Manastir Pustinja - najbitnije informacije

Manastir valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve, smešten je u zaseoku Vujinovača, desetak kilometara izvan sela Poćuta nadomak Valjeva. Dočekaće vas na ulazu u Pustinjsku klisuru koju je uklesala Jablanica u severozapadnim obroncima Jablanika. Sakriven je u gustim šumama planina Orlovača i Bela stena i do njega je od najbližeg naselja potrebno pešačiti 3 kilometra. Zbog prirode svoje lokacije dugo je bio sakriven i neistražen, a zapis pesnikinje Desanke Maksimović u kom govori o njegovoj lepoti i svetosti inspirisao je mnoge da ga posete. Odlazak do manastira Pustinja pretvorite u izlet i obavezno ga posetite kada se nađete u ovom delu Srbije.

Istorija manastira Pustinja
Manastir je podignut u doba kralja Dragutina i postoji pretpostavka da je on i njegov ktitor.Izgrađen je na temeljima nekadašnje crkve koja potiče još iz 11. veka. Pominje se u turskim spisima iz 1572. godine i utrđeno je da je manastirska crkva, koja je do danas zadržala izgled, obnovljena ili sazidana u prvoj polovini 17 veka. Ta crkva je posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice. Od 50ih godina 20 veka manastir je postao ženski. Teren oko crkve i činjenic da put do Poćuta nije asfaltira sve do 1962. godine sprečili su razaranja manastirskog kompleksa tokom ratnih kriza koje su pogodile Srbiju.

Izgrađen je u raškom stilu, od tvrdog kamena i tesane sige. Njena specifičnost ogleda se u izuzetno prostranom naosu. Sadrži i kupolu i zidan je tako da stremi u visinu više nego u širinu. Iznad priprata koja je kasnije sagrađena uz crkvu izdiže se dvospratni zvonik. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni sedamdesetih godina uspeli su da skoro u potpunosti obnove izgled same građevine i njenih fresaka. Ikonostas i freske unutar crkve nastale su zahvaljujući igumanu Janićiju Bitojeviću i do danas su sačuvane ikone iz 1622 i 1840 godine. Bitno je naglasiti da se ovaj manastir izdvaja i zbog toga što je deo njegove spoljašnjosti takođe oslikan. Na čelu manastira danas je igumanija Nina uz koju u manastiru žive dve monahinje. Još uvek nije dovoljno istražen niti mnogo posećen, a glavni razlog tome je nezgodna lokacija.

Značaj manastira Pustinja

Manastir je proglašen za spomenik kulture od velikog značaja.
Freske koje krase manastir delo su čuvenih zoografa Nikole i Jovana i spadaju u najbolje očuvane freske u Srbiji koje svojim stilom pričaju duhovnu priču manastira; Zidani ikonostas manastira prava je retkost.
U okviru manastirskog kompleksa se nalaze se grobna mesta pređašnjih starešina manastira, kao i groblje sa 26 grobova u kojima počivaju njegovi pređašnji članovi.

Šta obavezno videti
Manastirski kompleks je pedantno uređen i sama šetnja do njega pravo je uživanje. U njegovoj neposrednoj blizini nalaze se dva izvora voda. Mlakovac izvire sa zapadne strane manastirske porte i za njega se smatra da je lekovit, dok se izvor čiste planinske vode sprovodi kroz česmu na samom ulazu. Kada kročite u manastirski kompleks obavezno posetite:

Spratni konak: poseduje trpezariju i ćelije za monahinje
Kapela posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom
Stablo bora zasađeno još 1848. godine
Ikonostas: freske i kone su možda najlepši deo manastira, a posebno se ističe freska Jovana Krstitelja, Hrstov ulazak u Jerusalim, Judina izdaja

Kako doći do manastira Pustinja?
Iz Valjeva do sela Poćuta možete doći automobilom prateći državni put 170 i za to vam neće trebati više od 40 minuta. Od mesta na kom se parkirate potrebno je da prošetate do manastira, što će vam olakšati putokazi koji su uz vas sve vreme na ovom neuređenom delu puta.

Automobilom: od centra Valjeva se kod poslovnice Halk banke u Dušanovoj priključite na državni put 170, krenite dalje ka Spomen parku Vidrak i nastavite da pratite put uz Kolubaru i Jablanicu u nastavku. Ova vožnja sprovešće vas kroz mesta Rovni, Kunice, Sovač i Mijači odakle manastir nije daleko

Dodatne informacije
Za ulazak u crkvu je potrebno biti svedeno obučen, pokrivenih ramena i bez kratke odeće.