10 najpoznatijih klisura u Srbiji

Priroda je bila velikodušna kada je stvarala planinske predele istočne i zapadne Srbije. Klisure i rečne doline samo su jedna od mnogobrojnih prirodnih lepota koje krase ove predele. Impozantne litice klisura odvajkada su služile kao štit koji je pomogao da njihova vegetacija ostane bujna i netaknuta. Klisure predstavljaju zanimljiva mesta na kojima možete provesti aktivan i događajima ispunjen odmor u Srbiji.

Reka Dunav protiče kroz Đerdapsku klisuru
autor: @MagnaSerbia

Kroz dugu i burnu istoriju Srbije, klisure nisu služile jedino kao oaze i zaštitnici flore i faune, već su imale i važnu ulogu za očuvanje našeg naroda i baštine. Njihov nepristupačni teren pružao je spas stanovništvu koji je uzmicao pred neprijateljima. Kao sećanja na svoj boravak na ovim vrletnim prostorima, ovi ljudi iza sebe ostavili su mnoge skrivene dragulje: manastire i naselja ušuškavane daleko od neprijateljskih pogleda i naleta tuđinskih vojnika.   

Danas klisure privlači drugačiji tip putnika namernika, radoznale turiste i zaljubljenike u prirodu koji žele da pobegnu iz buke grada. Zbog spoja dobro očuvane prirode i fascinantnih struktura koje je ljudska ruka izgradila na najneočekivanijim mestima, klisure imaju veliki potencijal da postanu zanimljive turističke destinacije. Otkrijmo najlepše od njih.

Ovčarsko-kablarska klisura

Turisti koji se iz pitomog Čačka zapute ka zapadu, prateći tok reke Morave, na 18 kilometara od grada zateći će jedan od najdivnijih prizora u zemlji. Meandri Zapadne Morave usecaju se između strmih litica planina Ovčar i Kablar, koje se nad njom uzdižu poput dva stuba. Ovčarsko-kablarska klisura poznata po svojim prirodnim lepotama, ali i izuzetnom kulturnom nasleđu zbog kojeg je zadobila i nadimak Srpska Sveta gora.   

Pogled s vidkovca Kablar na meandre Zapadne Morave i zelena brda
autor: Adam Radosavljević

Osnovne informacije o Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Ovčarsko-kablarska je pod zaštitom države kao predeo izuzetnih odlika I kategorije, a o njoj se danas stara Turistička organizacija Čačka. Dugačka 20 je kilometara, a njena najveća dubina iznosi 710 metara. Ono što je čini posebno interesantnom posetiocima su neobični uklješteni meandri Zapadne Morave, redak i veoma atraktivan fenomen prirode. 

Najposećenije atrakcije u Ovčarsko-kablarskoj klisuri su stari manastiri i Ovčar banja. U njoj se nalazi još i vidikovac Kablar sa koga se pruža, po mišljenju mnogih, jedna od najvelelepnijih panorama u Srbiji. Zapadna Morava pregrađena branama, čime su formirana tri veštačka jezera. U njima je dozvoljeno plivanje, ribolov i vožnja čamcem. Ovčar i Kablar su pogodni i za planinarenje, a danas na njima postoji osam obeleženih planinarskih staza. 

Srpska Sveta gora

Crkvica i zvornik manastira Blagoveštanje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri
autor: Miša Stefanović

Šumoviti, nepristupačni nagibi Ovčara i Kablara tokom burnih perioda istorije postajali su neočekivano utočište stanovništva koje je bežalo pred naletima neprijateljima. Zato su u divljini klisure izgrađeni brojni manastiri, koje je strmi teren sakrivao od razaranja tuđinskih vojska. Najlepši srpski manastiri nastajali su u nekoliko talasa, a nakon pada srpske države pod tursku vlast dobilu su važnu ulogu čuvara identiteta i kulture naroda.

Retka je pojava da na toliko malom prostoru bude sagrađen tako veliki broj manastira. Zbog toga je Ovčarsko-kablarska klisura u narodu postala poznata kao Srpska Sveta gora. U klisuri danas postoji deset manastira, a zna se da ih je nekad bilo i mnogo više.

  • Manastir Vavedenje
  • Manastir Vaznesenje
  • Manastir Preobraženje
  • Manastir Svete Trojice
  • Manastir Sretenje
  • Manastir Blagoveštenje
  • Manastir Ilinje
  • Manastir Jovanje
  • Manastir Nikolje
  • Manastir Uspenje Presvete Bogorodice    

Vidikovac Kablar

Litice i vegetacija Kablara i meandri Zapadne Morave u magli
autor: Adam Radosavljević

Poslednjih godina sve veći broj turista posećuje vidikovac na Kablaru. Ukoliko se vraćate sa odmora na Zlatiboru, Zlataru ili u Crnoj Gori, ova prelepa tačka sjajno je mesto na kome možete napraviti kratak predah. Sa vidikovca pruža se pogled na meandre Zapadne Morave koji prosto oduzima dah. Na vidikovcu je izgrađena platforma i postavljen panoramer, kako bi posetioci uživali u upotpunjenom iskustvu.

Smeštaj u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Najposećenija destinacija unutar same klisure je Ovčar banja, ušuškana u njenom prijatnom, šumovitom delu. Banja je poznata po prelepim bigrenim slapovima i lekovitim termalnim izvorima, koji potpomažu lečenju reumatskih oboljenja i povreda. Smeštaj možete pronaći u nekoliko privatnih kuća i turističko-ugostiteljskih objekata koji se nalaze u centru banje. Među njima se posebno izdvaja wellness centar Kablar

Veći izbor smeštaja čeka u obližnjem gradu Čačku, od Ovčarsko-kablarske klisure udaljenom samo 18 kilometara. Smeštaj Čačak sastoji se od raznovrsnih kapaciteta koji uključuju hotele, hostele i privatne apartmane. 

Đerdapska klisura

Zelenkasti Dunav protiče među liticama Đerdapske klisure
autor: @MagnaSerbia

Osnovne informacije o Đerdapskoj klisuri

Đerdap je po mnogo čemu posebno i gotovo mitsko mesto. U pitanju je najduža i najveća klisura u Evropi, koja se pruža neverovatnih 100 kilometara. Impozantnee litice koje Dunav cepa svojim tokom naše je pretke podsećao na gigantska vrata, zbog čega je Đerdapska klisura u narodu od davnina poznata i kao Gvozdena ili Železna vrata.

Od iskona je Đerdapska klisura bila pogodno mesto za buđenje i razvoj različitih naroda, civilizacija i država. Klisura je prošarana mnogim drevnim i često zagonetnim arheološkim nalazištima, što čitavom predelu daje dodatnu mistiku. Đerdapska klisura nije samo bila utočište ljudima,već je i oaza za brojne retke biljne i životinjske vrste. Zbog toga je celo područje proglašeno za jedan od pet nacionalnih parkova Srbije.

Zbog neverovatnog raspona znamenitosti, drevnih tvrđava, arheoloških nalazišta, vidikovaca, jezera i naselja, prostor Đerdapske klisure veoma je popularan među turistima, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva. Krstarenje Dunavom jedan je od zanimljivih načina na koji možete upoznati magiju ovog tajanstvenog mesta. 

Lepenski Vir

Kupola koja štiti nalazište Lepenski Vir

Jedna od najmisterioznijih tačaka u Srbiji nalazi se na području Đerdapske klisure. Ovaj lokalitet otkriva priču o jednom od najsloženijih kultura praistorije za koje danas znamo. Ovi daleki stanovnici Đerdapske klisure bili su izuzetni ribari, ali i umetnici, pa su iza sebe ostavili neobične ribolike skulpture. 

Do otkrića jednog od najvažnijih lokaliteta Evrope došlo se potpuno slučajno, tokom opsežnih istraživanja koja su vršena zbog izgradnje Hidroelektrane Đerdap I. Lokalitet je morao biti premešten na današnju lokaciju kako bi bio spasen od potapanja, izvršenog pregradnjom Dunava. Sada se na lokalitetu nalazi vizitorski centar za posetioce koji pod svojom kupolom čuva ostatke kulture koja je svojim otkrićem zapanjila čitav svet.

Tvrđava Golubac

Devet kula Golubačke tvrđave
autor: @MagnaSerbia

Jedan od najvećih bisera istočne Srbije predstavlja utvrđenje Golubac, pozicionirano na litici pod kojoj mirno protiče Dunav. Jedna od najbolje očuvanih tvrđava Srbije dugo je bila prepuštena zubu vremena, zarasla korovom i ugrožena saobraćajem koji je prolazio tik kraj nje. Priča o Golubačkoj tvrđavi, ipak, dobila je srećan epilog, jer je utvrđenje rekonstruisano i pretvoreno u jednu od najposećenijih atrakcija u Đerdapskoj klisuri. Sedam od njenih devet kula danas su otvorene za posetioce, mada je do nekih od njih pravi izazov doći.   

Kladovo

U Đerdapskoj klisuri nalazi se i gradić Kladovo, malo mesto izuzetno bogate istorije. Još od antičkih vremena, Kladovo je zauzimalo izuzetni važan strateški položaj. U doba starog Rima ovuda je prolazio Trajanov most, koji je kada je nastao smatran svetskim čudom arhitekture. Ostaci ovog graditeljskog remek-dela mogu se videti i danas, kao i Trajanova tabla, postavljena kao svedočanstvo o izgradnji puta. U blizini Kladova nalazi se i turska srednjovekovna tvrđava Fetislam, a u samom gradu možete obići i zanimljiv Arheološki muzej Đerdapa, koji prikuplja i dokumetuje bogato nasleđe ovog kraja.  

Smeštaj u Đerdapskoj klisuri

Obnova Golubačke tvrđave i uređivanje lokaliteta Lepenski Vir dovelii su do velikog razvoja turizma u Đerdapskoj klisuri. Ovo interesantno područje UNESCO je prošle godine proglasio prvim geoparkom u Srbiji. Zbog svega toga, smeštaj Kladovo je sve traženiji. Dva velika hotela otvorena su u ovom gradu: Aquastar Danube, sa četiri zvezdice, i Hotel Đerdap, sa tri zvezdice. Privatni smeštaj Golubac, u gradiću nadomak istoimene čuvene tvrđave dobro je rešenje ukoliko je ova atrakcija glavni razlog vašeg putovanja.

Grdelička klisura

Grdelička klisura jedna je od najpoznatijih klisura u Srbiji, ali je slavu stekla prvenstveno kao nesavladiva prepreka dug građenog Koridora 10. Preko trideset godina trajala je borba sa njenim nepristupačnim terenima i klizištima, pre nego što je autoput koji povezuje severnu i južnu granicu Srbije konačno završen. Uprkos lepotama prirode, turizam je na ovom prostoru još uvek tek u povoju, što je čest slučaj sa jugoistočnim predelima Srbije.

Mala bela crkva na brdu u Vladičinom Hanu
autor: @Pudelek

Osnovne informacije o Grdeličkoj klisuri

Grdelička klisura je prvo suženje u kompozitnoj dolini Južne Morave u jugoistočnoj Srbiji, a nalazi se između Vranjske i Leskovačke kotline. Sam naziv Grdelička klisura nosi u sebi nešto zloslutno i znači zla klisura. Nastao je u periodu kada su predeli oko Južne Morave bili potpuno nenaseljeni, nesavladivi i divlji. 

Nešto je manje poznat onaj drugi i mnogo noviji nadimak ove klisure, Balkanska lepotica. Ovaj epitet dobila je na naučnom simpozijumu ekologa u Bratislavi, na kom je učesnicima  prikazan film o Grdeličkoj klisuru. Tada je Stefanija Ivančeva, oduševljena lepotom predela, rekla da je u pitanju prava balkanska lepotica. I zaista, uprkos mračnoj reputaciji i pričama koje se vezuju za ovaj predeo, lepota njene prirode, zelenila koje odmara oči i Južne Morave, ne može se osporiti. 

Smeštaj u Grdeličkoj klisuri

U Grdeličkoj klisuri su smeštene tri varošice, Vladičin Han, Predejane i Grdelica. Turizam je na ovom prostoru, nažalost, još uvek tek u povoju, ali postoje određeni smeštajni kapaciteti. Najpoznatiji od njih je Motel Predejane, lociran odmah kraj Koridora 10. Predstavlja nezaobilaznu tačku u divljini klisure mnogima koji putuju ka grčkim morima. Privatni smeštaj možete pronaći i u gradiću Vladičin Han. Usput obiđite i prepoznatljivi simbol grada, crkvu Svetog Lazara, uzdignutu na brdunad gradom poput svetionika.

Sićevačka klisura

Reka Nišava je između Suve planine i Svrljiških planina usekla impozantnu Sićevačku klisuru, koja je zbog jedinstvenih prirodnih lepota proglašena za rezervat. Kao i Đerdap, i ovo područje često je imalo izuzetno važan istorijski značaj. Nekada prostor kojim su se probijali važni internacionalni putevi, čuvena rimska Via militaris i stari carigradski drum, Sićevačka klisura danas je mesto čija je kulturna baština jednako vredna kao i prirodna blaga. 

Put kraj Nišave, među visokim liticama prekrivenim vegetacijom
autor: Đorđe Marković

Osnovne informacije o Sićevačkoj klisuri

Sićevačka klisura nalazi se na samo 17 kilometara od Niša, što je čini zanimljivom prirodnom atrakcijom koju vredi posetiti ukoliko se nađete u ovom gradu. Duga je oko 17 kilometara i spaja Nišku kotlinu sa Belopalanačkom kotlinom. Zbog svoje jedinstvene flore i faune, Sićevačka klisura je proglašena za Park prirode i zaštićeno područje sa značajnim ekološkim i kulturnim dobrima. Među 20 kritično ugroženih vrsta biljaka koje su ovde našle svoje utočište, posebno vredi izdvojiti dve vrste roda Ramonda. Njihova glavna karakteristika je sposobnost preživljavanja i u izuzetno nepovoljnim uslovima. I ako se potpuno osuši, cvet ramonda može ponovo oživeti kada se zalije, čak i posle više godina mrtvila.  

Šta videti i raditi u Sićevačkoj klisuri?

Sićevačka klisura predstavlja pravi mali raj za ljubitelje netaknute prirode, ali i ekstremnih sportova poput raftinga, alpinizma, planinarenja i paraglajdinga. Područje je danas bogato i stazom za kajak na brzacima Nišave i najboljom paraglajding stazom na Balkanu, na kojoj je održano i vetsko prvenstvo u ovom sportu.

Područje Sićevačke klisure dodatno krase mnogobrojni spomenici kulture, poput manastira Svete Bogorodice, nastalog u 17. veku, i ljupkog srednjovekovnog manastira Svete Petke Iverice. Tu je i selo Sićevo, po kome je čitava klisura dobila ime. Turistima je ovde zanimljiv vidikovac Bršljanski kamen, sa kog se pruža nesvakidašnji pogled na klisuru koji oduzima dah.

U klisuri se nalazi još jedno neobično mesto koje nosi naziv iste svetice, iako sa manastirom ima malo dodirnih tačaka. U pitanju je Hidrocentrala Sveta Petka, izgrađena prema projektu Nikole Tesle i Đorđa Stanojevića. Puštena je u rad davne 1908. godine i tada je osvetlila prvu kuću u Nišu. Elektrana i dan danas snabdeva Niš strujom, a danas je i deo turističke rute Putevima Nikole Tesle

Smeštaj u Sićevačkoj klisuri

Jedan od najvećih gradova Srbije, Niš, nalazi se na nešto više od 16 kilometara od Sićevačke klisure. Sama klisura i dalje je u velikoj meri očuvala svoju divljinu, tako da je komforan Niš smeštaj najbolje probaći u samom gradu. U Nišu možete pronaći raznoliku ponudu apartmana, hotela i vila, a cene boravka i dodatnih troškova su u ovom delu zemlje relativno povoljne, pa je u pitanju jedna od destinacija na kojoj možete provesti kvalitetan odmor u Srbiji za malo novca.

Jelašnička klisura

Dugačka skromna 2 kilometra i široka tek trideset metara, Jelašnička klisura na prvi može da se učini kao malo mesto koje nije vredno veće pažnje. Ipak, oni koji ove terene dobro poznaju, otkriće vam kakva sve bogatstva skriva ova prirodna retkost. Neobične kamene formacije, gipki vodopad i jedna od najboljih tačaka za penjanje po stenama u Srbiji delić su onoga što ovu malu klisuru čini posebnom.  

Izletište kraj potkapine u Jelašničkoj klisuri
Srđan Mitić

Osnovne informacije o Jelašničkoj klisuri

Jelašnička klisura predstavlja deo rečne doline Jelašničke reke, nastao intenzivnim usecanjem njenog toka u krečnjačke stenske Suve planine. Locirana je u gradskoj opštini Niška Banja na području grada Niša, od koga je udaljena samo 14 kilometara. Zbog živopisnih predela i brojnih retkih vrsta koje odolevaju preprekama, Jelašnička klisura proglašena je za rezervat prirode.

Savršena destinacija za ljubitelje prirode

Ono što klisuru čini posebnom su neobične kamene formacije koje krase njene litice. Turiste neretko podsećaju na slične, dosta poznatije figure u Đavoljoj varoši. Brojni dolomitski stubovi, prozorci, potkapine i kaverne nose neobične nazive Sveti Ilija, Kupina, Latinska crkva i Skrivnica. Već iz samih nadomaka jasno je da svaki od njih krije neku lokalnu legendu, samo je neophodno naći nekoga ko te mitove dobro poznaje. Klisura takođe skriva i vrlo lep vodopad, koje okolno stanovništvo naziva Ripaljka. Okružen je prijatnim predelom savršenim za osveženje tokom vrelih letnjih dana.

Jelašnička klisura je prvo prirodno penjalište u Srbiji koje je opremljeno za sportsko penjanje. Na raspolaganju stoji više od 200 sportsko-penjačkih smerova sa kompletno atestiranom opremom u steni. Sjajno je mesto i za vožnju bicikala, jer se kroz nju i njenu okolinu proteže lepo uređena ruta. Ona prolazi i kroz malo selo Jelašnica, u kom možete napraviti kratak predah u etno restoranu i probati neki od južnjačkih specijaliteta, poput sukane pite s kiselim mlekom.

Smeštaj u Jelašničkoj klisuri

Kao i Sićevačka klisura, Jelašnička klisura se nalazi na mali korak od Niša, pa je smeštaj Niš odlično rešenje ukoliko želite da provedete odmor u ovim predelima. Na samo 3 kilometara od klisure nalazi se i lečilište Niška banja. Ona je, međutim, videla i bolje dane. Njena tri najveća hotela danas su zatvorena, ali u banji i dalje dobro funkcioniše privatni smeštaj.  

Gornjačka klisura

Gornjačka klisura leži u Homoljskom kraju, predelu Srbije pomalo izdvojenom izvan današnjih glavnih puteva. U pitanju je područje u kome je, zbog specifičnog položaja, stara balkanska kultura ostala najbolje očuvana. Među bujnim hrastovim šumama, kriju se starinski katuni, ali i ostaci vrednih srednjovekovnih zdanja o kojima se nedovoljno govori.

Čovek se odmara na vrhu Homoljskih planina
autor: Ivan Aleksić

Osnovne informacije o Gornjačkoj klisuri  

Gornjačku klisuru stvorila je reka Mlava. Klisura je dugačka 16 kilometara i sastavljena je od četiri meandra. U pitanju je područje Srbije koje je, uprkos ogromnim turističkim potencijalima, relativno malo istraženo. Pre pada Srbije pod tursku vlast, područje Homolja imalo je značajnu ulogu, pa se u njemu i danas mogu videti brojni ostaci utvrđenja starog srpskog grada koji je prestao da živi posle pada Smedereva. Na ulazu u klisuru mogu se videti razrušene stražarske kule i ostaci srednjovekovne srpske mitropolije. Prema jednom predanju, u klisuri je nekada postojala šuma jorgovana koju je zasadila carica Milica lično.

Većina potencijalnih atrakcija Gornjačke klisure, poput srednjovekovnog utvrđenja Ždrelo, još uvek nije dovoljno dobro istražena i prilagođena turistima. Danas je Gornjačka klisura prvenstveno sjajna destinacija za alpiniste i planinare. Na samom ulasku u klusuru nalazi se alpinistička staza Via Ferrata, koja iz godine u godinu privlači mnogobrojne ljubitelje ove discipine kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. 

Manastir Gornjak 

Na maloj zaravni iznad leve obale Mlave, ispod strmih litica planine Ježevca, leži najpoznatija znamenitost Gornjačke klisure: manastir Gornjak, nekada poznat i kao manastir Ždrelo. Predstavlja zadužbinu kneza Lazara koju je, prema legendi, izgradio nakon razgovora sa Svetim Grigorijem. Periode duge i burne istorije uspele su da nadžive neko od originalnih srednjovekovnih građevina, glavna manastirska crkva, posvećena Vavedenju i kapela u pećini, posvećena Svetom Nikoli.

Zaboravljena blaga Gornjačke klisure

Ruševine manastira Blagoveštenja usečenog u liticu
autor: @Suncocvet

Strme litice klisure krunišu i mnogi drugi dragulji naše kulturno-istorijske baštine.  Do danas su registrovane četiri srednjovekovne tvrđave i kule. Nažalost, one su veoma teško pristupačne, a put do njih može biti veoma strm, naporan i rizičan. Sistematska arheološka iskopavanja od strane nadležnih kulturnih i zaštitnih institucija nisu do danas na pravi način sprovedena. Koliko god da su one fascinantne, najviže pažnje ipak privlači manastir Blagoveštenje. Ovo neobično zdanje potiče sa kraja XIV i sagrađen je u steni. U sam manastir ne može se ući, ali je moguće približiti mu se sa druma i fotografisati ga.

Smeštaj u Gornjačkoj klisuri

Turistički život u nepravedno zapostavljene homoljske predele unela je Banja Ždrelo, najmlađe i najmodernije lečilišta i letovalište u Srbiji. Ova po mnogo čemu posebna banja nalazi se na samo pet minuta od Gornjačke klisure i manastira. Smeštaj Ždrelo posetiocima nudi čak 9 bazena, od kojih su 4 zatvorenog tipa i dostupna tokom čitave godine.  

Klisura reke Gradac

Stanovnici Valjeva i njegove okoline s ponosom će vam reći da Gradac nosi titulu jedne od najčistijih reka u Evropi, što je i međunarodno potvrđeno na kongresu ekologa u Peruđi Ova reka i njena klisura predstavljaju jedno od najvećih blaga valjevskog kraja. Krasi je živopisan izgled i bogatstvo živog sveta, ali i pećina. Ovde postoji preko sedamdeset pećina za koje se pouzdano zna, što je zaista neverovatno za ovako malu reku. 

Bistra reka Gradac protiče kroz jesenje pejzaže
autor: Vladimir Pecikoza

Osnovne informacije o klisuri reke Gradac

Gradac je reka ponornica koja izvire ispod planine Povlen, a posle nekoliko kilometara ponire i ponovo izbija kod sela Bogatića, poviše manastira Ćelije. Od te tačke, Gradac vijuga kroz prelepu, krivudavu klisuru i teče prema Valjevu, gde se uliva u reku Kolubaru. osebno su interesantna vrela ove reke koja se nižu duž čitavog njenog toka.

Odmor u prirodi za celu porodicu

Za klisure se neretko vezuju epiteti nesavladivosti i neukrotljivosti, a veliki broj njih imaju reputaciju destinacija čije su vrednosti pristupačne samo najupornijim i najspretnijim planinarima. Klisura reke Gradac nije jedna od njih. Da biste iz Beograda stigli do ovog ljupkog mesta potrebno vam je samo oko sat i po vremena vožnje. Za uživanje u bajkovitoj prirodi koju Gradac oko sebe ljubomorno čuva, nije potrebno mnogo toga sem malo truda. Zato je u pitanju jedna od klisura u kojoj možete organizovati ispunjen porodični odmor.

Gusta vegetacija klisure pruža nezaboravno mesto za mali piknik ili dugu šetnju stazama uz osvežavajući huk vode. Nekoliko starinskih vodenica uspele su da odole zubu vremena i danas čuvaju sećanje na dah nekih drugačijih vremena. Kada se umorite od šetnje i istraživanja krajolika koje je Gradac stvorio, možete se okrepiti u nekom od etno domaćinstava uklopljenih u divni ambijent.

Smeštaj u klisuri reke Gradac

Najveći izbor smeštaja u ovom kraju naći ćete ako se uputite u obližnje Valjevo. Ukoliko se odlučite za odmor u ovom gradu, imaćete dovoljno vremena da upoznate i važne istorijske tačke koje se u njemu nalaze, okolne ljupke manastire i prirodna blaga. Smeštaj Valjevo sastoji se od desetak hotela i velikog broja privatnih apartmana, pa je slobodnu sobu tokom cele godine lako pronaći.

Ibarska klisura

Ibarska klisura je jedini prirodni put koji spaja Kosovo i Metohiju sa centralnom Srbijom. Zato je od davnina predstavljala mesto od veoma važnog strateškog značaja. Srednjovekovna država Nemanjića cvetala je na ovom području, u predelima oko reke Ibar koji su u narodu dobili nadimak Dolina jorgovana. Prema legendi, kralj Uroš je oko reke zasadio jorgovane kako bi područje oko Ibra njegovu voljenu suprugu Jelenu podsetilo na rodnu Provansu.

Jesen u klisuri Ibra
autor: Gojko Gavrilo

Osnovne informacije o Ibarskoj klisuri

Klisura reke Ibra prostire se od Kraljeva do Raške, povezujući tako dva javažnija centra srednjovekovne Srbije. Dinastija Nemanjića na ovom prostoru sagradila je svoje najlepše zadužbine, manastire Studenicu, Đurđeve Stupove i Sopoćane. Fantastični pejzaži i srednjevekovna predanja ono su što daje posebnu čar Ibarskoj klisuri, poznatoj još i pod nadimkom Dolina kraljeva.

Maglič: zamak među jorgovanima i oblacima

Na samom ulazu na nekdašnje teritorije nemanjićke zemlje bdi drevno utvrđenje Maglič. Tvrđava se uzdiže na brdu iznad zapenušavog Ibra, okružena bujnim zelenilom vegetacije. Naziv je dobio po gustoj magli koja večito okružuje njegove zidine. Tačno poreklo i tvorac tvrđave takođe je uvijen u maglu zaborava, ali se pretpostavlja da je utvrđenje izgradio kralj Uroš I ili neko od njegovih savremenika. 

Nažalost, Maglič deli istu sudbinu mnogih drugih neprocenjivih srednjovekovnih blaga. Poseta tvrđavi predstavlja pravi podvig, jer se do nje može stići samo ako bi se preplivala reka. Mnogobrojne su inicijative koje traže da se zdanje obnovi i prilagodi turistima, tako da se nadamo da će uskoro uroditi plodom. Tvrđava je danas u dosta lošem stanju tako da se ne preporučuje ulazak u tvrđavu iz bezbedonosnih razloga.

Ruševine srednjovekovnog utvrđenja Maglič na brdu kraj Ibra
autor: Adam Radosavljević

Smeštaj u Ibarskoj klisuri

Najbliža destinacija Ibarskoj klisuri i srednjovekovnom gradu Magliču je Kraljevo. Ovaj grad predstavlja centar Raškog okruga i mesto izuzetno bogato kulturnim nasleđem. Ne propustite posetu čuvenim manastirima Žiči, Ljubostinji i Studenici, koje predstavljaju remek-dela srednjovekovne sakralne arhitekture. Ukoliko izaberete ovaj fascinantni grad kao vašu sledeću destinaciju, na raspolaganju vam stoji smeštaj Kraljevo.  

Niševačka klisura

Još jedna veoma mala, ali lepotom neponovljiva klisura izranja iz kraških pejzaža istočne Srbije. Produbila ju je mala, ali silovita reka Svrljiški Timok. U pitanju je još jedno od mnogobrojnih mesta u Srbiji prema kojima je priroda bila velikodušna, a ljudi nisu znali i umeli da upotrebe njen turistički potencijal. Kao takva, ostaje voljeno mesto planinara i putnika koji žele da se sklone u netaknutu tišinu prirode. 

Stara pruga u klisuri okružena jesenjim pejzažem
autor: Marko.vl

Osnovne informacije o Niševačkoj klisuri

Niševačka klisura se nalazi na jugoistoku Srbije, u ataru sela Niševac, na 6 kilometara od Svrljiga i 36 kilometara od Niša. Pripada okviru kompozitne doline Svrljiškog Timoka i sastavni je deo mnogo veće Svrljiške klisure. Posebno interesantan prizor stvara predini meandar reke, poznat pod imenom Banjica.

U antičko vreme u ataru sela Niševca nalazio se i Timakum Minus koji je bio smešten na velikom rimskom putu Lisijus-Nais-Racijarija. Tvrđava, čije su kule porušene 1999. godine za vreme NATO bombardovanja, na stenama iznad klisure je motrila na saobraćajnicu koja je spajala Nišku kotlinu sa Podunavljem. Sagradili su je rimljani u I veku naše ere.

Nostalgično putovanje vozom

Posebnu zanimljivost ovog kraja nije, ipak, stvorila priroda, već ljudska ruka. Kroz bujne šume i stme litice vijuga i proteže se stara pruga, čija je izgradnja predstavljala pravi poduhvat u doba kralja Milana Obrenovića, kada je isprojektovana. Složeni železnički sistem sastoji se od 32 tunela i isto toliko mostova, a ovo čudo gradnje projektovao je čuveni naučnik Milutin Milanković. Ranije je ovim predelima krstario starinski voz Romantika, sa idejom da turistima pružinostalgični doživljaj uz autentično uživanje uz dim parne lokomotive. Trenutno je pruga pod rekonstrukcijom, pa je sudbina ovog kreativnog koncepta trenutno pod znakom pitanja. 

Smeštaj u Niševačkoj klisuri

Najbliže naselje Niševačkoj klisuri je Svrljig, udaljen samo 6 metara od nje. Ovo malo naselje sadrži etno hotel i nekolicinu privatnih apartmana. Ukoliko vam ne smeta da boravite nešto dalje od klisure, na 36 kilometara od nje, znatno veći izbor kapaciteta, hotela, apartmana, čak i etno sela,  nudi smeštaj Niš

Milivska klisura

Kraj sela Miliva, udaljenog 5 kilometra od Despotovca, nalazi se jedno od najlepših izletišta u Srbiji, Milivska klisura. U klisuri je izvor reke Milive koja izvire ispod stene, protiče kroz klisuru, dalje kroz selo i uliva se u reku Resavu. Uz mnogo ljubavi i pažnje, ova klisura je preuređena u jedno od najsimpatičnijih izletišta u Srbiji i posebno je prijatno mesto za porodični vikend odmor.

Osnovne informacije o Milivskoj klisuri

Ovu malu klisuru formira reka Miliva, koja se uliva u Resavu. U ovom živopisnom pejzažu danas je napravljeno lepo uređeno izletište, ukrašeno mostićima, klupama i konakom sa velikom pokrivenom terasom. U okviru izletišta nalazi se i mala pećina, ali ona je samo malim delom dostupna turističkim istraživanjima.

Milivska klisura nije impozantno, gigantsko delo prirode popud Đerdapa ili Ovčarsko-kablarske klisure, ali je veoma ljupko i prijatno mesto za izlet ili porodično roštiljanje. Najznačijnija atrakcija je srednjovekovna crkva iz XV veka, posvećena Ognjenoj Mariji. Danas je rekonstruisana i otvorena turistima. 

Smeštaj u Milivskoj klisuri 

U samom selu Milivi nalazi se objekat etno kuća Leka. Veći izbor smeštaja možete pronaći u obližnjem Despotovcu. Ovaj kraj Srbije veoma je bogat i prirodnim i kulturnim bogatstvima, pa vredi izdvojiti vreme da se obiđu znamenitosti koje nudi. Vodopad Lisine, manastir Manasija, Krupajsko vrelo i Resavska pećina neke su od atrakcija koje vredi doživeti makar jednom u životu.

Klisure u Srbiji magična su mesta koja pružaju prijatnu priliku za povratak prirodi i otkrivanje zaboravljene kulture naše zemlje. Nude mogućnost originalnog i drugčijeg odmora, a većina njih daleko je od buke i gužve destinacija pokleklim pod pritiskom masovnog turizma. Ukoliko imate malo slobodnog vremena i želite bolje da upoznate šta sve Srbija skriva, poseta nekoj od klisura može biti zanimljiva ideja za izlet ili odmor.