Bakingemska palata – najbitnije informacija

Bakingemska palata je zvanična londonska rezidencija britanskih monarha. Takođe, služi i kao administrativno sedište. Palata se nalazi u gradu Vestminsteru i mesto je gde se Britanci okupljaju u vreme nacionalnog veselja i žalosti. Državne sobe u Bakingemskoj palati otvorene su za posetioce svakog leta.

Istorija Bakingemske palate
Bakingemska palata je bila prva Bakingemska kuća koju je Džordž III kupio za svoju suprugu kraljicu Šarlotu 1761. To je bila njihova porodična kuća, u blizini palate Svetog Džejmsa, gde su se održavali sudski poslovi. Preobražaj kuće u palatu desio se krajem 1826. Prvi arhitekta koji je radio na palati bio je Džon Neš, ali je otpušten jer je premašio odobreni budžet. Kralj Vilijam IV je izabrao Edvarda Blora da završi palatu. Taj kralj se, međutim, nikada nije uselio u palatu. Prvi monarh koji se tamo nastanio bila je kraljica Viktorija. Završni radovi na Dvoru obavljeni su neposredno pred izbijanje Prvog svetskog rata.

Šta videti u Bakingemskoj palati?
Palata nudi obilaske sa vodičem, kao i porodične ture i obilaske bašte. Neke od najvažnijih znamenitosti Bakingemske palate, koje su vredne posete su:

Bela soba za crtanje - ova soba je verovatno najraskošnija od svih državnih soba. Služi kao kraljevska prijemna soba za kraljicu i članove kraljevske porodice koji se okupljaju pre zvaničnih prilika.
Tronska soba - ova državna soba ima dramatičan luk i nadstrešnicu nad prestolima koju je napravio arhitekta Džon Neš. Par prestonih stolica, korišćeno je za ceremoniju krunisanja kraljice 1953. U ovoj prostoriji možete videti i stolice napravljene za krunisanje kralja Džordža VI i stolicu za presto napravljenu za kraljicu Viktoriju 1837. godine.
Balska sala - najveća od državnih soba, ima muzičku galeriju sa orguljama i koristi se u službene svrhe. U sali se mogu videti dva trona koja su napravljena za ceremoniju krunisanja kralja Edvarda VII i kraljice Aleksandre 1902. godine.
Muzička soba - ova soba je prvobitno bila poznata kao soba za crtanje lukova. Ovde se gosti predstavljaju pre večere ili banketa.
Veliko stepenište – stepenište je dizajnirao Džon Neš. Na gornjem delu stepeništa možete videti portrete najbližih članova porodice kraljice Viktorije.

Ulaznice i radno vreme Bakingemske palate

Ulaznice – za odrasle je 30 funti, za mlade od 18 do 24 godine 19,50 funti, a za decu od 5 do 17 godina i invalide karta je 16,50 funti. Trebalo bi da rezervišete svoju kartu unapred što je ranije moguće jer je palata otvorena za posetioce samo četiri meseca svake godine.
Radno vreme – Palata je otvorena u julu i avgustu od 9.30 do 19.30 časova, sa poslednjim ulazom u 17.15 časova. U septembru i oktobru Palata je otvorena od 9.30 do 18.30 časova, sa poslednjim ulazom u 16.15 časova.

Kako doći do Bakingemske palate?
Do Palate možete doći koristeći:

Voz – stanice London Victoria ili London Charing Cross.
Podzemnu železnicu – najbliže stanice su Victoria (linija Victoria), Green Park (linija Viktorija i Pikadili), St. James’s Park i Hide Park Corner (linija Piccadilli).
Autobusi – autobusi broj 11, 211, C1 i C10 staju na putu Bakingemske palate.

Šta treba da znate pre nego što posetite Bakingemsku palatu?
Evo nekoliko saveta i pravila prilikom posete Palati:

Dođite u palatu između 15 i 30 minuta ranije zbog obezbeđenja kroz koje morate da prođete.
Trebalo bi da nosite udobne cipele jer svi događaji podrazumevaju šetnju.
Zabranjeno je fotografisanje u državnim prostorijama. Zabranjeno je jesti i piti, osim flaširane vode. Na kraju, u palatu su dozvoljene samo životinje vodiči ili pomoćne životinje.

Bakingemska palata - zanimljivosti

Bakingemska palata ima 775 soba - 19 državnih soba, 52 kraljevske i gostinjske sobe, 188 spavaćih soba za osoblje, 92 kancelarije i 78 kupatila.
Zgrada je duga 108 metara, duboka 120 metara i visoka 24 metra.
Više od 50.000 gostiju poseti Palatu svake godine za državne bankete, ručkove, večere, prijeme i zabave u bašti.
Balkon Bakingemske palate jedan je od najpoznatijih na svetu otkako se tamo pojavljuju članovi kraljevske porodice.