Tkački dvor Rakari - najbitnije informacije

Tkački dvor Rakari predstavlja kulturno-ekološko zanatsko udruženje, smešteno u selu istog imena, na teritoriji opštine Mionica. Ovo udruženje je osnovala Zagorka Stojanović, samostalna beogradska umetnica, koja je u slikarskom svetu poznata kao tapiserist, kostimograf, scenograf, ilustrator i modni kreator. Međutim, najveća ljubav ove umetnice je upravo tkanje tapiserija i odevnih predmeta, zbog čega je i osnovala Tkački dvor u Rakarima. Na ovom mestu, Zagorka stvara svoje kreacije uz koje se igra, kako sama kaže. Ova cenjena umetnica je do sada izlagala preko 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Izgled i karakteristike Tkačkog dvora
Zagorka Stojanović je osnovala Tkački dvor u Rakarima sa ciljem da prenosi tehnike tkanja svima koji žele da nauče ovu veštinu koja, nažalost, polako izumire. Zagorka je za kratko vreme obnovila okućnicu Stojanovića, u kojoj su se nalazile 2 oronule kuće. Jedna je bila velika, sa odžaklijom i 2 sobe, dok je druga bila manja, sa magazom i velikom starom lipom. Ova nesvakidašnja umetnica nastavila je tradiciju otvorene domaćinske kuće otvaranjem Avlije Stojanović. Tkački dvor nastaje od stare magaze, a letnja pozornica pronalazi svoje mesto pod lipom. Na toj pozornici su do danas gostovali brojni umetnici iz Srbije.

Kako doći do Tkačkog dvora?

Ukoliko krenete iz Beograda, bićete udaljeni 110 km od ove odrednice. Da biste stigli do Tkačkog dvora, potrebno je da provedete sat vremena i 25 minuta u svom automobilu (auto-putem A2).
Od Mionice, mesta udaljenog od Rakara svega 6 km, možete doći taksi prevozom. Biće vam na raspolaganju sledeći prevoznici: Stević 065/9740509, Taksi prevoz Mionica 064/9267071 ili Nedeljko Pešić 064/3415657. Putovaćete oko 8 minuta do Tkačkog dvora (preko Rute 150).

Dodatne informacije
Ukoliko želite da odvojite svoju decu od računara i telefona, Tkački dvor Rakari je idealno mesto za to. Ovde će naučiti da vole prirodu i upoznaće se sa raznim vrstama materijala, tkanjem, kao i sa životom u seoskim uslovima. Kažu da na mlađima svet ostaje, pa bi upravo zbog toga trebalo raditi na pomirenju dece sa tradicijom, običajima i starim zanatima, koji polako nestaju.