Prikaži sve slike
Hagia Sophia
Nazad
Hagia Sophia
Podeli ovu atrakciju
Nazad
Hagia Sophia
Istanbul
Aja Sofija - najvažnije informacije
Aja Sofija je najprepoznatljivija znamenitost Istanbula i cele Turske. Ovaj vizantijski spomenik predstavlja verske promene tokom vekova na ovim prostorima. Prvobitno građena kao hrišćanska crkva, pretvorena je u džamiju, a potom u muzej. Konačno, 2020. godine Aja Sofija ponovo postaje džamija. Sagrađena je 537. godine po naredbi vizantijskog cara Justinijana I.
Istorija Aja Sofije
Dve crkve su srušene na mestu gde se danas nalazi Aja Sofija. Ali ona koju još uvek vidimo u Istanbulu podignuta je po nalogu vizantijskog cara, kao Saborna crkva Carigradske Vaseljenske Patrijaršije. Ali ova zgrada je doživela mnoge promene. Između 1204. i 1261. služila je kao katolička crkva, a zatim je 1453. pretvorena u džamiju. To duguje Mehmedu II koji je pod turskom zastavom osvojio Carigrad. Naravno, da bi postala prava džamija, crkvi su morali biti dograđeni minaret, luster, mihrab, minbar. Danas postoje četiri minareta, sve su podigli različiti sultani. I to je bila vera crkve u narednih pet vekova. Konačno, 1931. godine Aja Sofija je postala muzej. Ovo je naredio Kemal Ataturk, osnivač i prvi predsednik Republike Turske. Cela zgrada je postala sastavni deo UNESCO-ve Svetske baštine. 2020. godine aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doneo je odluku da ponovo napravi džamiju Aja Sofija. Ovo je bila neočekivana odluka, ali pošto mnogi turisti i dalje dolaze u Istanbul da vide ovu lepotu, ona je otvorena za posetioce.
Šta videti u Aja Sofiji?
Ova zgrada je obeležje bogate i burne istorije Carigrada i današnjeg Istanbula. Cela zgrada Aja Sofije je izvanredna i treba je videti iz svake perspektive i, naravno, ući unutra.
Aja Sofija je najprepoznatljivija znamenitost Istanbula i cele Turske. Ovaj vizantijski spomenik predstavlja verske promene tokom vekova na ovim prostorima. Prvobitno građena kao hrišćanska crkva, pretvorena je u džamiju, a potom u muzej. Konačno, 2020. godine Aja Sofija ponovo postaje džamija. Sagrađena je 537. godine po naredbi vizantijskog cara Justinijana I.
Istorija Aja Sofije
Dve crkve su srušene na mestu gde se danas nalazi Aja Sofija. Ali ona koju još uvek vidimo u Istanbulu podignuta je po nalogu vizantijskog cara, kao Saborna crkva Carigradske Vaseljenske Patrijaršije. Ali ova zgrada je doživela mnoge promene. Između 1204. i 1261. služila je kao katolička crkva, a zatim je 1453. pretvorena u džamiju. To duguje Mehmedu II koji je pod turskom zastavom osvojio Carigrad. Naravno, da bi postala prava džamija, crkvi su morali biti dograđeni minaret, luster, mihrab, minbar. Danas postoje četiri minareta, sve su podigli različiti sultani. I to je bila vera crkve u narednih pet vekova. Konačno, 1931. godine Aja Sofija je postala muzej. Ovo je naredio Kemal Ataturk, osnivač i prvi predsednik Republike Turske. Cela zgrada je postala sastavni deo UNESCO-ve Svetske baštine. 2020. godine aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doneo je odluku da ponovo napravi džamiju Aja Sofija. Ovo je bila neočekivana odluka, ali pošto mnogi turisti i dalje dolaze u Istanbul da vide ovu lepotu, ona je otvorena za posetioce.
Šta videti u Aja Sofiji?
Ova zgrada je obeležje bogate i burne istorije Carigrada i današnjeg Istanbula. Cela zgrada Aja Sofije je izvanredna i treba je videti iz svake perspektive i, naravno, ući unutra.
- Arhitektura - obiđite džamiju i pogledajte sve njene zidove i minarete. Videćete mešavinu različitih kultura i religija izgrađenih zajedno u jednom istorijskom spomeniku.
- Kupola - Ova kupola se smatra jednim od najvećih primera vizantijske arhitekture. Zbog svoje veličine, oslonjen je na priveske i dve polukupole. Ova vrsta gradnje bila je jedinstvena i bila je inspiracija za mnoge buduće arhitekte.
- Mozaici - Mnogi hrišćanski mozaici su ostali iz vremena kada je ovo bila crkva. Svi oni predstavljaju svece, anđele, Isusa Hrista i predstave iz Biblije.
- Muslimanski ukrasi - U muslimanskoj religiji unutrašnjost hramova je ukrašena spisima iz Kurana. Isto je i sa Aja Sofijom. Pored hrišćanskih mozaika stoje brojni muslimanski ornamenti i spisi na zidovima.
- Grobnice - Ova džamija je večni počinak za mnoge turske sultane. Grobnice sultana Mehmeda III, sultana Mustafe I, sultana Selima II, sultana Murata III i grobnice prinčeva.
Ulaznice i radno vreme
- Radno vreme - Radno vreme je od 09:00 ujutru do 17:00 uveče. Ipak, imajte na umu molitvene sate. Takođe, džamija se zatvara sat prije namaza, a otvara pola sata nakon namaza.
- Ulaznice - Od kada je Aja Sofija postala džamija, ulaz se ne naplaćuje.
Kako doći do Aja Sofije?
Ako dolazite sa trga Taksim, glavnog gradskog trga, možete se voziti uspinjačom F1 do Kabatasa. Na trgu Taksim, uspinjača F1 se nalazi unutar stanice metroa. Od tramvajske stanice Kabatas idite tramvajem T1 do Sultanahmeta. Ovo će vam trebati oko 15 minuta.
Šta treba da znate pre posete?
Ako dolazite sa trga Taksim, glavnog gradskog trga, možete se voziti uspinjačom F1 do Kabatasa. Na trgu Taksim, uspinjača F1 se nalazi unutar stanice metroa. Od tramvajske stanice Kabatas idite tramvajem T1 do Sultanahmeta. Ovo će vam trebati oko 15 minuta.
Šta treba da znate pre posete?
- Pravila oblačenja - Pošto je Aja Sofija sada džamija, posetiocima je predstavljen novi kodeks oblačenja. Prilikom ulaska u džamiju morate nositi maramu, a nošenje šortsa je zabranjeno.
- Najbolje vreme za posetu - Preporučujemo vam da posetite Aja Sofiju oko 9 sati ujutru, kada se ne održavaju molitve i kada je manje gužve.
Aja Sofija - zanimljive činjenice
- Aja Sofija je vremenom promenila ime. Prvo je bila poznata kao Velika crkva, a kasnije je dobila ime koje svi danas poznajemo. Aja Sofija na grčkom znači sveta mudrost.
- Mnogi mozaici u Aja Sofiji su uništeni, uklonjeni ili malterisani u vreme ikonoborstva.
- U severozapadnom delu crkve stoji stub koji je poznat kao Kolona plača, zbog male rupe u njoj koja je vlažna na dodir. Mnogi ljudi veruju da dodir ove tečnosti ima lekovitu moć.
- Aja Sofija je sagrađena sa stubovima iz davno napuštenog i razrušenog Artemidinog hrama u Efesu da bi ojačala i ukrasila unutrašnjost crkve. To u osnovi znači da je Aja Sofija izgrađena koristeći jedno od sedam drevnih čuda.
