom svakako treba započeti prijatnom šetnjom kroz centar, na levoj obali Kolubare. Zgrade izgrađene u ljupkom evropskom stilu, prostrani trgovi i ulice ukrašene cvetnim lejama čine ovaj deo Valjeva idealnim mestom za šetnju. Ne propustite trgove sa spomenicima: Desankin venac i Trg Živojina Mišića, zgradu Valjevske gimnazije, Narodni muzej, galeriju i Muselimov konak, najstariju građevinu u Valjevu. Vredi posetiti i Knez Miloševu ulicu, glavni trgovački centar grada, u kojoj možete napraviti predah u jednom od brojnih kafića, poslastičarnica ili prodavnica. Vredna pomena je i Karađorđeva ulica, u kojoj možete videti glavni trg, zgradu Gradske uprave, biblioteku i park sa prelepom fontanom.
- Razgledanje Tešnjara
Sa druge strane Kolubare, nalazi se stari deo grada, Tešnjar, koji predstavlja nezaobilaznu destinaciju prilikom posete gradu Valjevu. Ova jedinstvena gradska celina očuvala je prvobitni izgled i autohtoni duh Valjeva 19. veka. Tešnjar je savršeno mesto za one koji žele da se upoznaju sa arhitekturom i zanatima davnih vremena.
- Odmor u parku Vidrak
Na brdu Vidrak iznad Valjeva, pored puta ka manastirima Ćelije i Lelić, nalazi se spomen-park posvećen Borcima revolucije 1941-1945, koji predstavlja jedno od omiljenih izletišta Valjevaca. Lepo uređen park koji se prostire na oko tri hektara, sjajno je mesto za relaksaciju.
- Izleti i posete destinacijama u okolini Valjeva
Turistička organizacija Valjeva organizuje veliki broj zanimljivih izleta i pruža priliku da posetite neke od zanimljivih lokacija skrivene u okolini grada. Najčuvenije je, svakako planinsko-turističko mesto Divčibare, ali ništa manje nisu vredni ni izleti koji vode u Brankovinu, na Taorska vrela i sportsko-rekreativni centar u selu Petnici. Posetioci zainteresovani za verski turizam, mogu odabrati turu koja će ih odvesti u najlepše valjevske manastire: Lelić, Ćelije, Pustinju i Jovanju.
Manifestacije i festivali u Valjevu
Valjevo je grad ponosan na svoju bogatu kulturno-istorijsku tradiciju, pa nije iznenađujuće to što se u njemu održava veliki broj festivala i manifestacija čiji je cilj očuvanje kulturnog nasleđa, ali i stvaranje aktivnosti koje mogu biti veoma privlačne turistima.
- Tešnjarski dani
Tešnjarski dani su najveća i najznačajnija manifestacija grada Valjeva. Tokom deset letnjih dana, od 7. do 15 avgusta, na keju na reci Kolubari, odvijaju se raznovrsni kulturni i zabavni sadržaji namenjeni posetiocima svih uzrasta. Grad učestvuje u organizaciji brojnih koncerata, sportskih takmičenja i pozorišnih predstava, najčešće u izvedbi najmlađih sugrađana.
- Dan grada
Ovaj datum uzima sa za početak razvoja savremenog Valjeva, jer je tada došlo do oslobađanja grada od turske vlasti. Valjevci tokom ovog dana uživaju u svečanostima i izložbama koje su za njih spremili najmlađi sugrađani, koji su se potrudili da obeleže ovaj simbolički veoma važan datum.
- Desankini majski razgovori
U čast čuvene pesnike Desanke Maksimović u njenom rodnom gradu svakog 16. Maja na godišnjicu njenog rođenja održava se manifestacija Desankini majski razgovori. Za vreme ovog festivala dodeljuju se nagrade pobednicima poetskog takmičenja za srednjoškolce
- Sabor folklornih društava Srbije Zlatni opanak
„Zlatni opanak“ je tradicionalna manifestacija čija je osnovna ideja okupljanje folklornih ansambala iz Srbije i dijaspore. Tradicionalno se održava svake godine između 28. I 30. aprila. Pod okriljem iste organizacije je i sličan festival prilagođen devi, koji se odbija od 12. do 14. maja.
Sadržaji za decu u Valjevu
- Istraživački centar Petnica
Istraživački centar u selu Petnica nudi brojne edukativne programe s ciljom da najmlađima približi nauku i upozna ih s osnovnim principima naučnog istraživanja. Svakog septembra istraživačka stanica za osnovnoškolve organizuje Letnju naučnu školu. Tada učenici imaju priliku da posete niz radionica i oprobaju se u aktivnostima u raznovrsnim oblastima od fizike i hemije, do astronomije i arheologije.
- Parkovi i izletišta
Sjajna mesta za mališane željne fizičkih aktivnosti jesu i neki od parkova u Valjevu i njegovoj okolini. Izdvaja se Park Pećina, koji sadrži igrališta i sadržaje za najmlađe, ali i terene za mali fudbal i basket. Prostrano izletište na brdu Vidrak takođe je pogodno mesto na kome se deca mogu slobodno igrati i trčati.
Šume i čisti vazduh za koji se veruje da ima lekovita dejstva i čine ovu visoravan u blizini Valjeva idealnim mestom za one koji žele da odvedu decu na zdrav odmor izvan zagađenja grada. Leti, deca mogu uživati u šetnji i vozi bicikala na jednoj od uređenih staza, dok se zimi mogu igrati u snegu.
Šta videti u Valjevu?
- Glavne ulice
Neizostavan deo posete Valjeva treba da bude obilazak nekih od njegovih glavnih ulica, u kojima se možete upoznati sa duhom i temperamentom grada. Šetnju treba započeti u Karađorđevoj ulici, koja predstavlja samo srce Valjeva, a zatim produžiti ka Knez Miloševoj ulici, glavnom trgovačkom centru. Poseta ovom gradu nije kompletna bez odlaska u Tešnjar, staru kaldrmisanu ulica, u kojoj je u potpunosti očuvana arhitektura i duh 19. veka. Stanovnici Tešnjara trude se da sačuvaju tradicionalne zanate, s kojima se možete bolje upoznati u raznovrsnim radionicama i radnjama.
- Muzeji
Grad Valjevo može biti ponosan na postavke svojih muzeja. Najpoznatiji od njih je Narodni muzej Valjevo, koji pruža stalnu postavku Treća dimenzija prošlosti – pogled iz budućnosti. Poseta ovom muzeju odvečće Vas na putovanje kroz minule vekove i upoznati sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem valjevskog kraja. Radno vreme traje od 10 do 18 časova od utorka do subote, a od 10 do 15 časova vikendom. Ponedeljkom je muzej zatvoren. Više informacija možete naći na www.museum.org.rs.
U Muselimovom konaku, najstarijoj sačuvanoj građevini u Valjevu, možete videti dve muzejske postavke posvećenu Prvom i Drugom srpskom ustanku, kao i podrum gde su bili zatvoreni čuveni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Vredi posetiti i Kulu Nenadovića, jedan od simbola Valjeva, u kojoj je takođe organizovana stalna muzejska postavka.
U Muselimovom konaku, najstarijoj sačuvanoj građevini u Valjevu, možete videti dve muzejske postavke posvećenu Prvom i Drugom srpskom ustanku, kao i podrum gde su bili zatvoreni čuveni knezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Vredi posetiti i Kulu Nenadovića, jedan od simbola Valjeva, u kojoj je takođe organizovana stalna muzejska postavka.
- Galerije
Zaljubljenici u umetnost takođe u Valjevo mogu pronaći nešto u skladu sa svojim ukusima. Moderna galerija Valjevo, u samom centru grada, nudi zanimljivu postavku, među kojom se nalazi oko sto vrednih dela poznatog slikara Ljube Popovića. Tu je i Internaconalni umetnički studio „Radovan Trnavac Mića“, koji sadrži kolekciju od 237 dela domaćih i stranih umetnika.
- Parkovi i izletišta
Ljubitelji izleta u prirodi u Valjevu mogu naći nekoliko prijatnih mesta za odmor. Najpoznatije izletište je veliki, lepo uređen Park Vidrak, iznad kog se nalazi vidikovac Paviljon koji pruža veličanstven pogled na grad. Šumoviti Park Pećina, okružen sportskim terenima i stazama za trčanje, savršeno je mesto za rekreaciju, ali i relaksaciju. Još neke lokacije koje treba obići su Park na Jadru, dekorisan skulpturama posvećenim narodnim herojima valjevskog kraja, i Spomen park na Krušiku.
- Spomenici
Valjevo nije slučajno zadobilo nadimak ,,grad spomenika”. Ulice grada krase skulpture koje odaju počast čuvenim sugrađanima, poput Prote Mateje Nenadovića, pesnikinje Desanke Maksimović, Milovana Glišića, Nikolaja Velimirovića i majora Milenka Pavlovića. U blizini se nalazi i spomenik na Brankovačkom visu, posvećen stopedesetogodišnjici od početka Prvog srpskog ustanka, i spomenik Borcima revolucije, koji nadgleda grad sa izletišta na brdu Vidrak.
- Verski objekti
Turisti zainteresovani za verski turizam, u samom gradu Valjevu mogu videti nekoliko lepih crkava. Glavni i najveći pravoslavni hram u Valjevu je Saborna crkva Vaskrsenja Gospodnjeg. Zanimljivo da je ovaj hram drugi najveći u Srbiji, odmah iza Hrama Svetog Save u Beogradu. Još jedna od crkava vrednih posete jeste Crkva Pokrova Presvete Bogorodice, građena polovinom 19. veka, a u njenu realizaciju su bili uključeni tada najpoznatiji majstori. U crkvi možete videti visoki ikonostas iz 1865. godine, oslikan u duhu klasicizma, sa ikonama koje je slikao Nikola Marković, poznati srpski slikar druge polovine 19. veka.
Smeštaj u Valjevu
U zavisnosti od tipa smeštaja i načina odmora koji želite, u Valjevu možete pronaći nekoliko vrsta smeštajnih kapaciteta.
- Hoteli
Valjevo ima preko 10 hotela kategorija od 1 do 4 zvezdice, koji zadovoljavaju različite zahteve turista. Najpoznatiji su Hotel Grand, koji se nalazi u samom centru grada, u blizini najpoznatijih valjevskih znamenitosti, i Hotel Omni.
- Hosteli
Nešto jeftiniju varijantu odmora možete pronaći u nekom od brojnih hostela i privatnih smeštaja, smešteni i u samom gradskom jezgru i u njegovoj okolini.
- Smeštaj na selu
Turisti koji žele da sebi prirede odmor u prirodi, izmešten iz gradske buke, mogu se odlučiti za neko od seosko turističkih domaćinstava u okolnim mestima.
Važni telefoni i informacije u Valjevu
Za sve informacije i pitanje uvek se možete obratiti turističkoj organizaciji Valjeva na telefon 014/ 221-138 ili mejl adresu tovaljevo@mts.rs. Zgrada turističke organizacije Valjeva nalazi se na adresi Prote Mateje 1. U narednom delu teksta izdvojili smo još neke brojeve telefona koji Vam mogu biti od koristi tokom posete Valjevu.
Ustanove i službe
Vatrogasna služba: 193
Policija: 192
Vojna hitna pomoć: 1976
Zdravstveni centar Valjevo: 014/295 -295
Centar za obaveštavanje: 1985
Tačno vreme: 195
AMSS - Informacije: 1987
PU Valjevo: 014/294-300
Elektrodistribucija: 014/222-412
Vodovod Valjevo: 014/222-512
Apotekarski centar: 014/224-560
Gradska Uprava Valjevo: 014/294-900
Dom Zdravlja Valjevo: 014/ 315-00-38
Pošta Valjevo: 014/294-000
Telegrami: 196
Informacije: 1988
Autobuska stanica: 014/221-482
Železnička stanica: 014/ 221-697
Ustanove i službe
Vatrogasna služba: 193
Policija: 192
Vojna hitna pomoć: 1976
Zdravstveni centar Valjevo: 014/295 -295
Centar za obaveštavanje: 1985
Tačno vreme: 195
AMSS - Informacije: 1987
PU Valjevo: 014/294-300
Elektrodistribucija: 014/222-412
Vodovod Valjevo: 014/222-512
Apotekarski centar: 014/224-560
Gradska Uprava Valjevo: 014/294-900
Dom Zdravlja Valjevo: 014/ 315-00-38
Pošta Valjevo: 014/294-000
Telegrami: 196
Informacije: 1988
Autobuska stanica: 014/221-482
Železnička stanica: 014/ 221-697
Gde jesti u Valjevu?
Mnoštvo raznovrsnih restorana koje Valjevo nudi zadovoljiće i najizbirljivije posetioce. Bilo da ste ljubitelj tradicionalne srpske hrane ili je internacionalna kuhinja ono što Vas više privlači, u Valjevu ćete naći mesto u skladu sa Vašim ukusom.
- Restorani
Od restorana koji nude nacionalnu kuhinju izdvajamo Restoran Kuću Valjevo, Jefimiju, Paviljon Spasojević, Usput, Lovački dom, Kod Bore, Kod tri lipe i Intermeco. Valjevo takođe nudi sjajnu ponudu italijanskih restora, poput restorana La Piazza, kafe-picerije Corner, restorana Giardino i Hemingvej.
- Fast food
Ako nemate dovoljno vremena ili želite više da se posvetite obilasku samog grada nego traženju mesta za obedovanje, restorani brze hrane su odlično rešenje za Vas. Burger, ćevape ili picu možete kupiti u nekom od sledećih fast food lokala: Kod sata, Ćevabdžinica Bucko, Brza hrana Garfild, Lane, Fast Food Mladenović, picerija Zam.
- Pekare
Ako tražite brzo i jednostavno rešenje za doručak, raznovrstan izbor peciva možete naći u nekoj od brojnih valjevskih pekara. Neke od njih su Mirona, Max, Domino i Bravo.
- Poslastičarnice
Želite da se zasladite nakon obilnog obroka i nagradite sebe ukusnim kolačem ili sladoledom? Isprobajte neke od đakonija koje nude poslastičarnice Rim, Atina, Slatko srce, Mefi, Pelivan ili Opera.
Gde izaći u Valjevu?
Valjevo je poznato po svojoj dugoj tradiciji kafana i pravljenja piva, pa je ono savršeno mesto za Vas, ako ste ljubitelj ovakvog tipa izlaska i narodne muzike. Nešto drugačiji provod dobićete ako se uputite u neki od valjevskih klubova ili pabova.
- Kafane
Zanimljiv je podatak da je sredinom 19. veka, nakon konačnog odlobođenja od turske vlasti, u Valjevu postojalo čak 55 kafana! Jedna od najčuvenijih i najstarijih od njih je kafana Platani, sagrađena početkom 19. veka. Još dobrih kafana koje su uspele da očuvaju nostalgičnu atmosferu pronaći ćete ako se uputite u staro jezgro grada, Tešnjar. Neke od njih su Gradska kafana Džentlmeni, Tri kosa, kafana Skadarlija, Koktel kafana, Kod Branke i Konoba 32.
- Klubovi i pabovi
Turisti u potrazi za živim noćnim životom mogu da za svoj izalazak izaberu neki od valjevskih klubova, kao što su President, Klub Lasta, Saloon i ZIPA. Ako ste ljubitelj piva i čeznete za odlaskom u pab, na raspolaganju su Vam Pivnica Golos i Pub 23.
Prevoz i taksi u Valjevu
- Gradski prevoz
Ako ste u Valjevo doputovali autobusom, kretanje po gradui njegovoj okolini olakšaće Vam gradski prevoz. Sa glavne autobuske stanice Valjevo Lasta svakodnevno saobraćaju autobusi prema gotovo svim mestina u okolini grada, tako da se može reći da i gradski i međugradski prevoz u Valjevu dobro funkcionišu. Prevoznici Lasta i Europa bus pokrivaju dosta linija u prigradskom i gradskom saobraćaju na teritoriji opštine Valjevo.
Cena karte za vožnju gradskim prevozom je 50 dinara, a za osobe starije od 70 godina vožnja je besplatna.
Cena karte za vožnju gradskim prevozom je 50 dinara, a za osobe starije od 70 godina vožnja je besplatna.
- Taksi službe
Posetiocima Valjeva na rasploganju je veliki broj taksi službi. Taksi stanica nalazi se u centru grada, odmah pored autobuske stanice. Dolazak i start vozila naplaćuju 35 dinara, svaki pređeni kilometar 52 dinara, a čekanje košta 650 dinara po satu. Za sva pitanja i informacije možete se obratiti udruženja taksista ,,Patak” na telefon 014/239-970.
Najpoznatije taksi službe u Valjevu su:
Gradski Taxi Valjevo: 014/ 291-129
Pink Taxi Valjevo: 014/292-929
City Taxi Valjevo: 014/354-2222
Kula Taxi: 014/290-29
Najpoznatije taksi službe u Valjevu su:
Gradski Taxi Valjevo: 014/ 291-129
Pink Taxi Valjevo: 014/292-929
City Taxi Valjevo: 014/354-2222
Kula Taxi: 014/290-29
Parking i javne garaže u Valjevu
Elektronska kontrola i naplata parkiranja trenutno se vrši u okviru dve naplatne zone, crvenoj i plavoj.
- Parking zone
Crvena zona se nalazi u najužem gradskom jezgru i njoj je trajanje parkiranja ograničeno na dva časa, a da bi korisnik po isteku naznačenog ograničenog vremena parkiranja mogao ponovo koristiti parking mesto u crvenoj zoni, mora sa vozilom napustiti zonu u najkraćem trajanju od trideset minuta.
Plava zona se prostire na javnoj površini trotoara i kolovoza, na tri grupna parkirališta van trotoarskih i kolovoznih površina, kao i na tri blokovska parkirališta u okviru stambenih blokova. U njoj nema vremenskog ograničenja parkiranja.
Naplata parkiranja se vrši u okviru obe naplatne zone od 7 do 20 časova tokom radnih dana, a od 07 do 14 časova subotom. Parkiranje se može platiti na parking kiosku ili SMS porukom (crvena zona: 9141, plava zona: 9142, plava zona - dnevna karta/višesatna karta: 9140). Karta u trajanju od jednog sata u crvenoj zoni iznosi 35 dinara, a u plavoj 22 dinara. Cena višesatne karte u plavoj zoni je 100 dinara.
Plava zona se prostire na javnoj površini trotoara i kolovoza, na tri grupna parkirališta van trotoarskih i kolovoznih površina, kao i na tri blokovska parkirališta u okviru stambenih blokova. U njoj nema vremenskog ograničenja parkiranja.
Naplata parkiranja se vrši u okviru obe naplatne zone od 7 do 20 časova tokom radnih dana, a od 07 do 14 časova subotom. Parkiranje se može platiti na parking kiosku ili SMS porukom (crvena zona: 9141, plava zona: 9142, plava zona - dnevna karta/višesatna karta: 9140). Karta u trajanju od jednog sata u crvenoj zoni iznosi 35 dinara, a u plavoj 22 dinara. Cena višesatne karte u plavoj zoni je 100 dinara.
Okolina Valjeva
Kombinacija kulturnih bogatstava uklopljenih sa netaknutim prirodnim lepotama, čine okolinu Valjeva izuzetno atraktivnom turističkom destinacijom. Izdvajamo nekoliko interesantnih mesta za koje vredi izdvojiti vreme i organizovati poseban izlet.
Na oko 40 kilometara od Valjeva, nalazi se jedan od omiljenih turističkih centara u Srbiji, Divčibare. Ova visoravan, smeštena u centralnom delu planine Maljen, poseduju dugu turističku tradiciju, pa nudi mogućnosti za zdravstveni, sportsko–rekreativni, izletnički, kao i lovni i ribolovni turizam.Leti, posetioci mogu Divčibare upoznati šetnjom na nekoj od pet uređenih pešačkih staza (Velika Pleća, Crni vrh, Paljba, Golubac i Ljuti krš), ali i vožnjom bicikla na jednoj od tri biciklističke staze. Tokom zimskog perioda, ski centar Divčibare nudi dve staze, opremljene žičarom i ski-liftom vučnicom.
Na 12 kilometara severno od Valjeva, nalazi se Brankovina, naseobina koja nosi nadimak ,,sela punog istorije”. Ovo maleno mesto sadrži nesrazmerno bogat kulturno-istorijski sadržaj, što ga činim zanimljivim mestom za izlet. Tu se nalazi Crkva Svetih Arhanđela, zadužbina Prote Mateje Nenadovića, u čijem je sklopu izložena neprocenjiva crkvena riznica.
- Petnica
Selo Petnica, udaljeno svega 5 kilometara od Valjeva, turistima nudi izvrsne aktivnosti i atrakcije. Ako se odlučite da napravite ovaj izlet, obavezno posetite Petničku pećinu. Ona nije samo jedinstven biser prirodne lepote, već nosi i važan arheološki značaj. Naime, u njoj su pronađena najstarija svedočanstva o životu ljudi u zapadnoj Srbiji. Zaljubljenici u sport mogu svratiti u obližnji sportsko-rekreativni centar Petnica i isprobati njegova četiri bazena i sportske terene za odbojku na pesku, mali fudbal, košarku i mini golf. Petnica je najpoznatija po istoimenom istraživačkom centru koji se u njoj nalazi. On nudi raznovrsne programe za osnovnoškolce, srednjoškolce i studente.
- Manastiri
Okolina Valjeva obiluje manastirima, što čini ovaj kraj odličnim primerom mesta pogodnog za verski turizam. Manastir Pustinja, skriven u šumama na 20 kilometara od grada, predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Na 11 kilometara od Valjeva smešten je manastir Lelić, u kome se nalaze mošti vladike Nikolaja i lepo oslikan ikonopis. Vredi posetiti i manastir Jovanju, koji je originalno nastao u 15. veku. U njemu možete videti očuvane fragmente starog životopisa. Još stariji je manastir Ćelije, koji potiče iz 13. veka, a nalazi se na samo 11 kilometara od grada.
Gradac, božanstveni dragulj prirode, smatra se jednom od najčistijih reka u Srbiji. Udaljena svega 5 kilometara od grada, s pravom je postala jedno od omiljenih izletišta za Valjevce i turiste koji žele da oete čari netaknute prirode. Na njoj postoji preko sedamdeset pećina za koje se pouzdano zna, a jedna od najimpozantnija od njih je Degurićka pećina, koju možete i obići. U blizini se nalazi brana, koja je istovremeno i kupalište.
Nedaleko od puta za Makovište nalazi se jedno od najlepših skrivenih mesta u Srbiji: Taorska vrela. Ovde možete videti brojne slapove i male vodopade koji se ulivaju u reku Skrapež. U okolini očuvano je i nekoliko starinskih vodenica, od kojih je najatraktivnija Pepina vodenica, koja je preobražena u mali restoran domaće kuhinje.
Istorija Valjeva
- Rana istorija
Valjevo je oduvek je imala značajnu ulogu u istoriji srpskog naroda. Najstarija svedočanstva o životu ljudi u ovom delu Srbije pronađena su baš u pećinama u okolini ovog grada. Valjevo se prvi put pominje u pisanim zapisima u dve ćirilične knjige iz Dubrovačkog arhiva, koje datiraju iz 1393. godine, a objavljene su pod naslovom "Stare srpske povelje i pisma". Za vreme srednjeg veka, Valjevo je predstavljalo razvijen trgovinski centar, koji je bio u stalnim vezama sa Dubrovnikom.
- Moderna istorija
1804. godine lokalno srpsko stanovništvo podiglo je pobunu protiv turskih gospodara i uspelo da oslobodi veliki deo Srbije. Valjevo je istorijski važan grad jer je bilo jedno od prvih naselja gradskog tipa koje je oslobođeno, na šta su i do današnjih dana građani izuzetno ponosni. Drugom polovinom 19. veka, konačno se stvaraju uslovi za ubrzani razvoj ovog grada i broj stanovnika rapidno se povećava.
Orijentalna kasaba transformisana je u modernu naseobinu, a oštri kontrast izmešu Valjeva ove dve epohe možete i danas videti ako posetite centar i Tešnjar. Suočenii jedan naspram drugug, sa dve suprotne strane Kolubare, oni su sačuvali duh vremena u kojim su nastajali. Tokom Prvog svetskog rata u neposrednoj okolini Valjeva je vođena Kolubarska bitka, a sam grad se pretvorio u ogromnu bolnicu u kojoj su ležali ranjenici kao i oboleli od velike epidemije tifusa. Ogromna razaranja grad je doživeo i u Drugom svetskom ratu, ali i na samom kraju 20. veka, kada je u više navrata bio bombardovan tokom NATO agresije na Srbiju.
Orijentalna kasaba transformisana je u modernu naseobinu, a oštri kontrast izmešu Valjeva ove dve epohe možete i danas videti ako posetite centar i Tešnjar. Suočenii jedan naspram drugug, sa dve suprotne strane Kolubare, oni su sačuvali duh vremena u kojim su nastajali. Tokom Prvog svetskog rata u neposrednoj okolini Valjeva je vođena Kolubarska bitka, a sam grad se pretvorio u ogromnu bolnicu u kojoj su ležali ranjenici kao i oboleli od velike epidemije tifusa. Ogromna razaranja grad je doživeo i u Drugom svetskom ratu, ali i na samom kraju 20. veka, kada je u više navrata bio bombardovan tokom NATO agresije na Srbiju.
Geografija i klima Valjeva
- Geografija
Valjevo ima vrlo povoljan geografski položaj koji se ogleda u blizini više važnih saobraćajnica, kao što su Ibarska magistrala, magistralni put koji vodi ka Jadranskom moru, Bosni i Hercegovini, Mačvi i Vojvodini, kao i pruga Beograd-Bar. U Valjevu se Jablanica i Obnica spajaju u reku Kolubaru. U Kolubaru se, na teritoriji Valjeva, takođe ulivaju reke Ljubostinja i Gradac.
- Klima
Valjevski kraj ima relativno stabilnu, umereno-kontinentalnu klimu. rednja godišnja temperatura vazduha u Valjevu je 11°C. Najhladniji mesec je januar, sa srednjom temperaturom vazduha od 0°C, dok je najtopliji jul, sa prosečnom temperaturom od 21°C. U proseku, Valjevo ima ukupno 198,9 sunčanih časova godišnje. Najsunčaniji mesec je jul, a najoblačniji je decembar. Prosečan prvi dan sa snežnim pokrivačem u Valjevu je 1. decembar. Prosečan poslednji dan sa snežnim pokrivačem u Valjevu je 16. mart, a na najvišim terenima posle 1. maja.
Demografija Valjeva
- U naselju Valjevo živi 49184 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 38.7 godina.
- Valjevo je, prema popisu iz 2002. godine, najvećim delom naseljeno Srbima (96%).U poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.
Tradicija i kultura Valjeva
- Malo je reći da je grad koji je iznedrio tolike slavne ličnosti, poput, između ostalih, Prote Mateje Nenadovića, Ilije Birčanina, Milovana Glišiča, Živojina Mišića, Nikolaja Velimirovića, Desanke Maksimović i Ljube Popovića, jedno od mesta najbogatijih istorijom, kulturom i tradicijom. Da Valjevci itekako umeju da cene svoje kulturno nasleđe, pokazuju muzejske postavke, kao i brojni spomenici koji odaju počast važnim ličnostima i događajima.
- U Valjevu i okolini može se videti razvoj srpske arhitekture, od tradicionalnih narodnih građevina u Brankovini i kanjonu reke Gradac, preko kule i konaka iz 18. veka, do primera orijentalne čaršije i moderne varošice. U Valjevu se, takođe, čuva i sećanje sa stare zanate kojima preti zaborav. Brojne kulturne manifestacije i festivali, poput Tešnjarskih večeri i Dana grada, donose doprinos očuvanju kulture i tradicije ovog kraja.
