Vatikan – najvažnija informacija

Vatikan je najmanja država na svetu, koja se nalazi u Rimu, Italija. Poznato je kao Vatikan i sedište je Rimokatoličke crkve; takođe, to je enklava u Rimu.

Istorija Vatikana
Područje gde se danas nalazi Vatikan nekada je bilo močvarno područje koje se zvalo Ager Vaticanus. Za vreme Rimskog carstva, prvo je to bila administrativna oblast sa skupim vilama i cirkusom izgrađenim u baštama majke cara Kaligule. Posle požara u Rimu, car Neron je pogubio Svetog Petra i druge hrišćane u podnožju Vatikanskog brda, okrivljujući njih za požar. Tu su sahranjeni u nekropoli nad kojom je car Konstantin I počeo da gradi baziliku 324. Od tog trenutka bazilika je počela da privlači hrišćanske hodočasnike, a područje se razvilo u popularno hodočasničko mesto.

Poznate znamenitosti kao što su Apostolska palata, Sikstinska kapela i nova bazilika Svetog Petra podignute su nakon što se crkva vratila iz Francuske 1377. godine. Vatikan je uspostavljen kao suvereni entitet različit od Svete stolice 1929. Lateranskim paktom. Danas je dom pape i rimske kurije i duhovni centar za sledbenike katoličke crkve.

Šta videti u Vatikanu?
Vatikan je dom mnogih impresivnih znamenitosti. Neki od njih su:

Bazilika Svetog Petra – najveća svetska bazilika hrišćanstva, izgrađena u renesansnom stilu. Staru baziliku Svetog Petra iz 4. veka zamenila je današnja, izgrađena između 1506. i 1626. godine. Projektovali su je uglavnom Donato Bramante, Mikelanđelo, Karlo Maderno i Đan Lorenco Bernini. Bazilika je mesto sahrane Svetog Petra, glavnog među Isusovim apostolima i ujedno prvog rimskog biskupa. Danas tamo papa održava brojne liturgije tokom cele godine.
Vatikanski muzeji – javni muzeji grada Vatikana koji prikazuju dela iz zbirke Katoličke crkve, koja je sakupljana tokom vekova. Zbirka ima oko 70.000 radova, od kojih je 20.000 izloženo. Muzeje je početkom 16. veka osnovao papa Julije. Imaju 24 galerije, a Sikstinska kapela je poslednja sala u okviru Muzeja.
Sikstinska kapela - kapela u Apostolskoj palati, najpoznatija po Mikelanđelovom ikoničkom oslikanom plafonu. Apostolska palata je zvanična rezidencija pape. Kapela je prvobitno bila poznata kao Cappella Magna, a sagradio ju je između 1473. i 1481. godine papa Siksto IV. Danas je kapela mesto papske konklave. Najpoznatije freske u kapeli su plafon Sikstinske kapele i Poslednji sud, obe Mikelanđela.
Trg Svetog Petra – veliki trg sa fontanom i obeliskom, koji se nalazi ispred bazilike Svetog Petra. U centru trga nalazi se drevni egipatski obelisk izgrađen 1586. godine. Trg je dizajnirao Đan Lorenco Bernini.
Gardens of Vatican Citi – privatni urbani vrtovi i parkovi na zapadu Vatikana. Oni su u vlasništvu Pape i unutar njih se nalaze Radio Vatikan i Guvernerova palata. Vrtove je za javnost otvorio papa Franja 2014. godine i mogu se posetiti samo uz prisustvo turističkog vodiča.
Galerija karata – galerija na zapadnoj strani dvorišta Belvedere koja sadrži seriju slikanih topografskih karata Italije. Zasnovani su na crtežima fratra i geografa Ignacija Dantija. Danti je tri godine radio na 40 panela 120 metara dugačkog kitnjastog hodnika sa vekovima starim mapama.

Karte i radno vreme
Evo informacija o ulaznicama i radnom vremenu za prethodno navedene turističke atrakcije:
Ulaznice:

Bazilika Svetog Petra – ulaz u Baziliku je besplatan. Penjanje na vrh Kupole sa liftom do terase plus 320 stepenica je 8 €, ili penjanje na 551 stepenicu peške je 6 €.
Vatikanski muzeji i Sikstinska kapela – ulaznica za odrasle je 16 evra, za studente i decu 8 evra. Ulaz je besplatan poslednje nedelje u mesecu.
Vrtovi grada Vatikana – postoje različite agencije koje vode obilazak vrtova za oko 22 €.

Radno vreme:

Bazilika Svetog Petra – Bazilika je otvorena svakog dana od 7 do 18:30 od oktobra do marta, a od 7 do 19 časova od aprila do septembra.
Vatikanski muzeji i Sikstinska kapela – Muzeji su otvoreni od ponedeljka do subote od 9 do 18 časova. Nedeljom su zatvoreni, osim poslednje nedelje u mesecu, kada su otvoreni od 9 do 14 časova.
Vrtovi grada Vatikana – Vrtovi su otvoreni od ponedeljka do subote od 8:30 do 21:30.

Kako doći do Vatikana?
Do Vatikana nije teško doći. Možete koristiti javni prevoz i doći do Vatikana:

Metro – najbliža stanica je Ottaviano-S. Stanica Pietro, koristite metro liniju A.
Autobus – autobus broj 40 ide do stajališta Piazza Pia, dok broj 64 ide do stajališta Terminal Gianicolo. Autobus 49 staje na trgu ispred Vatikanskih muzeja, a autobusi 32, 81 i 982 staju na Piazza del Risorgimento.
Voz – železnička stanica u Vatikanu je St. Pietro i možete koristiti vozove RE 12524 i RE 4134.
Tramvaj – linija broj 19 do stajališta Piazza del Risorgimento.

Šta treba da znate pre nego što posetite Vatikan?
Evo nekoliko stvari koje treba imati na umu pre nego što posetite Vatikan:

Postoji kodeks oblačenja – morate biti prikladno obučeni da biste ušli u Vatikanske muzeje, Sikstinsku kapelu, baziliku Svetog Petra i Vatikanske bašte. To znači da ne možete da nosite dekoltiranu odeću bez rukava, šortsove koji završavaju iznad kolena, minice i šešire. Ako imate bilo kakve vidljive lične predmete ili znakove, kao što su nakit ili tetovaže koji bi mogli da vređaju katolički moral, katoličku religiju i uobičajenu pristojnost, takođe će vam biti odbijen ulazak.
Svoj prtljag, kofere, torbe, pakete i kontejnere veće od 40 k 35 k 15 cm morate ostaviti u garderobi.
Postoje neki predmeti koje ne možete da unesete unutra, kao što su srednji i veliki kišobrani, štapovi, video kamere, transparenti i znakovi bilo koje vrste, kao i noževi, makaze i/ili metalni alati raznih vrsta.
U izložbenim halama zabranjeno je piti alkoholna pića, jesti i piti.
Telefoni moraju biti u tihom režimu unutar zgrada. Zabranjeno je fotografisanje sa blicevom.
Dozvoljeni su samo psi vodiči za slepe ili slabovide, i to samo sa brnjicom i olovkom.

Zanimljivosti o Vatikanu
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Vatikanu:

Vatikan pokriva 109 hektara u okviru granice od 2 milje.
Država takođe ima još 160 hektara poseda na udaljenim lokacijama.
Vatikan ima sopstvene bankarske i telefonske sisteme, poštu, apoteku, novine i radio i televizijske stanice.
Država ima 600 građana, uključujući pripadnike Švajcarske garde koji štite papu od 1506. godine.