Koncentracioni logor iz II svetskog rata - najbitnije informacije

Zgrada napuštenog vojnog magacina, pored železničke stanice pod nazivom “Crveni krst”, poslužila je nacistima da 9. aprila 1941. godine otvore logor. U svojim prvim danima logor je služio za privremeni smeštanje ratnih zarobljenika jugoslovenske kraljevske vojske, nakon čega mu se namena proširuje. Osim zgrade magacina, za logor je korišćena i zgrada Konjičke kasarne u čijem dvorištu su bili podizani šatori. Od juna iste godine u njemu su smešteni, pored ratnih zarobljenika, jevreji, sveštenici, članovi četničkih udruženja, predratni pripadnici demokratskih partija, oficiri, anglofili i mnogi drugi iz oblasti Niša, južne i jugoistočne Srbije sa namenom konfiniranja nacionalista. Logor zvanično prestaje da funkcioniše 14. septembra 1944. godine i taj dan ukaljan je krvlju poslednjih logoraša. Sa stražarskih kula je streljano 10 žena i 26 muškaraca i oni predstavljaju poslednje žrtve ovog nacističkog užasa.

Istorija Koncentracionog logora iz II svetskog rata
Šef Gestapoa u Nišu, Hajnrih Brant, formirao je ovaj logor koji je u tom trenutku imao funkciju zatvora. Nakon Ženevske i Haške konvencije, koje su sprečile nehumano postupanje prema ratnim zarobljenicima, Anhaltеlager Nisch postaje koncentracioni logor u septembru 1941. godine. Preko 600 ljudi nalazilo se u okviru logora već u toku oktobra iste godine, a zgrada konjičkog puka “Miloš Obilić” bila je ograđena bodljikavom žicom i 4 stražarske kule su služile kao zaštita. Kroz logor je prošlo oko 30.000 zatvorenika, više od 10.000 ljudi streljano je na brdu Bubanj, dok je veliki broj zatvorenika svoje živote okončavao u logorima širom Evrope gde su prevoženi iz logora u Nišu.

U slobodu je uspelo da pobegne 105 zarobljenika 12. februara 1942. godine i ovaj događaj predstavlja prvo zabeleženo veliko bekstvo iz logora na području Evrope. Ova pobuna unela je promene u sam izgled kompleksa, te su izgrađeni visoki zidovi kao preventivni vid zaštite. Na 7 hektara nalazile su se zgrade logora gde je glavna zgrada imala prizemlje, sprat i potkrovlje. Dvorište je bilo kvadratnog oblika, podeljeno na dva dela i bodljikavom žicom je bilo odvojeno od kasarni. Uslovi za život su bili kranje nehigijenski, hrane je bilo jedva dovoljno da se preživi. Logoraši koji su spavali na tankim slamenim prostirkama na podu u mračnim prostorijama bez grejanja i ventilacije, posle minimalne količine hrane bili su primoravani na težak fizički rad.

Značaj Koncentracionog logora iz II svetskog rata

Memorijalni kompleks "12 februar" proglašen je za kulturno dobro od izuzetnog značaja i kao takav je pod zaštitom države od 1977. godine.
U okviru kompleksa su snimljeni razni dokumentarni filmovi, kao i filmovi "Dvoboj za južnu prugu" i "Pljačka trećeg rajha" koji su značajni za balkansku kinematografiju.
Logor su posetili članovi delegacije nacionalne garde SADa i mnogi bivši logoraši.

Šta obavezno videti?
Memorijalni kompleks “12. februar” otvorene je u sklopu glavne zgrade logora. U poseti ovom muzeju mogu se videti:

Samice: u njima su logoraši boravili i na zidovima ostavljali svoje potresne poruke.
Veliki broj dokumenata
Lične fotografije
Pisma
Oružje

Cena ulaznica
Ulaz u Logor se naplaćuje i varira u zavisnosti od kategorije:

Odrasli 200 dinara
Deca 150 dinara
Cena grupnih ulaznica varira od 300 dinara, do 200 za učenike, studente i penzionere.

Radno vreme

Utorka-petak 10:00-16:00
Vikendom 10:00-15:00

Kako doći do Koncentracionog logora iz II svetskog rata?
Kompleks je smešten na adresi Bulevar 12 februar bb što nije daleko od centra Niša. Autobuske linije koje se mogu čekati na Trgu Kralja Aleksandra ili na trgu Pavla Stojkovića voze vas do ove adrese, nakon čega je potrebno prošetati kroz ulicu Beogradska. Zbog svoje lokacije do kompleksa je moguće doći i peške, za šta je potrebno odvojiti manje od 20 minuta.