Znamenitosti Srbije - Top 20 atrakcija koje morate posetiti

Od centralnih ulica glavnog grada, do najmanjeg sela na istoku zemlje, Srbija se može pohvaliti bogatim i raznolikim katalogom znamenitosti još od vremena neolita. Da li ste se ikada zapitali do kojih visina doseže Hram Svetog Save, ili šta to čini Zasavicu toliko posebnom? U nastavku teksta odgovaramo vam na ova i još niz drugih pitanja koja niste ni znali da imate. Samo neke od znamenitosti u Srbiji do kojih ćemo virtuelno prošetati su:

Prirodne znamenitosti Srbije 

Vidikovac na Tari sa drvenom ogradom
Autor: Adam Radosavljević 

U zemlji koja ima 5 nacionalnih parkova, više od 450 zaštićenih rezervata, pećine prohodne za turiste i planinske vrhove posećene tokom cele godine, prirodnih znamenitosti vrednih pažnje ima na svakom koraku. Vodimo vas do mističnih lokaliteta istočne Srbije, skrivenih spomenika prirode na zapadu naše lepe zemlje, a svratićemo i do rezervata u kom se pravi najskuplji sir na svetu. 

Djavolja varoš - Srpsko čudo prirode 

Kamene formacije u Đavoljoj varoši
Autorka: ©Smiljana Jovanović from Getty Images via Canva.com

Kuršumlija je bogata i za ovo zamalo novo svetsko čudo, koje su objasnili naučnici i pokušale da objasne legende. Đavolja varoš specifična je geomorfološka galerija do koje se prati lagan, ali ponekad klizav, uspon. Na obroncima planine Radan formirano je preko 200 kamenih figura raspoređenih u dve jaruge specifičnih imena, Paklena i Đavolja. Do ovoga je došlo kombinacijom prirodnih i ljudskih delovanja, kako je uništenje šuma otvorilo put erozivnom delovanju vode. Ili, ako vam se to više dopada, božanska intervencija sprečila je svadbu između brata i sestre i okamenila svatove kako bi ih spasila greha.

Lokalitet je pod zaštitom države od 1995. godine, kada je poglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja. Na putanji ka galeriji nalaze se i dva izvorišta kisele vode, hladna i izrazito kisela Đavolja voda i nešto blaže Crveno vrelo. Najbolji pogled na kamene formacije pruža se sa vidikovaca postavljenih na 3 lokacije za što obuhvatniji doživljaj. O ovoj jedinstvenoj atrakciji saznajte više na našoj stranici Đavolja Varoš

Rtanj - Piramida ili planina? 

Planinski masiv i priroda koja ga okruzuje
Autor: ©Zlatimir Stojanovic from Getty Images via Canva.com

Ukoliko sebe smatrate iksusnim planinarom, verovatno ste već osvojili Šiljak i njegovih 1565 metara visine. Planina Rtanj smatra se idealnom lokacijom za planinare početnike, kako uspon postaje zahtevan tek pred sam kraj. Iako su staze Rtnja povoljne za duge pešačke ture i biciklizam, i okolina poznata među lovcima, mističnost ove lokacije je ono što je čini posebnom. Da li je Rtanj planina ili piramida pitanje je koje fascinira domaće i strane turiste, ali i uvek aktivne teoretičare zavere, decenijama. Iako se specifičan izgled trostrane piramide može objasniti time što je kraškog porekla i pripada Karpatima, to nije omelo stvaranje legendi. Nije pomogla ni činjenica da Rtanj u sebi sadrži brojne izvore, jame i pećine. U planinu ne možete ući, pa nikada nećete ni saznati da li je bušna i dočekuje posetioce sa drugih planeta, ili pak čuva davno zaboravljeno i istopljeno blago. Isplanirajte posetu Rtnju uz našu pomoć - U blogu Planina Rtanj čeka vas niz korisnih informacija i predloga.

Resavska pećina 

Pećinski nakit i hodnici u pećini

Sa svojom dužinom od 4.5km, više od 2830m istraženog prostora i ulazom na 485m nadmorske visine, jedna je od najvećih pećina u Srbiji. Resavska pećina, o kojoj smo još detaljnije pisali, obuhvata prostor u istočnom delu zemlje, kako je smeštena na svega 20ak kilometara od Despotovca. Upozoravamo vas na vreme, topla odeća biće vam najbolji prijatelj! Temperatura u pećini tokom cele godine ne prelazi 7 podeok. Dok budete hodali njenim hodnicima imajte da umu da je stara čak 80 miliona godina, te potpuno opravdano nosi status zaštićenog spomenika prirode. Resavska pećina poznata je po tunelu crvenih breča, koji spaja dva hodnika, a ostaje skoro potpuno suv i ne sadrži nikakav nakit. Za istraživanje će vam biti dostupno čak 800 uređenih metara, a crveni, žuti i beli nakit pratiće vas skoro celim putem. Sigurni smo da ćete biti željni pećinskih istraživanja nakon posete Resavskoj pećni, te smo vam napisali vodič kroz 10 najlepših pećina u Srbiji.  

Uvac 

Cveće na vidikovcu i meandri Uvca
Autorka: @jacika888

Meandri Uvca obišli su svet, ne samo zbog svoje lepote već i zbog specifičnosti. Na jugozapadu Srbije pečat je ostavila reka Uvac, uklesavši putanju u krečnjačke stene kanjona, koji dosežu dubine i do 350 metara. Da li ste uopšte posetili Uvac ukolike niste napravili estetičnu fotografiju sa vidikovca Molitva, jednog od najlepših vidikovaca Srbije? Ne zaboravite da vas na levoj raskrsnici, na putu od Sjenice ka Ivanjici, čeka i ljuljaška sa pogledom na kanjon! Ovim predelima gospodari beloglavi sup, elegantna životinja sa rasponom krila od 2.5 metara. Ukoliko se uputite na krstarenje ili vožnju kajakom, budite spremni na njihovo obletanje visoko iznad vaših glava. Raj za ljubitelje prirode, poseta Uvcu sprovešće vas i do Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera, a za promenu atmosfere i u istraživanje Ledene pećine. Uvac je tema o kojoj smo detaljno pisali, te vas pozivamo da posetitie našu stranicu u potrazi za korisnim putničkim informacijama. 

Krupajsko vrelo  

Kaskadni slapovi Krupajskog vrela
Autor: ©Srdjan Stepic from Getty Images via Canva.com

Izleti do Krupajskog vrela postaju sve popularnije vikend aktivnosti domaćih turista, a mi ne možemo biti srećniji zbog toga. Ovo izvorište kraškog porekla posebnu pažnju privlači svojom magičnom plavo-zelenom bojom i kaskadnim slapovima, koji tokom cele godine održavaju temperaturu između 9 i 11 stepeni i slivaju se sa prirodno nastalog amfiteatra. Bajkovitosti ove lokacije doprinosi i bujna vegetacija koja je okružuju, te budite spremni da strpljvo sačekate svoj red za fotografisanje. Smešteno je na zapadnoj strani planine Beljanice i predstavlja izvorište Krupajske reke, buduće pritoke Mlave. Krupajsko vrelo svoje specifičnosti krije i ispod površine, kako je duboko čak 123 metra i sadrži niz podvodnih lavirinata koji čekaju dalje istraživanje. O tome kako da dođete do vrela i šta vas to u okolini očekuje pomenuli smo na stranici Krupajsko vrelo

Zasavica - Dom najskupljeg sira na svetu 

Mocvara, lokvanji i vizitorski centar Zasavice
Autor: Nikola Johnny Mirkovic on Unsplash

Opštine Sremska Mitrovica i Bogatić dele specijalni rezervat prirode, koji je procvetao kada je došao u ruke Pokreta gorana iz Sremske Mitrovice. Ako je verovati keltskim kartama, Zasavica je jedna o 7 teritorija na Balkanu na kojima su obitavali zmajevi. Ovim močvarnim područjem dominira rečica po kojoj rezervat nosi ime, te je najbolji način da obiđete sve ćoškove rezervata upravo vožnja brodićem. Vizitorski centar, visoka drvena osmatračnica u kojoj možete i prenoćiti, odličan je orijentir i početno mesto sa kog se kreće u istraživanje više od 600 biljnih vrsta i brojnih sisara. Zasavica je posebnu pažnju na sebe privukla kada je odabrana za mesto reintrodukcije dabrova 2004. godine, a na svetsku mapu stavila ju je proizvodnja sira od magarećeg mleka, najskupljeg sira na svetu. Pročitajte naš blog Rezervat Zasavica, u kom vam očekuje intervju sa Pokretom gorana, ali i sve što treba da znate pre nego što krenete na izlet. 

Taorska vrela 

Na obroncima najviše planine Valjeva skrivena su magična vrela i njegovi brojni slapovi. Taorska vrela izviru u ataru sela Donji Taor, a nekada je to izvorište bila pećina specifičnog izgleda, danas zatvorena za javnost. Ono što područje Taorskih vrela čini posebnim jeste i to da predstavljaju lokaciju sa najvećom akumulacijom bigra u čitavoj Srbiji. Vrelo nije u svojoj punoj snazi od kad je njegova snaga preusmerena za potrebe Kosjeričkog vodovoda. Pre tog momenta bujna voda sa vrela prolazila je kroz više od 12 vodenica, od kojih su ostale samo priče i po koja ruševina. Na njemu se danas nalaze dve vodenice, od kojih veća i ona koju ne smete propustiti nosi ime Pepića vodenica. Pretvorena je u etno-kuću i izuzetan restoran, te će vaš predah od celodnevnog hodanja uskim putićima proći u pratnji tradicionalnih srpskim gurmanluka i domaće rakije. 

Vodeni slapovi u šumi
Autor: ©Marko Ignjatovic from Getty Images via Canva.com

Vodopad Lisine 

Gusta šuma u blizini ušća Vrela u Resavu, na nadmorskoj visini od 380 metara, krije vodopad za koji se nekada mislilo da je najveći u Srbiji. Iako su mu tu titulu oduzeli vodopadi Stare planine, vodopad Lisine, poznat u narodu i kao Veliki Buk, svakako je jedna od najupečatljivijih prirodih znamenitosti Srbije. Akumulacija bigra na prostoru rečice Vrelo dovela je do stvaranja ovog vodopada, kao i malenog jezera u njegovom podnožju. Slapovi vodopada Lisine dosežu visinu od čak 25 metara. Sam vodopad i njegova bliska okolina proglašeni su spomenikom prirode, te budite spremni da za posetu ovom lokalitetu i komšijskim atrakcijama izdvojite i do 350 dinara. Još 14 drugih vodopada nalazi se u našem blogu o najlepšim vodopadima u Srbiji, koje ne smete propustiti nakon Lisina. 

Vodopad i drveni mostić
Autorka: Dana Glišić

Istorijske znamenitosti Srbije

Znate li istoriju koja se krije iza Ćele kule ili ko je to naseljavao Lepenski vir? Pored toga što su istorijske znamenitosti Srbije instagramične, upoznaće vas sa turbulentim vremena u kojima su nastajale, ali i specifičnostima lokaliteta koje krase. Bilo da ste spremni da osvojite sve delove Golubačke tvrđave uz pomoć kustosa, ili pak planirate da zavirite u podzemne tunele Kalemegdana, imamo spreman predlog za vas. Ukoliko su vam tvrđave u Srbiji interesantne, ovaj deo bloga će vam se posebno dopasti. 

Top, zastava Srbije i spomenik na Cegru

Ćele kula - Najpoznatija znamenitost Niša 

Čegarska bitka iza sebe je ostavila veliki broj mrtvih, čije su glave iskorišćene za izgradnju ove groteskne kule. Iako je u drugim krajevima sveta običaj nalagao da se zdanja dižu u sećanje na izgubljene, Ćele kula je za Turke predstavljala veličanje sopstvene pobede nad srpkim narodom. Pre nego što su lobanje završile u konsturkciji kule, koža koja ih je pokrivala napunjena je pamukom i poslata sultanu u Carigrad sa velikim ponosom. Čak 952 lobanje dosegle su visinu od 4 metra i bilo ih je mučno gledati. Uprkos svemu, kula nije unela toliki strah u redove ustanika da bih ih naterala da odustanu od ideje za oslobođenjem. Znajući Srpski inat, verovatno ih je i dodatno inspirisala. 

Lobanje ugrađene u zid Ćele kule
Autor: ©Marko Protic from Getty Images via Canva.com

Broj lobanja na kuli se smanjivao, ne samo kao posledica vremenskih prilika već i zbog lokalaca, koji su ih tokom noći skidali kako bi im priredili sahranu i prateće običaje. Iako su se, nekoliko decenija nakon izgradnje, složili i Srbi i delom Turci da je vreme da se Ćele kula sruši, naišli su na otpor. Srbi su dobili ono što su zaslužili, govorilo se, i bilo je od važnosti da se toga sećaju. Nakon oslobođenja ovih krajeva i hrabrog poteza Stevana Sinđelića, kula i prostor oko nje su uređeni, te tokom posete možete obići kapelu i spomenik. Više o ceni ulaznica, radnom vremenu i detaljnijoj istoriji kule pročitajte na našoj stranici Ćele kula

Golubac 

Devojka hoda ka tvrdjavi pored vode

U Nacionalnom parku Đerdap još od 14. veka ponosno stoji tvrđava i gleda na Đerdapsku klisuru. Golubački grad proglašen je za spomenik kulture od velikog značaja i pamti burnu istoriju od početka svog postojanja. Izgrađen je sa 10 kula i dve kapije, raspoređene u prednji, zadnji i gornji grad. Za svog života tvrđava Golubac pripadala je Prvom i Drugo Bugarskom carstvu, Vizantiji, bila je u sastavu države kneza Lazara i pala je u ruke Turcima pre nego što je konačno pripala knezu Mihailu Obrenoviću 1868. godine. Za potrebe magistralnog puta, koji spaja istočne delove Balkana sa Srbijom, ali i izgradnjom Hidroelektrane Đerdap, naneta su značajna oštećenja tvrđavi i njenoj uskoj okolini, a nakon toga je i prilaz ka njenim višim delovima potpuno progutalo rastinje. 

Golubačka tvrđava polako ali sigurno postaje jedna od najatraktivnijih znamenitosti Srbiji nakon velike obnove 2019. godine. Ako odlučite da se uputite ka tvrđavi već danas moći ćete uređenim stazama i putevima da joj priđete, osvojite sve njene delove, neke jedino u pratnji zaposlenih, ali i da posetite muzej Golubačkog grada, koji čuva preko 100 eksponata pronađenih na ovoj lokaciji. Ne zaboravite da se informišete o cenama ulaznica i radnom vremenu tvrđave na našoj stranici Tvrđava Golubački grad

Skadarlija 

Srž boemske četvrti Beograda sadržana je u rečima književnika Koste Dimitrijevića 

Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza;
ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva Skadarlija je njegova duša

Prvo neugledna, kaldrmom popločana ulica po imenu Ciganska mala, kroz koju je prolazio zid i jurila komšijska dečića, izgradila je svoj kultni status kao mesto okupljanja umetnika i boema. Iako ih je muka naterala da se prebace iz zatvorene kafane Dardaneli, čar tadašnjih 14 kafana uspeo je da ih zadrži. Ali, pre kafana došli su hanovi i kuće sa dvorištima građene u ovom delu grada, koji su značajno patili kada je na red došla modernizacija. Skadarska ulica do danas uporno odoleva urbanizaciji, čuvajući kafane Tri šešira i Dva jelena u skoro izvornom stanju. Prošetajte ulicom kojom su redovno koračali Branislav Nušić, Đura Jakšić, Momo Kapor, a opevao Toma Zdravković. Detaljno smo pisali o istoriji i tome kako doći do Skadarlije, na vama je samo da pročitate. 

Deo Skadarlije u Beogradu

Lepenski vir 

Da li ste znali da je Lepenski vir najstarije sedelačko naselje u Evropi? Upravo na ovim prostorima, na desnoj obali Dunava, šezdesetih godina prošlog veka pronađeni su ostaci ribarsko-lovačkog naselja i tada je pokrenuto obimno istraživanje. Ovo istraživanje otkrilo je čak 7 sukcesivnih naselja neolitskog i mezolitskog perioda, i više od 130 objekata nastalih u periodu od 9.500 do 5.500 godine pre nove ere. Lokalitet Lepenski vir danas pokriva površinu od 55 hektara, zaštićenu mrežastom konstrukcijom i dostupnu posetiocima za divljenje i upijanje novih informacija. U okviru lokaliteta i vizitorskog centra sačuvana je autentična arhitektura, koja uključuje kamena ognjišta, šatore i svetilišta, od kojih većina napravljena od crvenog krečnjaka. Prilikom posete moći ćete da vidite na koji su to način sahranjivani i poštovani mrtvi, ali i da se uverite u lepotu popularne skulpture Praroditeljke. Pre nego što se uputite ka ovoj znamenitosti, bilo sopstvenim vozilom ili pak Dunavom, sve korisne turističke informacije pronađite na našoj stranici - Lepenski vir

Kalemegdan 

Tvrđava i park u jednom, sa sve Pobednikom koji nadgleda posetioce sa svih strana sveta, Kalemegdan je jedna od najupečatljivijih tačaka Beograda. Beogradska tvrđava predstavlja jezgro oko kog je nastajao i širio se Beograd, a nastala je još početkom 1. veka. Sa 125 metara nadmorske visine gleda na ušće Save i Dunava, a kroz svoju dugu istoriju i zbog povoljnog položaja menjala je namene, od rimskog kastruma, preko prestonice Srpske despotovine do artiljerijskog utvrđenja. Izgrađena je tako da sadrži Donji i Gornji grad, na čijem će vas ulazu dočekati Sahat kula i Stambol kapija. Iako je više od 15 puta prošla kroz razaranja i dorade, Beogradska tvrđava uspela je da sačuva tragove vizantijskog, srednjovekovnog, austrijskog i osmanskog uticaja, a samo jedna šetnja po njenim bedemima će vas sprovesti kroz sve ovo. 

Reka i bedemi tvrđave u Beogradu
Autor: ©mareandmare from Getty Images via Canva.com

U okviru Kalemegdanskog parka nalazi se nezaobilazni Vojni muzej, crkva Ružica i kapela Svete Petke, Grobnica narodnih heroja, Opservatorija i Zoološki vrt, između ostalog. Kada poželite da zavirite dublje u istoriju Kalemegdana, krenite na turu mnogobrojnih podzemnih tunelima i obiđite Rimski bunar iz 18. veka. Bez brige, iskusni vodiči vam nećete dozvoliti da se izgubite u lavirintima Beograda.  

Takovo 

Spomenik u Takovu
Izvor: @takovo_net

Ne možete reći da ste posetili najbitnije istorijske znamenitosti Srbije sve dok niste videli Takovski grm. Ili makar ono što je od njega ostalo. Na praznik Cveti, 1815. godine ispod hrasta, knez Miloš Obrenović zakleo se na vernost i izbavljenje iz zla svome narodu i time započeo Drugi srpski ustanak u Takovu. Takovo dobija Memorijalni kompleks, ustanovljen baš na tom mestu, koji postaje lektira svim školarcima u Srbiji i danas se ubraja među najpoznatija sela u Srbiji. Sam kompleks nosi naziv Takovski grm, po hrastu koji je stradao pod snagom groma, i spada u najposećenije turističe lokalitete opštine Gornji Milanovac. Prilikom posete Takovu vaša tura mora doći do crkve brvnare, jedne od najstarijih crkvenih objekata izgrađenih u Srbiji; istorija ukazuje da su se baš u njoj pričestili ustanici. Na mestu hrasta podignut je spomenik knezu Milošu koji podseća da  

Ovaj grm će vreme da osuši

I kameni stub će da poruši

Ali Srbija večito stajaće

I Miloša ime spominjaće

Visoko drveće, crkva brvana u dvorištu i staza
Izvor: @takovo_net

Kulturne znamenitosti Srbije

Duga istorija i talentovani ljudi iza sebe su ostavili niz umetnina, građevina i lokacije čije je kulturni uticaj neizmeran. Od arhitektonskih lepota verskih građevna, koji u svojim zidovima kriju brojne tajne, do inovatvnih muzeja u centru Beograda, sprovešćemo vas kroz raznolike kulturne znamenitosti Srbije. Koliko njih ste do sada već posetili?

Devojka sa šeširom ispred Gardoša

Manastir Tumane - Čudotvorna znamenitost istočne Srbije 

Ako je verovati narodnim predanjima, manastir Tumane izgradio je najveći od svih heroja, Miloš Obilić. Na mestu na kom je strelom usmrtio isposnika Sinajita, u ime iskupljenja, podigao je manastir i položio njegove mošti. Manastir Tumane sada broji skoro milion poseta svake godine, kako se ka njemu redovno upućuju vernici i zaintrigirani turisti u želji za ozdravljenjem. Manastir čuva ikonu Majke Božije pod imenom "Kurskaja", koja je ovde dospela nakon što je preživela spaljivanje manastira u okolini Kurska. Običaj je da se u posetu manastiru ponese majica obolele osobe, nakon liturgije prinese moštima svetog Zosima i Jakova i kasnije osveštana vrati bolesniku. Bilo da ste skeptični ili želite da ovim običajima pružite šansu, odlazak do manastira Tumane unikatno je iskustvo. U manastirskoj prodavnici možete kupiti biljne kreme i tikture, čajeve, ikone i knjige, osveštanu vodu i peškire. 

Manastir Tumane
Autor: Srđan Dedić 

Muzej iluzija 

U jedno budite sigurni - kada kročite u Muzej Iluzija ne možete verovati svojim očima, a ni mozgu. Beograd se nalazi na listi 30 svetskih destinacija koje su dom ovom specfičnom muzeju. Na 3 nivoa raspoređeno je više od 70 eksponata, koji će se poigrati vašim čulima. Eksponati u ovom muzeju su interaktivni i uz par instrukcija biće najupečatljivija mesta na kojima ste se fotkali. Ne samo da ćete imati priliku da vidite specifične eksponate, već ćete i sami postati deo izložbe. U prostorijama muzeja u Nušićevoj ulici će vas sačekati 5 klonova za jednim stolom, visićete sa plafona u Obrnutoj sobi, zbog Vorteks sobe gubićete tlo pod nogama, a možete čak poslužiti i svoju glavu na tanjiru. Ako ste ikada hteli da oživite svoju senku u bojama duge ili se osetite kao Alisa u zemlji čuda dok menja svoju veličinu, ovaj muzej je mesto za vas. Najbitnije informacije o muzeju pronađite na našoj stranici - Muzej iluzija 

Matica Srpska 

Sa sedištem u Novom Sadu, Galerija Matice Srpske nacionalni je muzej neizmernog nasleđa. Deo je nastarije književne, kulturne i naučne institucije, i vuče korene još iz 1847. godine, kada je Matica Srpska osnovana u Pešti. Velika zahvalnost duguje se začetniku kolekcija, Savi Tekeliji, čija je zbirka portreta i lična imovima započela prikupljačku i izložbenu delatnost muzeja. Galerija Matice Srpske postoji sa ciljem da prikuplja, čuva, neguje i izlaže artefakte iz raznih sfera umetnosti značajnih za srpski narod, što stalnom postavkom čini u zgradi u samom centru Novog Sada od 1958. godine. U okviru ove zgrade nalazi se čak 7.000 eksponata, pokrivajući period od 16. veka sve do modernog doba. Više o tome šta posetiti u Novom Sadu saznajte u našem blogu, od kog vas deli samo klik. 

Hram Svetog Save 

U srpsko-vizantijskom stilu i sa četiri zvonika viša od 40 metara izgrađen je najveći pravoslavni hram na Balkanu, ali i jedna od najvećih pravoslavnih bogomolja na svetu. Hram Svetog Save impozantna je građevina, podignuta na mestu spaljivanja moštiju Svetog Save, i svoje korene vuče iz 30ih godina prošlog veka. U prizemlju pokriva površinu od 3.500 kvadratnih metara, a sadrži i dodatne 4 galerije. Njegova prepozntljivost pripisuje se belom mermeru i granitu, kojim je sa spoljašnje strane u potpunosti obložen. Čak 10.000 vernika može u isto vreme prisustvovati bogosluženjima i izvedbama pevačkog društva. U bliskoj okolini hrama nalazi se spomenik Karađorđa i zdanje Narodne biblioteke Srbije, te sa uređenim platoom i fontanom formira jedno od najposećenijih kulturnih jezgara Beograda. Više o istorijatu hrama, ali i niz drugih korisnih turističkih informacija pokrili smo na stranici Hram Svetog Save .

Kupole hrama Svetog Save
Izvor: ©Sanga Park from Getty Images via Canva.com

Sirogojno

Na svega 30 minuta vožnje do centra Zlatibora nalazi se unikatno selo i muzej na otvorenom, jedini svoje vrste u Srbiji. Sirogojno je do danas sačuvalo niz kućica arhitekture tipične za Zlatiborske krajeve u vreme 19. i 20. veka, neke od njih na svom originalnom mestu, a neke prenete sa ciljem formiranja specifične kolekcije. Jeste li spremni za putovanje kroz vreme? Upravo vas to očekuje kada zakoračite u brvnare sela Sirogojno, koje su sačuvale svoju prvobitu formu i namenu. Tako se u selu nalaze vajati, ambari, pekare, mlekare, salaše za gajenje životinja i proizvoda, kačare za spremanje rakija. Neke od brvnara spolja izgledaju autentično, ali enterijer je prilagođen za potrebe smeštajnih jedinica, suvenirnica, krčmara, pozornica i dvorana. 

Drvene brvnare i ograda u Sirogojnu
Autor: ©Master2 from Getty images via Canva.com

Ono što Sirogojno čini posebno očaravajućim jeste i Muzej pletilja. Čuda koje pletilje postižu da stvore od najkvalitetnije vune privukla su pažnju cenjenih modnih kreatora, te nas ne čudi da su se našla i u kolekcijama Pjera Kardena. U muzeju su izloženi unikatni odevni predmeti, materijali i alati kojima su stvoreni, a ponosno se predstavljaju fotografije poznatih ličnosti koje su imale priliku da posete Sirogojno, kao i brojne nagrade zasluženo dodeljene. 

Narodno pozorište 

Jedna od najprepoznatljivijih zgrada panorame Beograda dugo je čekala da bude izgrađena. Iako je pozorišna umetnost u Srbiji uveliko cvetala, Beograđani i turisti željni kulture morali su da posećuju pozorišne kafane i gostionice kako bi uživali u izvedbama talentovanog ansambla. Na inicijativu Mihaila Obrenovića započeta je izgradnja namenske pozorišne zgrade u Beogradu, danas u Francuskoj ulici, a te 1868. godine kod Stambol kapije. Narodno pozorište u Beogradu na svojim scenama izvodi balete, opere i drame, a neretko sa svojim ansamblima učestvuje na regionalnim i međunarodnim festivalima. Svake godine na dan pozorišta, Narodno pozorište dodeljuje plaketu i priznanja pojedincima i projektima koji su se značajno istakli u doprineli pozorišnoj umetnosti. 

Zgrada Narodnog pozorišta u Beogradu
Izvor: ©borisb17 from Getty Images via Canva.com

Mapa znamenitosti - Turistička mapa Srbije 

Pre nego što vas pustimo da krenete u istraživanje svih znamenitosti o kojima smo vam pisali, pripremili smo i mapu za lakše snalaženje. Pored toga što je korisna za orijentaciju, možete je iskoristiti za planiranje svojih putovanja, posebno ukoliko ćete putovati sopstvenim vozilom.