Manastiri Fruške gore

Planina, Fruška gora

Manastiri Fruške gore - Najbitnije informacije

Dobrodošli na Frušku goru - srpsku Svetu goru! Pogledajte koji se manastiri nalaze na ovom svetom mestu i saznajte ponešto o njima. Ukoliko vam se ukaže prilika, neka ovi hramovi budu obavezan deo vaše rute kroz Frušku goru. Uživajte u lepotama istorije i tradicije pravoslavlja!

Istorija manastira
Svi fruškogorski manastiri su nastajali u periodu od 15. do 18. veka. Od 35 izgrađenih manastira do danas je sačuvano manje od polovine. Ti srpski manastiri su vekovima predstavljali simbol nacionalnog otpora. Od vremena nastanka, pretrpeli su brojna oštećenja i pljačke, dok se najozbiljnije stradanje vezuje za vreme Drugog svetskog rata. Kada odlučite da posetite Frušku goru, na njoj će vas čekati sledeći manastiri: 
  • Krušedol - Manastir Krušedol je zadužbina vladike Maksima Brankovića. Podignut je kao porodični mauzolej. 
  • Manastir Petkovica - ovaj manastir je osnovala udovica Stefana Štiljanovića, despotica Jelena, u prvoj četvrtini 16. veka.
  • Rakovac - Manastir Rakovac je osnovan krajem 15. veka. Nalazi se u podnožju severnog dela planine. Po predanju, podigao ga je Raka, komornik despota Jovana Brankovića u 15. veku. 
  • Velika Remeta - po predanju, ovaj manastir je osnovao kralj Stefan Dragutin kada je u lovu pao sa konja i ostao trajno hrom.
  • Divša - Manastir Đipša ili Divša je smešten na zapadnim obroncima Fruške gore. Njegova crkva je posvećena Svetom Nikoli.
  • Novo Hopovo - Manastir Novo Hopovo je jedan od najznačajnijih manastira u Srbiji (po svojoj arhitekturi i nekadašnjoj prosvetnoj ulozi).
  • Staro Hopovo - Na 2 kilometra udaljenosti od Novog Hopova smešten je manastir Staro Hopovo, koji je podigao despot Đorđe Branković.
  • Jazak - Manastir Jazak je izgrađen 1736. godine na južnoj padini Fruške gore, između 2 proplanka. Podigao ga je despot Jovan Branković u 15 veku.
  • Mala Remeta - Manastir Mala Remeta je osnovao kralj Dragutin, a ime ovog manastira znači mala pustinja. Nalazi se na južnim oborncima planine u blizini istoimenog mesta.
  • Grgeteg - Manastir Grgeteg je, prema narodnom predanju, osnovao despot Zmaj Ognjeni Vuk i dao mu ime po svom ocu Grguru.
  • Beočin - Manastir Beočin se prvi put spominje u turskim dokumentima 1556-1557. godine. Nema pouzdanih podataka o njegovom osnivanju.
  • Privina Glava -  Manastir Privina Glava se nalazi u krajnje zapadnom delu Fruške gore.
  • Šišatovac - manastir Šišatovac smešten u blizini izvora potočića Remete. Prvobitan naziv ovog manastira bio je Remetica i bio je posvećen Svetom Nikoli.
  • Kuveždin - Crkva manastira Kuveždina je posvećena Svetom Savi i Svetom Simeonu, a njegova manastirska slava je Preobraženje.
  • Vrdnik - Manastir Vrdnik (Mala Ravanica) - jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori, pa smo ga zbog toga ostavili za kraj. Poznat je po tome što su ovde prenete mošti kneza Lazara 1811. godine, na Vidovdan, kada je završena manastirska crkva.  
Izgled i karakteristike manastira
Svi fruškogorski manastiri su smešteni na prostoru od 50 kilometara dužine i 10 kilometara širine. Budući da su nastajali u periodu velikih seoba srpskog naroda, ovi manastiri su bili temelj njegovog duhovnog i političkog života. Što se tiče izgleda fruškogorskih manastira, nakon brojnih istraživanja je utvrđena izvesna pravilnost u prostornom sklopu ovih hramova. Tako su one manastire, koji su sagrađeni u 16. veku, povezali sa moravskom arhitekturom srednjovekovne Srbije. Manastiri sagrađeni tokom 18. veka predstavljaju kombinaciju tradicionalne arhitekture (po ugledu na Novo Hopovo) i baroknog modela, koji je preuzet iz repertoara zapadnoevropske arhitekture.

Kako doći do manastira?
Svi ovi predivni manastiri se nalaze na Fruškoj gori, do koje možete stići za sat vremena vožnje kolima ukoliko putujete iz Beograda i za 40-ak minuta vožnje iz Novog Sada. Biće vam dostupne 2 putanje: 
  • preko A1/E75 ili 
  • preko Rute 120/Rute 21. 
Dodatne informacije
Izdvojili smo za vas manastir Šišatovac, o kom možete saznati nešto novo na ovom mestu. U ovom manastiru je početkom 19. veka boravio arhimandrit Lukijan Mušicki, kog je posećivao Vuk Stefanović Karadžić. Tada je, u manastiru Šišatovac, Filip Višnjić ispevao Vuku stihove o Karađorđevom ustanku, koji će srpski narod pamtiti doveka. 

Amenities

Tip atrakcije
  • Most
  • Muzej

Location

Pošalji upit