25 najlepših rezervata prirode u Srbiji

U vremenima kada priroda i njena bogatstva polako nestaju, rezervati prirode postali su neprocenjivo blago. Većina njih su poslednja skrovišta ugroženih vrsta u zemlji, ali i šire. Sem važnosti za očuvanje okoline, rezervati pružaju posetiocima mogućnost da se izbliza upoznaju s prirodom i nauče više o njoj i načinima na koji joj možemo pomoći. Po svom tipu, rezervati se dele na specijalne, stroge i naučno-istraživačke rezervate prirode. Naučno-istraživački rezervati nisu namenjeni turistima, zato ćemo se prvenstveno fokusirati na druga dva tipa.

Ptice nadleću meandre Uvca

Ovim tekstom vodimo vas kroz najvažnija zaštićena područja u Srbiji. Upoznajte i istražite sve što se poseduju: 

Krenite u digitalnu prirodnu avanturu i pripremljeni pođite u pohod na lepote Srbije. 

Specijalni rezervati prirode

Specijalni rezervat prirode je područje sa neizmenjenom ili neznatno izmenjenom prirodom, od naročitog značaja zbog jedinstvenosti, retkosti ili reprezentativnosti, a koje obuhvata stanište ugrožene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva. Oni su bez naselja ili sa retkim naseljima u kojima čovek živi usklađeno sa prirodom. Namenjeni su očuvanju postojećih prirodnih odlika, genskog fonda, ekološke ravnoteže, praćenju prirodnih pojava i procesa, naučnim istraživanjima i obrazovanju, kontrolisanim posetama i očuvanju tradicionalnog načina života.

Uvac

Retki beloglavi supovi slobodno krstare nad plavetnim meandrima i liticama reke Uvac. Prelepi pogled na ovu neobičnu reku smeštenu u jednom od najlepših krajeva Srbije malo koga ostavlja ravnodušnim. Zato je Specijalni rezervat prirode Uvac u poslednje vreme postao jedna od najprimamljivijih destinacija u zemlji, sa mnogobrojnim atrakcijama koje skriva.    

Beloglavi sup nadleće nad meandrima reke Uvca
izvor: wikipedia

Aktivnosti u Rezervatu prirode Uvac

Uvac je postao jedan od najposećenijih rezervata prirode u regionu zbog velikog broja savremenih aktivnosti prilagođenih turistima. Možete uživati u sledećim sadržajima, prilagođeni različitim uzrastima:

  • Krstarenje rekom Uvac
  • Posmatranje beloglavog supa
  • Poseta uvačkim jezerima: Sjeničkom, Zlatarskom i Radoinjskom jezeru
  • Obilazak pećina Uvca
  • Poseta vidikovcima
  • Ribarstvo

Flora i fauna Uvca

Beloglavi sup širi krila
Beloglavi sup

Najčuveniji stanovnik Uvca je retki beloglavi sup, naša najveća ptica sa rasponom krila od 2,8 metara. Uprkos svom veličanstvenom izgledu, sup je pre dvadesetak godina bio na korak od izumiranja. Na sreću, uloženo je mnogo truda da se ova interesantna vrsta sačuva od izumiranja, pa posetioci danas u ovom rezervatu mogu posmatrati ove gigantske ptice kako krstare nebom i hrane svoje mlade.

Beloglavi sup nije jedina životinja kojoj je pogodovala netaknuta dolina reke Uvac. Do sada je na teritoriji ovog područja zabeleženo 104 vrste ptica i mnoge vrste zaštićenih riba, inskata i sisara. Neke od njih su:

  • Suri orao
  • Orao zmijar
  • Sivi soko
  • Veliki ronac
  • 11 vrsta riba (potočna pastrmka, klena, skobalja,...)
  • Ris
  • Vidra
  • 219 različitih biljnih taksona

Lokacija rezervata prirode Uvac

Rezervat se prostire između dve planine, Zlatara na jugozapadu i Javora na severoistoku. Zahvata površinu od 7.453 hektara i obuhvata delove teritorija opština Nova Varoš i Sjenica. Pod zaštitom je države od 1971. godine kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Ukoliko putujete automobilom, najbolje je putovati ka Sjenici i potom pratiti dalje putokaze ka Ivanjici. Na sedmom kilometru od Sjenice ka Ivanjici, sa leve strane ćete videti popularno jezero Uvac. Put do samog jezera Uvac je brdovit i poprilično uzak. Postoji i drugi put preko Nove Varoši koji vodi na drugu stranu jezera Uvac.

Zasavica

Zasavicu čini živopisan mozaik šuma, livada i vode u danas napuštenom nekadašnjem koritu reke Save. Zbog magičnog izgleda ove oaze prirode, nekada se verovalo da su na ovim prostorima nekada živela bajkovita bića. Na drevnim keltskim kartama bilo je označeno da su na prostorima Zasavice živeli zmajevi. Iako njih svakako nećete zateći ukoliko se uputite u Zasavicu, imaćete priliku da sretnete mnoga druga misteriozna stvorenja.   

Eko-centar s osmatračnicom u zelenilu Zasavice
autor: Bancika

Aktivnosti u Zasavici

Prirodne lepote Zasavice čine je savršenom destinacijom za odmor, rekreaciju, plovidbu čamcem, osmatranje i proučavanje prirode. Za učenike i studente napravljen je i poseban višednevni edukativni program. 

  • Poseta vizitorskom centru: Središnje turističko mesto rezervata je vizitorski centar. U njemu se nalazi smeštaj namenjen posetiocima koji bi želeli duže da se zadrže u Zasavici. Tu je i restoran Bircuz kod dabra i etno-soba sa postavkom starih kućnih i poljoprivrednih predmeta i alata sa kraja XIX i početka XX veka. 
  • Turistički brod: Najbolji način da upoznate biljni i životinjski svet skriven u trsci i vodama Zasavice, je da zaplovite turističkim brodićem Umbra.  
  • Ribolov: Rezervat je podsebno bogat ribom. Uz posebnu dozvolu, ribolovci mogu uživati i u ovom sportu. 

Flora i fauna Zasavice

Podolsko goveče i konji
Podolsko goveče

Zasavica je zaštićena kao specijani rezervat prirode radi očuvanja prirodnog vodotoka i vlažnih staništa sa značajnom raznovrsnošću flore i faune i prisutnim prirodnim retkostima i ugroženim vrstama.Na ovom području do sada je zabeleženo preko 600 biljnih vrsta. 

Zvezda močvarnih predela je, bez sumnje dabar. Ova vrsta, nekada veoma zastupljena na našim krajevima, već u prvoj polovini XIX počela je rapidno da izumire zbog mnogobrojnih faktora. Zasavica je odabrana kao jedno od idealnih mesta za reintrodukciju dabra, pa je jedno od retkih mesta u Srbiji na kojem ova vrsta i dalje preživljava. 

Sem dabra, Zasavica je i poslednji dom za mnoge druge ugrožene vrste životinja:

  • Vidra
  • Retka riba crnka (poznata i kao umbra)
  • Mangulica
  • Podolsko goveče 

Lokacija Zasavice

Zasavica se nalazi odmah na izlazu iz istoimenog sela, na četrdesetak kilometara od Šapca. Kada uđete u selo Zasavica iz pravca Sremske Mitrovice, potrebno je da prođete do kraja glavne, veoma dugačke ulice. Na kraju puta skrenite levo, tu se nalazi ulaz u rezervat prirode Zasavica.

Obedska bara

Sava je, promenivši svoj tok, podarila još jedno mesto izuzetno bogate prirode. U pitanju je Obedska bara, rostrani močvarno-šumski kompleks koji se nalazi u jugoistočnom Sremu. Zanimljivo je da je jedno od najstarijih zaštićenih područja u svetu. Titulu je dobila 1874. godine, samo dve godine nakon čuvenog Nacionalnog parka Jelouston. Njena neizmerna važnost zadržana je i do današnjih dana. 

Čamci u tršćaku Obedske bare
autor: Boris1973

Aktivnosti u Obedskoj bari

  • Informativno-edukativni centar: On je središte i sam ulaz u rezervat prirode. Opremljen je edukativnom učionicom, suvenirnicom i info-pultom. Najbolje je mesto na kome možete dobiti informacije o Obedskoj bari, a u njemu se često održavaju i raznovrsna predavanja i promo-filmovi.
  • Park za odmor: Opremljen je info-tablama, uređenim stazama i mobilijarom, drvenim stolovima i klupama. Sjajno je mesto za relaksaciju i kratak predah.
  • Obilazak rezervata i osmatračnice Kula Obeda
  • Panorama Obedske bare s katamarana uz pratnju vodiča
  • Iznajmljivanje čamaca na vesla
  • Pešačke ture
  • Vožnja bicikla
  • Čajanka u Šumskoj kolibi
  • Šumski wellness: Program uključuje fizičke aktivnosi, laganu šetnju, mentalno opuštanje, jačanje duhovne svesti i različite vežbe za jačanje tela i uma. 

Flora i fauna Obedske bare

Čaplja kašikara gaca kroz vodu
Čaplja kašikara

Obedska bara je, pre svega, kraljevstvo ptica i pravi mali raj za ornitologe. Predstavlja jedno od retkih očuvanih plavnih ritskih područja sa stoletnim mešovite šume hrasta lužnjaka, jasena i bresta. Zato pogoduje mnogim retkim vrstama močvarnih ptica:

  • Čaplja kašikara
  • Crna i bela roda
  • Crni ibis
  • Kašičar
  • 16 vrsta riba (štuka, čikov, šaran, karaš...)

Lokacija Obedske bare

Informativno-edukativni centar se nalazi na izlasku iz mesta Obrež ka Kupinovu. Do njega je moguće doći iz pravca Novog Sada, od Obedske bare udaljenog oko 75 kilometara, do Pećinaca, a zatim preko naseljenih mesta Subotište, Donji Tovarnik i Ogar. 

Ukoliko dolazite iz  Beograda, najlakše ćete stići iz pravca Pećinaca, a možete stići i  preko Surčina, Boljevca i Progara. udaljenost je izmešu glavnog grada i Obedske bare je oko 65 kilometara.

Carska bara

Sam naziv govori da ovo mesto nije obična bara. U pitanju je splet različitih ekosistema, od rečnih i močvarnih do retkih stepskih. Kao takva, postala je krajnje skrovište mnogih retkih vrsta koje se samo ovde mogu naći. Čitav prostor čini gusto izatkan ćilim reka, kanala, jezera i bara. Raskošne boje smenjuju se od plavih jezera, preko zelenih i smeđih šuma, sve do bledožute i bele boje slatina.

Zalazak sunca nad vodama Carske bare
autor: Faith Photography

Aktivnosti u Carskoj bari

Najbolja je destinacija za osobe koje su željne netaknute prirode i odmora u miru i tišini. U blizini Carske bare nalazi se Hotel Sibila na samom Ribarskom gazdinstu Ečka. Na 2 kilometara od Carske bare ka Beogradu nalazi se Restoran Trofej, nesvakidašnjeg izgleda sa mini zoo-vrtom. U rezervatu prirode i okolini možete uživati u sledećim sadržajima:

  • Pešačke ture
  • Posmatranje ptica
  • Vožnja brodićima po napuštenom koritu reke Begej
  • Otkrivanje kulturno-istorijskih bogatstava obližnjeg Zrenjanina

Flora i fauna Carske bare

Beli lokvanj u zelenoj vodi
Beli lokvanj

U okviru rezervata je opisano oko 500 biljnih vrsta, veliki broj insekata, 24 vrste riba, 11 vrsta vodozemaca i 250 vrsta ptica. Najreprezentativnije su:

  • Beli i žuti lokvanj
  • Vilini konjici
  • Mrmoljci
  • Barske kornjače
  • Orlovi belorepani
  • Čaplje
  • Divlje mačke
  • Vidre

Lokacija Carske bare

Rezervat se nalazi na 55 kilometara od Beograda, 60 kilometara od Novog Sada i 14 kilometara od Zrenjanina prema Beogradu. Pristup Rezervatu je moguć autobusom, automobilom, biciklom i brodom, postoji i redovna autobuska linija Zrenjanin-Belo Blato.

Suva planina

Ukoliko tragate za pustolovinom u divljini iskonskom prirodom, još uvek neukaljanom ljudskom rukom, onda je dobar izbor Suva planina. Sva njena blaga još uvek nisu ni dok kraja istražena, a već se sa sigurnošću zna da se na njoj nalazi trećina biljnih vrsta Srbije.

Litice Suve planine
autor: Nikola Stojanović

Atrakcije Suve planine

Nažalost, turistička i rekreativna ponuda Suve planine još uvek nije dovoljno razvijena i afirmisana, iako potencijali postoje. Jedini hotel na planini, Trem, već neko vreme nije u funkciji, a stanje puteva je na pojedinim deonicama veoma loše. Sve to bitno umanjuje pristupačnost i kvalitet dolaska do turistički najatraktivnijih izletišta.

Nadamo se da će Suva planina uskoro dobiti pažnju koju zaslužuje, a o tad, nabrojaćemo sadašnje atrakcije:

  • Posleta izletišta i jezera u selu Divljana
  • Kampovanje
  • Skijaške staze
  • Paraglajding
  • Obilazak kulturno-istorijskih i verskih spomenika
  • Planinarenje do vrhova Suve planine

Flora i fauna Suve planine

Zraci sunca padaju na gole obronke Suve planine
autor: Đorđe Jovanović

Do sada je na Suvoj planini zabeleženo prisustvo čak 1261 biljne vrste. To čini trećinu celokupne srpske flore! Treba imati u vidu da ovaj broj nije konačan, jer se svake godine prilikom istraživanja otrkiju nove vrste. Među njima, značajan broj vrsta je reliktne starosti i endemičnog karaktera. Najistaknutiji predstavnici flore su Pančićeva kandilka i srpska ruža, koje se mogu naći samo na ovom prostoru. 

Fauna Stare planine podjednako je raznovrsna, sa retkim vrstama kao što su:

  • Veliki mrmoljak
  • Šumska kornjača
  • Suri orao
  • Snežna voluharica
  • Vuk
  • Srna
  • Divlja svinja

Lokacija Suve planine

Suva planina nalazi se u jugoistpčnoj Srbiji. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok. Počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice u Lužničkoj kotlini kroz koju protiče reka Lužnica. Glavne saobraćajnice koje povezuje širi prostor Suve planine čine železnička pruga i put I reda Niš-Dimitrovrad, koje se pružaju dolinom Nišave. 

Goč

Visoki četinari Goča uzdižu se ka nebu
autor: Filip Zrnzarević

Ova predivna planina poznata je kao mesto koje je uvek bilo darežljivo prema svojim stanovnicima i posetiocima. Na Goču se može naći više lekovitih i jestivih biljaka nego na Kopaoniku, Zlatiboru i Tari zajedno.

Goč je, pre svega, carstvo mnogobrojnih gljiva. Takvu reznovrsnost vrsta vrlo je teško naći na relativno malom prostoru. Zbog dosta udaljenih naselja i puteva od rezervata Goč postoji dosta vrsta gljiva i ostalih biljaka i životinja.

Aktivnosti na Goču

Poslednjih godina je ova planina svojom bogatom prirodom i sve raznovrsnijom ponudom zaradila titulu jednog od najvažnijih turističkih centara centralne Srbije. Ljubitelji prirode leti na Goču pored svežeg planinskog vazduha mnogobrojnih šuma četinara i listopada mogu uživati u šetnji poljima obraslim planinskim travama, divljim jagodama i borovnicama.

  • Uređene pešačke staze
  • Biciklizam
  • Planinarenje
  • Ski staze (2 u naselju Dobre Vode, 2 na Horizontu)
  • Etno restorani Horizont i Breme
  • Skupljanje gljiva i šumskih plodova
  • Poseta srednjovekovnom gradu Kozniku
  • Odmor na jezeru Selište

Flora i fauna Goča

Mladunče vidre igra se u travi
Vidra

Šumski kompleks Goča čini 25 vrsta drveća, od kojih se izdvajaju endemit Balkanskog poluostrva, planinski javor, i varijetet crnog bora. Pored toga posebna retkost na području Goča je i sačuvana zajednica bukovo-jelovih šuma.

Specijalni rezervat prirode naseljava i 129 vrsta ptica od kojih su 108 gnezdarice, zatim 20 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 27 vrsta sisara. Ovde se može pronaći i jedna veoma vredna prirodna vrsta, vidra. 

Lokacija Goča

Planinski masiv Goča prostire se između reka Ibra i Zapadne Morave, 30 kilometara jugoistočno od Kraljeva i 202 kilometara od Beograda. Prema severu je ovaj masiv povezan sa planinom Stolovi, a prema jugu se naslanja na Kopaonik. Politički pripada dvema opštinama, Kraljevu i Vrnjačkoj Banji

Deliblatska peščara

Banat krije mnoga neponovljiva kulturna i prirodna bogatstva, a na samom njegovom jugu nalazi se jedna izuzetno retka i neobična pojava: prave peščane dine. Deliblatska peščara je jedinstven fenomen u Evropi, pa je neki smatraju čak i najvećom pustinjom na celom kontinentu. Zbog svog izgleda, dobila je nadimak Evropska Sahara.

Blatnjavi put vodi kroz divljinu Deliblatske peščare
autor: Jovana Askrabić

Aktivnosti u Deliblatskoj peščari 

Deliblatska peščara je sjajno mesto za kratak vikend odmor u Srbiji, jer nudi potpuno promenu okruženja. Poslednjih godina, u njoj se sve više razvija turizam i dodaju novi sadržaji koji je čine sve zanimljivijim mestom za posetu. Posebno je pogodna za đački i rekreativni odmor.

  • Školsko-rekreativni centar Čardak: Sa pozicijom u samom centru rezervata, idealno jemesto za boravak u prirodi. Istovremeno pruža i edukaciju i rekreaciju, kao i mogućnost uživanja u prirodnim lepotama Deliblatske peščare. 
  • Sportski objekti i otvoreni sportski tereni za mali fudbal, rukomet, odbojku, košarku i eko-teretana na otvorenom
  • Pešačke staze kroz prelepe predele
  • Škole u prirodi i eko radionice, savršene za odmor sa decom
  • Poseta hranilištu zaštićenih ptica Korn
  • Vožnja do Labudovog okna
  • Obilazak Zagajičkih brda

Flora i fauna Deliblatske peščare

Ljuvičasto i crveno poljsko cveće među suvom travom peščare
autor: Dušan Pokuševski

Peščara je nastala zbog odsustva bilo kakvih površinskih vodenih tokova. Na ovom prostoru  su se održali iskonski peščarski i šumsko-stepski ekosistemi, dok su se u rečnom koritu, na obalama i adama Dunava, razvile vodene, močvarne i šumske zajednice. Smatra se i jednim od najvažnijih staništa ptica na kontinentu. 

Deliblatska peščara dom je retkih stepskih vrsta koje su se jedino ovde u Srbiji održale. 

  • Lasta bregunica
  • Mala bela čaplja
  • Slepo kuče
  • Stepski skočimiš
  • Banatski božur
  • Stepski božur
  • Pančićev pelin
  • 20 vrsta orhideja

Lokacija Deliblatske peščare

Do Školsko-rekreativnog centra Čardak moguće je doći iz pravca Pančeva, gde se, preko Bavaništa i Kovina, stiže do sela Deliblato. Čardak je udaljen oko 50 kilometara od Pančeva i Bele Crkve, 65 kilometara od Beograda, 75 kilometara od Vršca, 120 kilometara od Zrenjanina i 150 kilometara od Novog Sada.

Drugi pravac dolaska je iz Pančeva, preko sela Dolovo i Mramorak do Deliblata, a zatim prema centru Čardak. Prilaz je moguć svim drumskim prevoznim  sredstvima, a uređen parking prostor je pogodan za turističke autobuse i putnička vozila.

Titelski breg

Kao da je pomalo zalutao iz nekog drugog sveta, Titelski breg se gorostasno uzdiže u samom srcu Vojvodine. Njegovo zagonetno poreklo i izgled od davnih vremena bili su povod tkanja nebrojanih priča i legendi. Mesto je veoma duge i burne istorije, pa se ovde mogu otkriti mnoge već pomalo zaboravljene priče. U ovome kraju kruži priča da se ispod Titelskog brega nalazi zakopano blago hunskog vođe Atile. 

Specijalni rezervat prirode ,,Titelski breg"
izvor: wikipedia

Aktivnosti na Titelskom bregu

  • Penjanje na Titelski breg
  • Poseta vidikovca Kalvarija
  • Obilazak arheoloških lokaliteta
  • Poseta čardama i kupalištima u blizini brega

Flora i fauna Titelskog brega

Pohled na Titel sa vidikovca Kalvarija
izvor: wikipedia

Titelski breg je jedinstven prirodni fenomen, bogat lesnim oblicima, florom i faunom. Mnogi naučnici ga smatraju najinteresantnijom lesnom zaravni u srednjoj Evropi. Važan je i kao mesto nakome opstaju brojne retke i ugrožene vrste, kao što su:

  • 19 biljaka strogo zaštićeno na nacionalnom nivou
  • 630 vrsta insekata
  • 10 vrsta vodozemaca
  • 7 vrsta gmizavaca
  • Oko 140 vrsta ptica
  • 33 vrste sisara

Lokacija Titelskog brega

Titelski breg se nalazi u Vojvodini,  jugoistočnoj Bačkoj, u regiji Šajkaška. Lociran je između gradića Titela na jugu, sela Lok, Vilovo i Šajkaš na jugozapadu, sela Mošorin na severu i reke Tise na istoku. Nadmorska visina mu je 128 metara, a pruža se pravcem severozapad-jugoistok. 

Ludoško jezero

Ono što Ludoško jezero odvaja od svih drugih jezera u Srbiji je njegovo veoma plitko korito. S jedne strane, to je doprinelo da ova destinacija ne postane tradicionalan turistički centar, ali Ludoško jezero pogoduje drugoj vrsti posetioca: biljnim i životinjskim vrstama. Baš njegovo korito i dobra povezanost sa okolnim stajaćim vodama učinili su ga središtem biodiverziteta.

Trska i šaš na obali Ludoškog jezera
autor: Snowyns

Aktivnosti na Ludoškom jezeru

Turistička ponuda je usklađena sa statusom rezervata, pa posetioci mogu uživati u lepotama Ludaškog jezera i njegovog živog sveta. U poslednje vreme, Ludoško jezero je sve interesantnija destinacija za decu, jer se radi na obogaćivanju sadržaja, igraonica i radionica. Zbog svoje neponovljive lepote i živopisnog cvata blistavih žutih perunika i raznobojnog livadskog cveća. Ludoško jezero je sjajno mesto za ljubitelje prirode koji žele da naprave kratak predah u prirodi.

  • Pešačke i biciklističke staze oko jezera
  • Vizitorski centar koji nudi brojne seminare, obuke i predavanja
  • Vožnja čamcem po jezeru
  • Poseta ostrvu Roža Šandor
  • Obilazak podolskih goveda i vodenih bivola
  • Čarde, salaši i restorani na obali jezera

Flora i fauna Ludoškog jezera

Dve patke njorke u vodi
Patka njorka

Ludaško jezero je kompleks vlažnih staništa koji sadrži otvorene vodene površine, tršćake, i rane vrste travnih zajednica. Jedinstveno je stepsko jezero u zemlji, pa se mnoge vrste koje ovde žive ne mogu naći nigde u Srbiji. Posebno vredi izdvojiti:

  • Zaštićeni veliki kaćunak
  • Zeleni morski trozubac
  • Zlatni karaš
  • Žuta čaplja
  • Patka njorka

Lokacija Ludoškog jezera

Ludoško jezero se nalazi na krajnjem severu Vojvodine u Bačkoj. Nalazi se u opštini Subotica, 12 kilometara istočno od grada, u atarima sela Hajdukovo i Šupljak. Duž severozapadne strane jezera prolazi međunarodni autoput E-75, a na severnoj strani put Subotica - Segedin. Položaj Ludoškog jezera u odnosu na tranzitne turističke pravce je veoma povoljan, kao i u odnosu na matična mesta turista. 

U radijusu od 100 kilometara nalaze semnoga druga mesta pogodna za izletički turizam, kao što su Subotica, Novi Sad, Kikinda, Sombor, Zrenjanin i mnoge druge destinacije. Na povoljan turističko-geografski položaj utiče i blizina reke Tise, jezera Palić i Subotičke šume.

Gornje Podunavlje

Iz milošti nazivan i Evropski Amazon, Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava. Na ovom mestu, moćna reka razlila se u ogromnu mrežu rukavaca i kanala. U ovom nepreglednom laviruntu svoj dom je pronašao veliki broj retkih vrsta, toliko značajnih da je čitavo područje upisano u UNESCO-vu svetsku listu juna 2017. godine.  

Raznobojno lišće na krivudavoj grani
autor: Aleksej Petković

Aktivnosti u Gornjem Podunavlju

Gornje Podunavlje je jedna od retkih destinacija gde se još uvek može uživati u vožnji nepreglednim rukavcima i kanalima Dunava, nesputanoj rici jelena, mirnim noćima u seoskim domaćinstvima, autentičnim ribljim specijalitetima, ali i društvu poslednjih dunavskih alasa. Lepote prirode ušuškane među trskom i šaši nisu jedino što ćete ovde otkriti, jer je ovo područje na tromeđi kultura bogato jedinstvenom kulturom i običajima.

  • Poseta Eko-centru Karapandža
  • Obilazak edukativne staze uz pratnju stručnog vodiča 
  • Vožnja motornim čamcem ili čamcem na vesla
  • Vožnja biciklom
  • Eko-časovi u učionici na otvorenom
  • Ručak u prirodi
  • Isprobavanje tradicionalnih jela u čardama

Flora i fauna Gornjeg Podunavlja

Leptir lastin repak na stabljici cveta
Lastin repak

Gornje Podunavlje poznato je kao carstvo jelena i leptira, jer se u njemu nalazi najbrojnija populacija evropskog  jelena u našoj zemlji i preko 60 vrsta dnevnih leptira. Ovu već bajkovitu sliku dopunjavaju još mnoge druge interesantne jedinke:

  • 51 vrsta sisara
  • 248 vrsta ptica
  • 50 vrsta riba
  • 11 vrsta vodozemaca
  • 9 vrsta gmizavaca

Lokacija Gornjeg Podunavlja

Eko-centar se nalazi pored vikend naselja Kenđija, poznatog i kao Bezdan, na obali Bajskog kanala. Do Monoštorskog rita i Eko-centra Karapandža se najlakše dolazi preko Sombora i Bezdana, posle kojih ima još oko 20 minuta vožnje. 

Eko-centar koji se nalazi u rezervatu udaljen je 30 kilometara od Sombora, 115 kilometara od Novog Sada i 205 kilometara od Beograda. Prilaz retervatu je bez problema moguć drumskim prevoznim sredstvima.

Jerma

Prelepa reka Jerma probija se kroz impozantnu kanjonsku dolinu sa strmim, stenovitim liticama. Ovaj trougao nesvakedišnje lepote između gradova Pirot, Dimitrovgrad i Babušnica sve je popularnija turistička destinacija jugoistočne Srbije. Spoj nezaboravne prirode i izuzetno vrednog kulturnog nasleđa skrivenog u kanjonu učinio je ovo mesto toliko posebnim.

Rečica Jerma protiče kroz stenoviti kanjon
autor: Marko.vl

Aktivnosti u kanjonu reke Jerme

Specijalni rezervat prirode Jerma je jedna od omiljenih destinacija ljubitelja adrenalinskih sportova i uživaoca aktivnog odmora u Srbiji. Njima su na raspolaganju pešačke staze do atraktivnih vidikovaca na planini Greben i Vlaškoj planini, veći broj staza za sportsko penjanje različitih težina, kao i više neuređenih staza u sklopu speleoloških celina ovog područja.

  • Pešačenje i planinarenje
  • Planinsko trčanje
  • Sportsko penjanje
  • Biciklizam
  • Divlje pećinarenje
  • Poseta srednjovekovnom manastiru Poganovo

Flora i fauna Jerme

Brzak reke Jerme
autor: Marko.vl

U kanjonu Jerme i okolini evidentirano je neverovatnih 887 biljnih vrsta i podvrsta, od kojih su neke reliktne i velike starosti. Biljni svet ovog područja čini 24 procenta flore Srbije, a njih 115 su na spisku zaštićenih vrsta. Životinjski svet ne zaostaje mnogo za biljnim. Posebno je značajno prisustvo retkih, ili ugroženih zaštićenih vrsta. 

  • Suri orao
  • Riđi mišar
  • Jarebica kamenjarka
  • Vidra
  • Ris

Lokacija kanjona Jerme

Do kanjona reke Jerme možete doći iz pravca Pirota, Dimitrovgrada ili Babušnice. ­Do Pirota i Dimitrovgrada dolazite auto putem E-80 i dalje nastavljate lokalnim putevima.

Iz pravca Pirota i Dimitrovgrada, pratite skretanje za selo Sukovo (13 kilometara od Pirota i 11 kilometara od Dimitrovgrada). Prolazite kroz selo Sukovo i nakon desetak kilometara stižete do prvog dela kanjona , Vlaškog ždrela i sela Vlasi. Kada produžite dalje istim putem, nakon 3 kilometara nailazite na Poganovski manastir i ulaz u drugi deo kanjona, Odorovačko ždrelo. Nakon izlaska iz drugog dela kanjona nalazi se selo Trnski Odorovci.

Iz pravca Babušnice do sela Trnski Odorovci i Vlasi stižete preko naselja Zvonci i Zvonačke banje.

Slano Kopovo

Još jedan vredan spomenik prirode nalazi se u Vojvodini. Reč je o Slanom Kopovu, jednom od poslednjih očuvanih slanih močvara u Srbiji. Ono je jedinstveno panonsko stanište koje se odlikuje slanim blatnjavim barama i povremeno postaje jezero koje tokom letnje sezone presušuje. Ovakva staništa polako nestaju, zati je Slano Kopovo rezercat od neizmerne vrednosti.

Boje Slanog Kopova
autor: Zoran Cvetković

Aktivnosti u Slanom Kopovu

Nažalost, Slano Kopovo još uvek nema toliko razvijen turistički program kao neki poznatiji rezervati prirode. Uprkos tome, otvoreno je za posetioce i nudi zanimljive edukativne ture i obilazak rezervata. Svaku posetu je potrebno najaviti minimalno 48 časova ranije upravljaču, Lovačkom udruženju Novi Bečej.

Poseta obuhvata šetnju kroz rezervat duž sa obilaskom osmatračnica,  savršenih za posmatranje ptica. Staza je obeležena edukativno-informativnim tablama, a, prema potrebi, na raspolaganju stoje i stručna služba i vodiči, Oni nude detaljniju prezentaciju rezervata. U Slanom Kopovu postoji i vizitorski centar gde se može dobiti promotivni materijal, pogledati izložba slika i prirodnjačka postavka.

Flora i fauna Slanog Kopova

Ptica sabljarka u vodi
Ptica sabljarka

Slano Kopovo važno je jer je u njemu sačuvana jedinstvena slatinska zajednica, sa vegetacijom prilagođenom slanom zemljištu. Zato se jedino ovde mogu pronaći vrste koje su gotovo potpuno iščezle iz Panonske nizije.

  • Ždralovi
  • Divlje patke i guske
  • Ptice sabljarke
  • Evropska tekunica
  • Stepski tvor

Lokacija Slanog Kopova

Slano Kopovo se nalazi severoistočno od Novog Bečeja, od koga je u pravoj liniji udaljeno 5 kilometara. Omeđeno je putevima Novi Bečej–Novo Miloševo i Novi Bečej–Bašaid. Ovo su istovremeno i prilazni putevi na severnom i južnom ulazu u rezervat.

Karađorđevo

Jedan od velikih turističkih potencijala Vojvodine koji bi jednog dana mogao da dosegne evropski format je Karađorđevo, naselje u opštini Bačka Palanka u Južnobačkom okrugu. Tačka je na kojoj je često stvarana istorija, a na kojoj se danas mogu naći neki zanimljivi turistički elementi. Najveća ergela u Srbiji, hipodrom, muzej čine ovo mesto interesantnim za posetu, a najveću čar podario mu je istoimeni rezervat prirode smešten na njegovoj teritoriji.

Polja u rezervatu Karađorđević
autor: Milan Marković

Aktivnosti u Karađorđevu

Karađorđevo je mesto sa dugom tradicijom, koje će zadovoljiti i ljubitelje prirode i posetioce zainteresovane za istraživanje spomenika kulture. Turistima koji se odluče da posete Karađorđevo ponuđen je veoma atraktivan i raznovrstan turistički program. Nekada su ritovi Karađorđeva bili prvenstveno meta lovaca i ribolovaca, a sada sve više otvaraju vrata i široj publici.

  • Poseta ergeli Karađorđevo i jahanje konja rase nonijus
  • Vožnja fijakerom ili saonicama kroz lovište 
  • Plovidba čamcem kroz rukavce Dunava
  • Poseta Lovačkoj kući Dijana, s degustiranjem lokalnih specijaliteta od divljači i ribe

Flora i fauna Karađorđeva

Jelen lopatar i srne pasu travu
Jelen lopatar

Rezervat se sastoji od mozaika šumskih i barsko-močvarnih biljnih zajednica sa pojedinim retkim i ugroženim vrstama, koje su od posebnog značaja za očuvanje ukupnog biodiverziteta. Posebno vredi napomenuti i ostatke reliktnih šuma hrasta lužnjaka. U području vodotoka reke Mostonge zabeleženi su i predstavnici reliktne flore mediteranskog karaktera, od kojih je značajno prisustvo belog lokvanja.

Što se faune tiče, Karađorđevo nudi skrovišta za raznovrsne vrste životinja i ptica:

  • Vilini konjici
  • 16 vrsta riba
  • 190 vrsta ptica (orao belorepan, crna roda, crna lunja...)
  • Vodena rovčica
  • Vidra
  • Divlja mačka
  • Hermelin
  • Jelen lopatar

Lokacija Karađorđeva

Većim delom Karađorđevo se nalazi u plavnoj zoni Dunava, na njegovom srednjem toku kroz Srbiju. Nalazi se u jugozapadnoj Bačkoj, u blizini sela Mladenovo, na teritoriji opština Bačka Palanka i Bač. Od Bačke Palanke udaljeno je 12 kilometara, a od Novog Sada 68 kilometara. Rezervat obuhvata dve prirodne celine, koje kao ekološki koridor povezuje Rečica Mostonga.

Jelašnička klisura

Na samo 15 kilometara od velikog gradskog centra Niša, leži rajsko kraljevstvo prirode. Bilo da želite da se okušate u nekom od ekstremnih sportova ili da biste se ranije odlučili za prijatan porodični piknik, Jelašnička klisura je odlično rešenje. Neobične kamene kreacije, živi fosili i bilje koje može da se povrati iz mrtvih deo je magije koja okružuje ovo mesto.

Prozorac nastao u krečnjaku
autor: Srđan Mitić

Aktivnosti u Jelašničkoj klisuri

Jelašnička klisura ima izuzetno povoljnu geografsku poziciju i nudi bajkovitu netaknutu prirodu na samo korak od gradskog centra i svih najbitnijih puteva. Ovde se polako razvija turistička ponuda namenjena za sve ljubitelje netaknute prirode, slikarstva, alpinizma, planinarenja ili, jednostavno, piknika u prirodi. 

  • Kampovanje
  • Izlet na izletišzima Potkapine i Bojanine vode
  • Pešačenje
  • Sportsko penjanje (free climbing)
  • Poseta vodopadu Ripaljka
  • Obilazak kamenih kreacija

Flora i fauna Jelašničke klisure

Bledoljubičasti cvetovi Natalijine ramonde
Natalijina ramonda

Simboli klisure su cveće Srpska ramonda i Natalijina ramonda, retkosti svetskog značaja i pravi živi fosili iz ledenog doba. Okolina Niša jedino je mesto na svetu gde ove dve biljke rastu jedna pored druge. Obe su veoma zanimljive po tome što imaju sposobnost preživljavanja na najsurovijim podlogama i mogu da žive bez vode u stanju potpune uspavanosti. A kada ih kiša okupa, ponovo oživljavaju i revitalizuju sve funkcije. Zato su postale i simbol srpskog naroda uopšte.

Sem ovih neverovatno retkih vrsta, u klisuri se skrivaju i mnoge neobične životinje:

  • 11 ugroženih vrsta ptica (suri orao, jarebica kamenjarka, sivi soko, buljina...)
  • 112 vrsta dnevnih leptira (uključujući i retkog lastinog repka)
  • Brojni gmizavci

Lokacija Jelašničke klisure

Jelašnička klisura se nalazi u jugozapadnom delu Suve planine i udaljena je 15 km od centra Niša. Do nje vodi lokalni put Niš – Gornja Studena. Kada ka rezervatu pođete iz Niša, krenite prema Niškoj Banji. Nakon skretanja za Nišku Banju, prvo skretanje levo vodi do sela Jelašnica. Klisura se nalazi 3 kilometara nakon izlaska iz sela.

Kraljevac

Jezero i rezervat Kraljevac odlikuju čudesna plutajuća ostrva, tršćaci, šume, livade i pašnjaci koji se diče bogatstvom i raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta. Kraljevac se nalazi na samom rubu Deliblatske peščare, s kojom zajedno stvara zanimljivu, kontrastnu sliku. Zaštitni znak Kraljevca su uvek pokretna plutajuća jezera koja, pomerana jakim vetrom, klize po površini vode i neprekidno menjaju okolni pejzaž.

Trska na obali jezera Kraljevac
autor: Luminosa

Aktivnosti u Kraljevcu

Specijalni rezervat prirode Kraljevac nudi idealne uslove za aktivan odmor i uživanje u prirodi. Posebno je omiljeno mesto dece, jer se za njih organizuju odgovarajuće radionice. Postoji mnogo načina na koji ovde možete provesti vreme:

  • Sportski ribolov
  • Rekreacija na vodi: vožnja čamcem i kupanje u jezeru
  • Posmatranje ptica
  • Foto-safari
  • Pešačenje
  • Biciklizam
  • Edukativne ture i programi u Istraživačko-edukativnom centru

Flora i fauna Kraljevca

Kormoran širi krila
Kormoran

Zahvaljujući podvodnim izvorima i jedinstvenim plivajućim ostrvima, većim i od hektara, delovi površine ovog jezera ne mrznu ni pri najvećim zimama. To je podarilo mnogim životinjskim vrstama spas od surovih zima i učinilo Kraljevac mestom neverovatnog biodiverziteta.

  • Močvarne ptice (svetski ugrožene raše i kormorani)
  • Tekunice
  • Slepo kuče
  • Stepski skočimiš (opstao jedino na ovim prostorima)
  • Globalno ugrožena vrsta ribe umbra
  • Vidre

Lokacija Kraljevca

Specijalni rezervat prirode „Kraljevac” nalazi se u selu Deliblato u Južnom Banatu na teritoriji opštine Kovin. Naslanja se delom na jugozapadnu granicu Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara. Najbliži gradovi su Kovin (16 km), Smederevo (27 km), Pančevo (37 km) i Beograd (58 km). 

Do rezervata se može stići kolima preko Pančeva, Dolova i Mramorka (Ruta 14) ili Kovina (Ruta 310), autobusom iz Kovina ili biciklom (EuroVelo 6, EuroVelo). Dunavska ruta takođe prolazi direktno i u blizini rerezervata, pa se do njega može doći i vodenim putem. 

Koviljsko-petrovaradinski rit

Plavna područja oko Dunava nekada su bila rasprostranjena duž čitavog vojvođanskog toka reke. Tokom poslednjeg veka, više od 80% je nestalo, tako da je Koviljsko-petrovaradinski rit jedna od poslednjih oaza ovog tipa. Čini najprostraniji ostatak nekadašnjih velikih i neprohodnih ritova.

Jesen u Koviljsko-petrovaradinskom ritu
autor: Gojko Gavrilo

Aktivnosti u Koviljsko-petrovaradinskom ritu

Zbog odličnog geografsko položaja i blizine drugih gradiva, Koviljsko-petrovaradinski rit destinacija je do koje je vrlo lako doći. U okviru rezervata nalazi se nekoliko različitih lokaliteta koji posetiocima nude raznovrsne sadržaje, kao što su:

  • Edukativna staza na  lokalitetu Kurjačka greda 
  • Iznajmljivanje čamaca i pecanje na lokalitetu Šlajz
  • Ekološko-edukativni centar i osmatračnica na lokalitetu Tikvara

Flora i fauna Koviljsko-petrovaradinskog rita

Žuti lokvanji n suncu
Žuti lokvanj

Rezervat je posebno značajan zbog velikog broja ptica koje se mogu pronaći u njemu. Neke od vrsta globalno su retke i rezervatu daju međunarodni značaj.

  • Crna roda
  • Orao belorepan
  • 46 vrsta riba (štuka, kečiga, šaran...)
  • Ugrožene vrste biljaka (beli i žuti lokvanj, plava lincura, rebratica, močvarni kaćunak...)

Lokacija Koviljsko-petrovaradinskog rita

Uzimajući u obzir malu udaljenost od Novog Sada (20km) i Beograda (60km) i neposrednu blizinu autoputa E75, Specijalni rezervat prirode „Koviljsko – petrovaradinski rit“ pruža izvanredne mogućnosti sa aspekta uspostavljanja i razvoja turizma i turističke ponude uopšte.

Strogi rezervati prirode

Strogi rezervati prirode su područja neizmenjenih prirodnih odlika sa reprezentativnim prirodnim ekosistemima. Namenjeni su isključivo za očuvanje izvorne prirode, genskog fonda, ekološke ravnoteže, praćenje prirodnih pojava i procesa, kao i naučna istraživanja kojima se ne narušavaju prirodna obeležja, vrednosti, pojave i procesi.

Rtanj

Zbog svog neobičnog potpuno pravilnog piramidalnog obilka, Rtanj je stekao ogromnu popularnost. Za ovu planinu vezuje se mnoge zagonetke, misterije, pa čak i teorije zavere. Svavke priče istkane su o ovoj tradiciji. Dugo je bila omiljena meta lovaca na blago, ali i mistika. Sve to na stranu, Rtanj je, naravno, najpoznatiji kao mesto izuzetne prirode. Zato je proglašena za jedan od nekolicine strogih rezervata prirode u Srbiji.

Kamena stazica na maglovitom vrhu Rtnja

Aktivnosti na planini Rtanj

Rtanj je jedna od najomiljenijih planinarskih destinacija u Srbiji. Vrh je pristupačan pa nije previše teško popeti se na njega, čak ni planinarima amaterima. Legende kažu da se s vrha Rtnja može videti polovina Srbije. Osim planinara, Rtanj rado posećuju i avanturisti, kao i zaljubljenici u prirodu.

Sem planinarenja, tu su i mnoge druge zanimljive aktivnosti:

  • Uspon do ostataka kapele Svetog Đorđa
  • Poseta jami Ledenici
  • Obilazak rtanjskih manastira
  • Lovni turizam
  • Banjski turizam u obližnjoj Sokobanji

Flora i fauna Rtnja

Zelene šume na obroncima Rtnja
autor: Aleksej Petković

Planina je najpoznatija po čuvenom rtanjskom čaju, koji se spravlja od endemske vrste koja uspeva samo na ovoj planini. Nažalost, usled obilatog branja biljka je danas znatno proređena. Rtanj sačinjavaju guste šume hrasta i bukve, dok je na najvišim delovima planine prisutno i subalpsko bilje.

Lokacija Rtnja

Rtanj se nalazi u istočnoj Srbiji, oko 200 kilometara jugoistočno od Beograda, nadomak Boljevca. Bilo da putujete iz Beograda ili Niša, najbolji način da stignete do planine je autoput E-75. Odatle treba da pređete na regionalni put koji vodi do Aleksinca, a zatim da se zaputite ka selu Trgovište. Skrenite desno ka selu Muždinac i vozite sve dok ne vidite makadamski put sa vaše leve strane. Krenite tim putem i uskoro ćete stići do podnožja planine.

Crna reka

Valjevski kraj, tačnije krajolik odmah ispod popularne visoravni Divčibare, krije jednu malo manje poznatu tajnu. Kanjon Crne reke mistični je dragulj  valjevskog kraja, poseban po tamnim magmatskim stenama među kojim se spuštaju stepenice slapova. Treba napomenuti da je kretanje kanjonom dugo i dosta naporno, pa se polazak u ovu pustolovinu preporučuje samo iskusnim ljubiteljima prirode. Oni koji se na ovo mesto zapute, ipak, biće nagrađeni nezaboravnim vinjetama.

Brzak Crne reke
autor: Vladimir Pecikoza

Aktivnosti u kanjonu Crne reke

Kanjon Crne reke skriveni je dragulj, pa je savršeno mesto za bekstvo od gužve u samom centru sve posećenijih Divčibara. U njemu se neprestano smenjuju stepenice slapova, mirni plićaci i veliki bazeni dublji od dva metra, koji čine ovo mesto idealnim za osveženje i odmor. Crna reka je odličan izazov za fizički aktivne ljubitelje prirode. Na 8 kilometara dugom toku reke nalaze se i dva vodopada, pa je lep izazov doći do njih. 

Flora i fauna Crne reke

Žuti cvetovi narcisa
Narcis

Područje rezervata je prekriveno gustim četinarskim i listopadnim šumama. Od četinarskih vrsta zastupljeni su beli, crni bor, jele, smrča, kleka i planinski bor, a od listopadnih bukva i breza, beli jasen, hrast, cer. Krajem aprila planina procveta narcisom, pa je u tom periodu i najraskošnija. Na njoj se mogu naći i šumska jagoda, divlja malina, kupina i mnogi drugi sočni plodovi.

Lokacija Crne reke  

Rezervat se nalazi na planini Maljen, u blizini odmarališta Divčibare. Pripada teritoriji grada Valjevo. Do ove klisure se stiže Ibarskom magistralom, a zatim se kod sela Podbukovi, na oko 120 kilometara od Beograda, makadamskim putem stiže do Crne reke. Do samog kanjona može se spustiti jedino peške, stazom koja vodi preko Stražare i Ljutog krša.

Kukavica

Planina Kukavica generalno se smatra vazdušnom banjom, koja donosi spas od zagađenosti i smoga gradova. Udaljena je samo 16 kilometara od Leskovca, pa predstavlja dragulj prirode na dohvat ruke svima koji putuju iz tog grada. 

Kukavica iza grana šljive
autor: Miljan Simonović

Aktivnosti na Kukavici 

Kao i mnogi drugi rezervati u Srbiji, Kukavica svojim posetiocima pruža zanimljiv spoj onoga iskonskog, prirodnog, sa neizmerljivi vrednim spomenicima nastaim ljudskom ruku. Postoji dosta mesta i aktivnosti kojima se možete prepustiti na ovoj planini, a najpoznatija od njih su:

  • Biciklizam 
  • Obilazak Skobaljić grada i crkve Svetog Jovana
  • Poseta tvrđavi Markovo kale u blizini Vranja
  • Obilazak Muzeja tekstila u Vučju

Flora i fauna Kukavice

Beli cvetići otrovne breberine
Šumska breberina

Kroz neobične litice planine i stene planine Kukavice pružaju se netaknute stogodišnje borove, hrastove i bukove šume. One i jesu najviše zaslužne za slavu ove planine kao vrhunske vazdušne banje. Još jedan bitan simbol ove destinacije je planinska pastrmka, koja je našla savršeno stanište u bistroj vodi reke Vučjanke.

Lokacija Kukavice

Strogi rezervat prirode Kukavica nalazi se na planini Kukavici i pripada rodopskim planinama. Prostire se na jugoistoku Srbije, na obali Južne Morave, u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu. Od Vladičinog Hana je udaljen oko 15 kilometara preko sela Rdovo ili putem preko sela Brestovo, Kukavica i Furnište u dužini od oko 25 kilometara. 

Opšti rezervati prirode

Opšti rezervati su područja koja obuhvataju jedan ili više tipova prirodnih staništa značajnih za očuvanje jedne ili više populacija divljih vrsta i njihovih zajednica. Na zaštićenim staništima zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se ugrožava ili oštećuje jedan ili više tipova staništa. Na teritoriji Srbije postoje samo četiri opšta rezervata prirode.

Vinatovača

Dobro skrivena od očiju znatiželjnika i još bolje čuvana od sekira i motornih testera, na Kučajskim planinama živi svoj život jedina prašuma u Srbije. Ova retka i poslednja oaza prađumskog tipa pod veoma je strogom zaštitiom države. Nije dozvoljena nikakva intervencija čovečijom rukom.

Značaj Vinatovače

Svojstvo prašume Vinatovača je stekla zbog toga što je je od samog nastanka ljudska ruka nikada nije uređivala, sekla ili pošumljavala. Nadležni se trude da tako do daljneg i ostane, pa je ovo, već udaljeno mesto, pod strogom zaštitom. Ovaj specifičan prirodni rezervat mračne bukove šume nije poznat široj javnosti, a možda tome i možemo da zahvalimo činjenicu što je šuma Vinatovača očuvana

Pojedina stabla buke su toliko stara, da su visoka 40 metara, a prečnik im je dužine metra. Priča se da je divljač koja ovde žive zbog nepoznavanja ljudi toliko pitoma da se ne plaši da priđe retkim, radoznalim posetiocima.

Lokacija Vinatovače

Do Vinatovače se veoma teško dolazi. Do nje vodi ruta od Despotovca, preko Lisina makadamskim putem u dužini od 15 kilometara koji vodi do samog središta Kučajskih planina.  Toliko je udaljena da je široj javnosti donedavno bilo i nepoznato da se u samom srcu Srbije krije prava bukova prašuma. Možda je baš iz tog razloga ovaj zanimljivi raritet i sačuvan.  

Bukovo

Zbog reliktnih vrsta drveća koje se u Bukovu nalaze, ovaj rezervat prirode stavljen je pod strogu zaštitu države 2007. godine. 

Grana bukve u jesen
Bukva

Značaj Bukova

Rezervat je stavljen pod zaštitu da bi se, pre svega, očuvale mešovite brdske šumske zajednice reliktnog karaktera. U njemu dominiraju stabla bukve i oraha. Posebno je važno  stanište mezijske bukve na nadmorskoj visini od 70 metara, što je najniža visinska granica rasprostranjenja ove vrste u Srbiji.

Lokacija Bukova

Nalazi se na području opštine Negotin. Prema Uredbi o zaštiti Opšteg rezervata prirode Bukovo, deo područja  bukovih šuma u mestu Bukovo kod Negotina stavljen je pod zaštitu kao prirodno dobro od velikog značaja.

Prokop

Prokop je naziv za izuzetno povoljno stanište sa optimalnim zemljišnim i klimatskim uslovima. Smešten je u centralnom delu planine Jastrebac. Odlična klima učinila je ovo mesto idealnim domom za veliki broj životinjskih i biljnih vrsta.

Za ovo mesto vezuje se i zanimljiva priča o velikom požaru koji ga je gotovo devastirao pre jednog veka. Međutim, neočekivano, iz pepela šume iznikla su nova stabla i predeo je opet povratio svoju lepotu.

Dva praseta divlje svinje
Divlja svinja

Značaj Prokopa

Prokop je rezervat prirode u kojem još uvek mogu da se vide bajkovite šume breza i visokih srebrnih stabala bukvi. U ovom šumskom raju ima i hrasta, graba, javora i jasena. Klimatski uslovi učinili su prokop savršenim za uspevanje različitih vrsta gljiva.

Najzanimljiva je, ipak, priča o prokopskim brezama. Njihova masovna pojava u ovom predelu nastala je na terenu koji je bio zahvaćen požarom 1917. godine, nemarnošću čoveka, tako da su ove šume nastale iz pepela gorostasnih hrastova i bukava. 

Lokacija Prokopa

Prokop je deo velike planine Jastrebac. Nalazi se na području opštine Kruševac i obuhvata površinu od 5,91 hektara. U neposrednoj blizini Prokopa nalazi se izletište i vikend naselje. Preko rezervata prostire se i lovište Veliki Jastrebac, kao i grad Kruševac koji obiluje kulturno-istorijskim spomenicima. Zato je Prokop zanimljiva destinacija za kratak izlet.

Danilova kosa

Ovaj rezervat neobičnog imena zapravo pripada planini Boranje, jednom od mnogobrojnih prirodnih lepota zapadne Srbije. Rezervat je dobio status zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja, odnosno zaštićeno prirodno dobro prve kategorije. Najpoznatiji je po stoletnim stablima bukve.

Orao mišar u letu
Orao mišar

Značaj Danilove kose

U rezervatu se nalazi izvorna šumska zajednica planinske bukve Fagus, u kojoj dominira bukva sa primercima stabala starosti duže od neverovatnih 200 godina. U rezervatu je i stanište brojnih drugih važnoh biljnih vrsta, kao što su zelenika, rebrača, kostrika i druge, Ova stabla stvorila su lepo stanište za mnoge vrste ptica, poput crne žune, kratkokljunog puzića, mišara i mnogih drugih. 

Lokacija Danilove kose

Rezervat prirode Danilova kosa nalazi se u zapadnoj Srbiji, na području planine Boranja. Planina je smeštena na teritoriji opštine Krupanj, u blizini istoimenog grada. Površina rezervata Danilova kosa iznosi 6,73 ha.

Naučno-istraživački rezervati

Naučno-istraživački rezervati namenjeni su, kako uostalom i samo ime kaže, prvenstveno struci. Umesto da privlači i obučava turiste, njihova prvenstvena namena je da pruži priliku naučnicima i studentima da saznaju više o fascinantnom svetu prirode. 

Lojanik

Lojanik je jedan od starijih rezervata u zemlji koji je od davnina fascinirao i privlačio ljude. Razlog za to su retke i čudesne okamenjene šume, zapravo sastavljene od ostataka silifikovanog drveta.

Značaj Lojanika

Malo ljudi zna da se u Srbiji nalazi fenomen koji spada u jedan od tek deset na svetu. Iznad same Mataruške banje nalazi se mesto čudnoga nadimka Kamena šuma. Ova nesvakidašnja šuma čuva ostatke silifikovanog drveta iz vremena paleolita. Pretpostavlja se da je ovaj tip drveća nastao pre čak milion godina, dok su na ovim područijima još postojale vulkanske aktivnosti.

Lokacija Lojanika

Lojanik se nalazi na severnim padinama planine Stolovi u podibarskog mikroregiji, 8 kilometara jugozapadno od Kraljeva. Severno od Lojanika su obronci Kotlenika i Gledićkih planina, a između je Donjegružanska udolina. Predeone karakteristike zaštićenog prirodnog dobra Lojanik upotpunjuje dolina reke Ibra i Mataruška banja. U blizini se nalaze i Bogutovačka i čuvena Vrnjačka banja.

Jurišina humka

U nepreglednoj ravnici Vojvodine odjednom se izdiže Jurišina humka. Jedan je od najznačajnijih i najprepoznatljivijih fenomena humke, odnosono kurgane u zemlji. U posleratnom periodu, upisivana je na karte kao kota, a danas je jedan od kandidata za listu naučno-istraživačkih rezervata.

Jurišina humka izdiže se iz ravnice Vojvodine
autor: Jozefsu

Značaj Jurišine humke

Zbog svog izgleda i konfirugacije, Jurišina humka je jedno od retkih mesta u Vojvodini koje nikada nije preorano. Zbog toga ona stoji kao izolovano ostrvce na kome se održala reliktna flora koja je u drugim krajevima Vojvodine ulsed kultivacije izgubljena. 

Ovo je trenutno jedina humka na teritoriji Srbije koja uživa zaštitu države, a ujedno nema status arheološkog nalazišta ili spomenika kulture.

Lokacija Jurišine humke

Prirodno dobro se nalazi u jugoistočnom delu Bačke, kod Žablja, u istoimenoj opštini. Do nje se dolazi letnjim putem. Nadmorska visina lokacije iznosi 87 metara, a sama humka dominira sa visinom od oko 6 metara u odnosu na okolnje zaravnjeno zemljište.

Uprkos svim izazovima, prirode i dalje opstaje i odoleva sve napadnijoj urbanizaciji i zagađenju. Za preživljavanje ovako vrednih mesta kao što su rezervati potrebno je mnogo energije, vremena, ali i novca. Ukoliko imate priliku, zaputite se u jednu od ovih poslednjih zelenih oaza. Nagradićete sebe nezaboravnim odmorom, a i imati priliku da podržite važnu misiju rezervata.