Moskovski Kremlj - najvažnije informacije

Moskovski Kremlj je najpoznatiji od ruskih kremlja (citadela) i predstavlja veliki kompleks u jezgru Moskve. Ovaj spomenik čine pet palata, četiri katedrale, Kremljov zid i kremaljske kule, kao i Velika kremaljska palata koja je bila sedište mnogih ruskih careva. Kompleks sada služi kao zvanična rezidencija predsednika Ruske Federacije i kao muzej. S tim u vezi, ima značajan politički uticaj i značaj za Rusiju i istočnu Evropu. Do danas se smatra jednim od najupečatljivijih simbola Moskve.

Istorija Moskovskog Kremlja
U početku je graditeljstvo formiralo staromodno pleme ranih istočnih Slovena, koje je do 14. veka bilo poznato kao „grad Moskve“. Mongoli su srušili „grad“, a termin Kremlj je prvi put zabeležen 1331. Kasnije, značajniji značaj Dmitrija Donskog i kneza Ivana III postavili su temelje savremenog Kremlja kakvog danas poznajemo. Najviša građevina grada i moskovske Rusije bila je zvonik Ivana Velikog, sagrađen 1505–08. godine, a do danas podignut 1600. godine. U to vreme uticaj italijanskih arhitekata bio je ogroman.

Posle toga, Kremlj je bio po strani sve dok Katarina Velika nije primenila neoklasični dizajn u izgradnji svoje nove rezidencije. Njenim putem išli su svi veliki ruski imperatori i ostavili svoje tragove na dizajnu ove citadele. Moskva je postala glavni grad tokom sovjetskog perioda, a komunisti su formirali svoje privatne sobe unutar Kremlja. Muzeji Kremlja osnovani su 1961. godine, a kompleks je bio među prvim sovjetskim nasleđem upisanim na Listu svetske baštine 1990. Konačno, Državnu kremaljsku palatu (alias Kremlj palatu kongresa), naručio je Nikita Hruščov kao modernu arenu za sastancima Komunističke partije i izgrađena je unutar zidina Kremlja 1959–1961.

Šta videti u Moskovskom Kremlju?
Kremlj je otvoren za sve posetioce i ovde možete posetiti mnoge značajne spomenike od kojih je gotovo sve besplatno:

Palate Kremlja: ove palate, sa svojom izvrsnom arhitekturom i kitnjastim eksterijerom, zadržavaju osećaj svoje slavne prošlosti. Najistaknutija je Velika Kremlj palata.
Oružarska komora: ovo je jedan od najstarijih moskovskih muzeja i sadrži oružje i nakit iz svih perioda. Više informacija možete saznati na ovaj broj: +7 495 697-46-11
Uspenska katedrala: poznata i kao Uspenska katedrala otkrivena je 1479. godine i predstavlja mesto na kome su krunisani svi ruski carevi. Tornjevi katedrale pružaju tipičan ruski pogled koji oduzima dah. Saznajte više na +7 495 695-37-76
Dijamantski fond: bivša carska kolekcija retkih dragulja i neprocenjivog dragog kamenja, prvobitno formirana iz privatne ostave Petra Velikog. Saznajte više na +7 495 629-20-36
Saborni hram Blagoveštenja i Arhangelski hram: ovde možete videti brojne ruske ikone i grobnice najpoznatijih ruskih vladara. Proverite ovo na +7 495 695-37-76
Zvonik Ivana Velikog: nalazi se u samom centru Moskve, a kada je ovo zvono puklo, priča se da je njegov majstor umro od tuge.
Aleksandar Garden: ovaj uzdah je tu da nas podseti na velike ratne tragedije i nacistička razaranja i na veoma dirljiv način da zabrani bilo kakve druge anti-ljudske želje.

Radno vreme i ulaznice za Muzej

U letnjem periodu (od 15. maja do 30. septembra) Muzeji Moskovskog Kremlja rade od 10.00 do 18.00, u zimskom periodu - od 10.00 do 17.00, slobodan dan - četvrtak. Informacije o promenama radnog vremena možete pronaći na glavnoj stranici našeg sajta.
Ulaznice se kupuju na blagajni muzeja na dan posete. Ako želite da kupite karte unapred, možete koristiti onlajn uslugu. Međutim, treba napomenuti da se „besplatne“ karte ne mogu kupiti na mreži.
Puna karta za oružarnicu košta 1000 rubalja. Puna karta za arhitektonsku celinu Sabornog trga - 700 rubalja. Deca mlađa od 16 godina posećuju muzeje Kremlja uz besplatnu ulaznicu. Kliknite ovde za detaljne informacije.
Rasprodaja se otvara 17 kalendarskih dana pre datuma vaše posete. Na primer, prvog dana u mesecu prodaja se otvara 18. itd.

Kako doći do moskovskog Kremlja?

Moskovski Kremlj se nalazi u centru Moskve i veoma je blizu svih važnih spomenika, kao i Crvenog trga, tako da ga nije teško pronaći.

Metro - Najlakši način je metroom, a najbliže stanice moskovskog metroa do Kremlja su: Okhotni Riad i Biblioteka Imeni Lenina (Sokolnicheskaia linija), Teatralnaia (Zamoskvoretskaia linija), Ploshchad Revoliutsii (Arbatsko-Pokrovskaia Linija), Arbatskaia (Arbatsko-Pokrovskaia linija), Arbatskaia (Arbatsko-Lipokrovskaia). Aleksandrovski Sad (Filjovska linija) i Borovitska (Serpuhovsko-Timirjaževska linija).

Zanimljivosti o moskovskom Kremlju

Moskovski Kremlj je simbol ruske snage i moći. Dugi niz godina su ga zauzimali strani neprijatelji. Tokom smutnog vremena, poljske snage su držale Kremlj dve godine, između 21. septembra 1610. i 26. oktobra 1612. Kasnije su francuske snage zauzele Kremlj od 2. septembra do 11. oktobra 1812. godine, nakon francuske invazije na Rusiju. Kada se Napoleon povukao iz Moskve, naredio je da se ceo Kremlj digne u vazduh. S druge strane, Kremlj je preživeo Drugi svetski rat skoro netaknut. Ovo pokazuje da je rat oko Kremlja veliki deo ruske istorije.
Zvezde Kremlja su nekada bile orlovi, a ove zvezde uvek sijaju.
Kremlj je najveća tvrđava u Evropi.
Predsednik Rusije putuje do Kremlja i iz njega helikopterom. Heliodrom je završen 2013. kako bi se zaustavio prekid saobraćaja izazvan povorkom.
U Kremlju se nalazi najveće zvono na svetu, Carsko zvono, koje nikada nije zazvonilo jer je, nažalost, polomljeno u izgradnji. Takođe je dom najvećeg topa
Naziv "Kremlj" znači "tvrđava unutar grada", a često se koristi i metonimijski za vladu Ruske Federacije. Termin „kremlinologija“ se odnosi na proučavanje sovjetske i ruske politike.