Istočna Srbija - Vodič kroz tradiciju i lepote istoka

Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na istočnu Srbiji? Da li je vaše znanje o mitovima i geografiji ove regije dovoljno i tačno? Odgovore na postavljena pitanja pronađite u nastavku teksta. Tu smo da razbijemo predrasude o vlaškoj magiji, upoznamo vas sa po kojom legendom i pomognemo vam da osmislite svoju turističku turu kroz najposećenije atrakcije istoka Srbije. Iz celokupnog, detaljnog sadržaja, izdvojili smo delove teksta koji će vam nesumnjivo biti najinteresantniji:

Vodopadi - istočna Srbija
Autor: Mixapirgossi 

O istočnoj Srbiji 

  • Ivice istočne Srbije susreću se sa Rumunijom na severu i Bugarskom na istoku. Kao prirodna granica, unutar koje se prepliću planinski, plodni i urbani predeli, postavlja se Dunav, ali i koridori 4 i 10.
  • Da li ste znali da je čak 40% teritorije istočne Srbije pod šumom? Pored gustih šuma, istok Srbije se može pohvaliti i obradivim površinama, koje su izrodile voćnjake i vinograde.
  • Istočni deo Srbije se najčešće združava sa južnim kada se svode statitstike, dele opštine i prirodne lepote.
  • U istoriji istočne Srbije kao svetla tačka ističe se Lepenski vir, mezolitsko i neolitsko nalazište čija se kultura može pronaći na čak 7 lokacija.

Reljef kralja Decebala

  • Istok je rudarski centar Srbije, sa Borom na čelu. Pored rudnika bakra u Boru, Rudnik bakra i plemenitih metala može se naći i u Majdanpeku.
  • Veći gradovi i mesta, koja ćete posetiti ili proći na svom putu su Zaječar, Negotin, Bor, Majdanpek i Kladovo.
  • Istočna Srbija je dom nizu dobara i lokaliteta koji su zaštićeni, a među njima se posebno ističu Park prirode Stara planina i Nacionalni park "Đerdap", gde će vas dočekati kralj Decebal, Morač i Tekija, kao i nezaobilazna tvrđava Golubac. 
  • Ovo područje nažalost prati ne tako blagonaklona kontinentalna klima, a nepovoljan raspored padavina najviše utiče na ljude koji se bave poljoprivredom. 

Kultura i tradicija istočne Srbije 

Ne možemo početi istraživanje istočne Srbije bez da razumemo njen narod, tradiciju i kulturnu baštinu. Istraživanje nas je dovelo do zaključka da nismo baš uvek upoznati sa svim činjenicama koje istok Srbije čine tako posebnim, pa ćete neretko naići na niz neistina ili loše prenesenih priča. Da bismo stali na put svim budućim predrasudama, predstavićemo vam kako to izgleda demografska, gastronomska i kulturna slika ovog regiona. 

Narod istočne Srbije

Najsvežiji popisi nam govore da je svoj dom na istočnim i južnim prostorima naše zemlje pronašlo više od million i po ljudi. Iako većinu svakako čine Srbi, lepota ovog regiona ogledate se u raznolikosti naroda, jezika i tradicija. Tlo istočne Srbije dele Romi, Bugari, Rumuni, ali i Vlasi, koji u nekim predelima čine većinsko stanovništvo. Mističnost istoka naše zemlje najčešće se vezuje upravo za Vlahe i njihovu kulturnu baštinu. Širenje poluistina i neosnovano pripisivanje običaja i osobina ovom narodu zalepilo im je etikete na čelo, koje što pre treba da postanu prošlost. Da li vi znate dovoljno o Vlasima?

Ko su Vlasi?

Etnička zajednica, specifična po svom jeziku, kulturi i običajima, Vlasi nastanjuju ne samo istok, već i severoistok naše zemlje. U područjima Zaječarskog, Pomoravskog, Borskog i Braničevskog okruga danas živi većinski deo vlaškog stanovništa, koji je sačuvao svoje korene i ponosno ih predstavlja. Vlaška zajednica sastavljena je od etničkih grupa različitog porekla, poput Ungurjana naseljenih u zapadnijim delovima ili Bufana iz Majdanpeka. Vlasi su bilingvalna zajednica, kako se služe srpskim i vlaškim jezikom. Vlaški jezik, čijih govornika najviše ima u Negotinu, pripada istočno-romanskim jezicima i zbog svoje specifičnosti ima puno pravo da se smatra maternjim jezikom. U Petrovcu na Mlavi može se pronaći Vlaški nacionalni savet, koji deluje sa namerom da, između ostalog, očuva, afirmiše i promoviše kulturu, jezik i tradiciju svog naroda. Ako treba da izdvojimo jednu stvar za koju smo sigurni da ste čuli, to je sigurno vlaška magija. Ali, da li su stvari koje su vam poznate istina ili zabluda, saznajmo zajedno. 

Vlaška magija

Iako su Vlasi pravoslavne veroispovesti, u svoje obrede uključili su i paleobalkanske, prehrišćanske i indoevropske običaje. Kako bismo vam što vernije dočarali o kakvim je običajima reč i šta zapravo vlaška magija podrazumeva, obratili smo se etnologu Aleksandru Repedžiću. Bolju osobu nismo mogli da pronađemo, kako on iza sebe ima dugogodišnje iskustvo u proučavanju kultura istočne Srbije. Lični utisci etnologa, ukoliko želite odmah da ih saznate, su na klik od vas, a evo šta je on imao da kaže o Vlaškoj magiji: 

“Vlaška magija je prastari oblik vračanja koji se prenosi sa kolena na koleno, u kojoj se upotrebljavaju duge lirske basme (bajalice) koje moraju biti tiho izgovorene kako bi bile delotvorne; u vračanju se upotrebljavaju, voda, med, so, bosiljak, ljuta paprika, crven konac, kamenčići mermera, beli luk, tačnije sve ono što je lako dostupno i što se nalazi u svakom domaćinstvu. Vlaška magija deluje autosugestivno i, ako bih morao plastično da objasnim širom auditorijumu na pitanje šta i ko su vračare, prosto bih rekao, to su seoski psiholozi, koji mogu pomoći unutar zajednice.” 

Običaji istočne Srbije

Izrazi poput strndžanja i crne svadbe popularizovani su zahvaljujući uticajima medija i pop kulture, posebno filmske. Rituali koji se vezuju za promiskuitetna ponašanja, kult smrti i magiju privlače veliku pažnju, te nas ne bi iznenadilo da su vam makar kroz maglu poznati. Ali, podaci koji se o njima najglasnije govore neretko su netačni ili izvrnuti. Repedžić nam je rekao sledeće:

"Strndžanje je u novinama opisano kao najbizarniji seksulani običaj gde pod maskama Vlasi doslovce orgijaju, pa u tom orgijanju dešava se i incest, koji je tabuisan u Vlaškom narodu. Nažalost, ovakva slika o „promiskuitetnim Vlasima“ dolazi sa početka XX veka, zahvaljujući istaknutom etnologu Tihomiru Đorđeviću, koji iznosi da je veliki broj Vlaha zaražen sifilisom i da su i sami Vlasi jako promiskuitetni. Na taj način, kao i u slučaju Vlaške magije, stvoren je temelj za građenje etnološkog mita i stereotipa.

Ne smemo da zaboravimo činjenicu da je tokom XIX i početkom XX veka građen mit „ O dobrom divljaku“ a on je pronađen među Vlasima. Mali broj etnologa koji se bavi ovom tematikom ili ne poznaje jezik ili ga pak ni malo ne razume, što je najveći preduslov za razumevanje jedne kulture i naroda, i na taj način stvara se pogrešna slika i predstava o jednom narodu. Strndžanje kao pojam ne postoji u vlaškom jeziku on je izvden od reči strns – zategnut, tako da bi ova izvedenica značila da se međusobno zatežu i stežu, ili natežu ... Sam običaj postoji i kod drugih balkanskih naroda pod drugima nazivima, kao što je u Lici „drpanje“, „gonjanje“ u Dalmatinskoj zagori i u ostalim mestima širom teritorija bivše Jugoslavije, ali  tome se ne daje širi auditorijum. S druge strane, veliki broj običaja, poput pokladnih običaja, imaju u svojoj biti imitativni seks kako bi se obezbedila plodnost, i to je na pogrešan način interpretirano kao strndžanje."

Specijaliteti istočne Srbije

Proces spremanja testa
Autor: Anton on Unsplash 

Gurmanluci čiji mirisi mame iz kuhinja i restorana istočne Srbije savršeni su za sve vas ljubitelje pikantnih aroma. Začinjena i jaka jela, čije ćete recepte sigurno tražiti i zapisati, tipična su posebno za Borski kraj. Ističu se čorbe, koje se najčešće prave od koprive ili prevrelog sira. Uz čorbe će odlično ići i proja spremljena na masti ili vlaška pita, čiji nadev može sadržati luk, paradajz i peršun. Kada dođe vreme da se zasladite, nema boljeg izbora od Vlaških poljubaca. Ovo slatko test punjeno je džemom, orasima ili nekim drugim slatkim nadevom. Sve to uparite rakijom iz Homoljskog kraja, ili pak vinom iz Rajačkih pimnica, i poželećete da ručavate u istočnoj Srbiji svakoga dana.

Hrana iz Rajačkih pimnica
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Šta videti u istočnoj Srbiji?

Vreme je da se krene na put, za sada virtuelni, kroz voljene i skrivene destinacije istočne Srbije. Svoje ture možete započeti u većim gradovima i iskusiti gostoprimstvo u Boru, Zaječaru ili Negotinu, nakon čega je odlična ideja istražiti Homolje, Manasiju, skoknuti do Lepenskog vira ili na vrh Rtnja. Istok naše zemlje posebno se može pohvaliti prirodom, koja ne samo što je savršena za aktivan odmor, već i krije zanimljive priče. Bilo da ste ljubitelji dugih planinskih šetnji, da ste željni boravka pored vode koji osveži telo i um, ili ste u potrazi za banjskim tretmanima, odlazak u istočnu Srbiju sve to vam nudi na dlanu. Ako otkrijete nove tajne Rtnja, obavezno nam javite!

Pogled na Homolje
Autor: @pavle_brzakovic

Rtanj

Nadomak Boljevca stoji planina, ili možda piramida, čiji najviši vrh prelazi 1.500 metara. Rtanj je deo Karpatskih planina, većinski sastavljen od peščara i stena i zahvaljujući njima dobio je svoj specifičan oblik. Verovanja i legende o Rtnju svrstavaju ga među najmističnije lokacije u Srbiji, što je posebno povoljno uticalo na razvoj turizma. Padine Rtnja i njihovo spajanje na vrhu učinile su da on izgleda kao piramida, te nije iznenađujuće mišljenje da je Rtanj u svom središtu šupalj. Priča se da negativno utiče na tehnologiju i da "ko u njega uđe, normalan ne izađe". To je i, navodno, razlog zbog kog su svi potencijalni ulazi u piramidu zatvoreni. 

Pogled sa Rtnja

Iskusite Rtanj 

Na svom pohodu kroz Rtanj i njegovu okolinu imaćete priliku da se susretnete sa skladnom mešavinom prirode i ljudskih tvorevina. Tokom leta će vas pratiti izrazito suv vazduh i toplo vreme, a ako se na planinu uputite tokom zime budite spremni na obimne padavine i hladnoću koja štipa obrze. Rtanj zimi preporučujemo iskusnijim planinarima, ali ako se ipak odlučite za posetu nemojte reći da vas nismo upozorili. U našem blogu, koji će vam reći zašto je planina Rtanj  savršena za aktivan odmor, saznaćete sve o njegovim atrakcijama i aktivnostima. Za početak, vaša tura kroz Rtanj treba da sadrži:

  • Osvajanje vrhova Rtnja: Najpopularnije aktivnosti na Rtnju su pešačenje i planinarenje, te ćete vrlo lako pronaći brojne organizovane pešačke ture koje su pravi doživljaj. One se uglavnom završavaju na Šiljku, najvišem vrhu planine, koji doseže do 1.565 metra. Planinarski put ka Šiljku dugačak je oko 15 km, u startu vam neće zadati mnogo problema, ali što budete bliži cilju, to će uspon biti teži.
  • Planinski biciklizam: Rtanj je više nego interesantan i zahtevan teren za ljubitelje biciklizma, a uz zabavu na točkovima dobijate i unikatne panoramske poglede. Off-road tereni Rtnja više će prijati biciklistima sa iskustvom, te vam ne preporučujemo da se tamo uputite ukoliko se time ne možete pohvaliti.
  • Lov: Lovce ćete najćešće zateći na prostoru opštine Boljevac i bliskoj okolini Rtnja, kako je to lovište bogato sitnom, krupno i pernatom divljači. Jeleni, divlje svinje, jazavci i lisice su posebno aktuelni.
  • Kapela Svetog Đorđa: Verski objekat iz 20. veka zavaraće vas svojim stilom gradnje, te možda pomislite da je izgrađena mnogo ranije. Smeštena je na sam vrh Šiljka, gde stoji kao podsetnik na vlasnika rudnika uglja “Rtanj”, Julijusa Minha. Naime, okolnosti oko njegovog navodnog samoubistva nikada nisu razjašnjene.  
Planinarenje na Rtnju
Autor: Miloš Krstić

Sokobanja

Zaječarski okrug može se pohvaliti banjom, koja vam obećava podmlađivanje i aktivnosti za sve uzraste. Svi bismo posetili mesto o kome su pisali i rado mu se vraćali Ivo Andrić i Branislav Nušić, zar ne? Pored prvoklasnog lečilišta, Sokobanja je idealna lokacija za adrenalinske zavisnike i ljubitelje muzičkih manifestacija. Tako ćete jednog dana uživati u izvorima termalne vode i zvucima harmonke, a već sledećeg se oprobati u slobodnom penjanju i đuskanju do zore na Green Heart festu. Kako biste se što bolje pripremili za posetu Sokobanji, pozivamo vas da detaljne informacije potražite u našem blogu, gde će vas sačekati odgovori na pitanja šta videti i raditi u Sokobanji

Kojim aktivnostima i atrakcijama ispuniti boravak u Sokobanji? Sve zavisi od vaših afiniteta, ali budite sigurni da vam nijedan trenutak neće biti sumoran. U vašu posetu obavezno uračunajte i: 

  • Sokograd: Istražite srednjovekovno utvrđenje i nekadašnji grad, čiji pristup jeste otežan, ali i više nego vredan. Nekadašnji Sokolac stoji ponosno još od vremena cara Justinijana i danas mu u posetu dolazi veliki broj zadivljenih turista. Šumom bogata staza, duga oko 1.450 metara, sprovešće vas kroz predeo Lepterije i reke Moravice.
  • Lečilište u Sokobanji: Ukoliko bolujete od srčanih i plućnih oboljenja, infektivnih i bolesti kostiju, ili ste u potrazi za fizioterapijama, inhalacijama, masažama, Lečilište “Sokobanja” je adresa za vas.
  • Akva park u Sokobanji: Sportsko-rekreativni kompleks Podina obezbedio je svojim posetiocima zabavu na vodi u okviru akva-parka, koji može usrećiti 2.000 ljudi u svom punom kapacitetu. Zaplivajte u poluolimpijskom bazenu, spustite se niz neki od 3 dostupna tobogana ili prosto uživajte u letnjoj toplini u baru i na ležaljkama.
  • Manifestacije u Sokobanji: Nigde se ne uživa u prvomajskom uranku kao u Sokobanji. Pored ove izletničko-zabavne manifestacije sa dugom tradicijom, svoju zabavu možete pronaći i na festivalu rok i haus muzike Green Heart fest, muzičkoj manifestaciji sa takmičarskim karakterom, koja bira prvu harmoniku Srbije, ali i unikatnom Maratonu želja, koji svoje učesnike šeta do lokaliteta u Sokobanji za koje se veruje da ispunjavaju želje. 
Priroda i okolina Sokobanje
Sokograd 

Srebrno jezero

Boravak kraj vode definitivno ima posebnu čar, što je posebno tačno u predelima istočne Srbije. Na samoj granici sa Rumunijom čeka vas nekadašnji rukavac Dunava, Srebrno jezero poznato i po svom specifičnom obliku, nalik na luk. Posebno živahno tokom letnjih meseci, Srebrno jezero je idealna lokacija za ljubitelje prirode i aktivnog odmora. Sa epitetom srpskog mora i raja za pecaroše, na svoja 4 km površine i uređenim obalama, Srebrno jezero vam nudi: 

  • Aktivnosti na jezeru: Kupanje i krstarenje jezerom na brodu Silver star tradicionalno su najvoljenije aktivnosti i najbolji način da iskusite čistu vodu ovog jezera. Ukoliko je pecanje vaša pasija, obradovaće vas som, babuška i šaran na vašoj udici, i to na nekoliko mesta na jezeru. Vožnja kajakom ili upravljanje pedalinama takođe će vam biti na raspolaganju.

Aktivnosti na Srebrnom jezeru

  • Kampovanje na Srebrnom jezeru: Ni plaže jezera nisu zapostavljene, pa ne čudi što je auto-kamp Srebrno jezero jedna od omiljenih kamperskih destinacija. Na svoja 2 ha, ovaj kamp ugošćava više od 100 kamp prikolica, čuva prostor za one koji preferiraju boravak u šatorima i, zahvaljujući mokrom čvoru, moći ćete svežom vodom sa sebe da sperete ostatke aktivnog dana. Da li smatrate sebe iskusnim kamperom ili se više uklapate u kategoriju početnika? Više o kampovanju i najboljim kamperskim lokacijama u Srbiji saznaćete u blogu kampovanje u Srbiji, koji smo vam pažljivo pripremili.
  • Sportske aktivnosti: Prilika za fizičku aktivnost će biti bezbroj, te ako su vaši afiniteti priklonjeni sportovima, obradovaće vas tereni za tenis i mini golf, ili pak prostor za odbojku na pesku. Biciklistička staza, na kojoj ćete od ranog jutra videti ljude koji džogiraju, vodiće vas sve do Velikog gradišta.
  • Manifestacije na Srebrnom jezeru: Od kušanja dobre riblje čorbe na Alaskim večerima, do uživanja u muzici na festivalu Uranak. Posebno je cenjeno pljivanje za Časni krst, koje se već dugi niz godina održava svakog 19. januara. 

Lepote Srebrnog jezera

Homolje

Prostor oivičen planinama pružiće vam jedinstveno uživanje u prirodi. Brdo-planinski prostor sa nizom interesantnih pećina, bogat biljnim i životinjskim svetom, poznat po kvalitetnom medu i rakiji. Zvuči sjajno, zar ne? Najbolji način da uživate u svim ovim blagodetima su turističke ture, kojih iz dana u dan ima sve više. Homolje zaslužuje da mu posvetimo mnogo više pažnje, što smo i učinili u našem blogu koji pokriva Homoljske planine . Pročitajte ga da biste saznali sve što jednog putnika može interesovati, a mi bismo za početak izdvojili samo neke od posebnosti koje treba posetiti.

  • Vrelo reke Mlave: Na svega 1km od Žagubice izvire reka Mlava, koja se svrstava među najčistije reke Srbije. Tu se može pronaći prirodno obrazovan amfiteatar i jezerce malog prečnika, koje je zapravo zvezda ove atrakcije. Naime, u vodi ovog jezera prepliću se tamno zelene i tirkizne nijanse, koje ga čine specifičnim.
  • Manastiri Homolja: Istorijsko-kulturne znamenitosti značajan su deo Homolja i nikako ih ne smete propustiti. Tamo će vas dočekati manastiri Ždrelo, Gornjak i Blagoveštanje, čiji su zadužbinari kralj Milutin, knez Lazar i despot Stefan Lazarević.

Panorama Homolja

  • Pećine Homolja: Budite među 5.000 ljudi koji svake godine iskuse impozantan sistem pećina, ponornica i jama Homolja. Najpopularnija među njima nosi naziv Pogana pećina i neretko ćete je pronaći na listama najlepših u Srbiji. Pored nje obavezno posetite i pećinu Ceremošnja, posebno ukoliko ste ljubitelji pećinskog nakita, i pećinu Ravništarka, kroz koju protiče potok Ponorac.
  • Park minijatura: Popularne srpske crkve i manastiri skupljeni su na jedno mesto u ovom parku nastalom po ideji Milenka Ilića. Impresivne minijaturne makete izrađene sa mnogo detalja možete obići svakoga dana, od aprila do novembra, između 9 i 16 časova.
Park minijatura na Homolju
Autor: @stefy_o1
  • Turističke ture kroz Homolje: Možete se odlučiti za planinarske ili staze za pešačenje, te je najbolje slušati vaše telo i prilagoditi ih svojim potrebama. Planinarenje na Homolju podrazumeva dobro označene staze, ali i zahtevan teren i uspon. Ovaj pohod vas može dovesti do najviše tačke od 940 metara. Za sve vas i nas, kojima ipak više prija opušteniji tempo, tu su pešačke ture čiji su krajnji ciljevi najčešće pećine Homolja. Odličan start pešačkim turama je selo Ravnište, a pravi poklon svim vašim čulima biće osvajanje vrha Veliki Vukan.  

Vodopadi na Staroj planini

Vode Stare planine
Autorka: Jovana Askrabić on Unsplash

Pored toga što skriva prirodnu granicu sa Bugarskom, koju možete dotaknuti i tako se praktično naći na dva mesta u isto vreme, Stara planina je i dom trećini vodopada u Srbiji! Do sada je istraženo njih 40, ali veruje se da će buduća intenzivna istraživanja izroditi još mnogo njih. Ne možemo ih porediti po lepoti, to ostavljamo vama, ali njihove visine govore same za sebe; čak 4 od 5 najviših vodopada Srbije su upravo na Staroj planini. Kada se uputite na ovu planinu kojom caruje voda, u svoju rutu uračunajte i: 

  • Vodopad Kaluđerski skok: Sa visine od 1.554 metara sliva se kaskadni vodopad, koji svojom visinom od 232 metara nosi titulu najvišeg u Srbiji. Smešten je tik ispod Midžora i grad Pirod je od njega udaljen svega 33 kilometara. Ono što ga čini specifičnim su upravo njegove kaskade, od kojih su neke skoro potpuno vertikalne. Ukoliko želite da uživate u njegovoj lepoti budite spremni na višečasovno, i na trenutke izuzetno zahtevno, planinarenje sa opremom. Imajući to u vidu preporučujemo vam da ka njemu krenete u proleće.
  • Vodopad Kopren: Drugi najviši vodopad Srbije dobio je ime po vrhu Kopren, ispod kog se i nalazi. Visok je nešto više od 103 metara, a ono što ga ističe od drugih jeste visoka nadmorska visina. Koprenski vodopad svoj pad nadomak sela Jelovice započinje sa 1.820 metara nadmorske visine.
Vodopad Bigar
Autor: Đorđe Marković
  • Piljski vodopad: Kada krenete južno od sela Topli Do, na četvrtom kilometru će vas sačekati 64 metara visok Piljski vodopad, sastavljen iz dve kaskade. Veoma mu je teško pristupiti, kako se nalazi na 1.450 metara nadmorske visine gde je okružen šumskim rastinjem. Ime je dobio po vrhu Pilj ispod kog se nalazi, a posebno je zanimljiv po vrtlogu koji se na samom dnu formira.
  • Čunguljski skok: Peti na listi najviših vodopada Srbije, ovaj vodopad se nalazi na Toplodolskoj reci i 1.400 metara nadmorske visine. Otkrila ga je grupa istraživača 1996. godine, koja mu je ustanovila visinu od 40 metara. Ukoliko želite da ga vidite, spremite se na naporan put i gustu šumu.
  • Vodopad Bigar: Smešten je na 450 metara nadmorske visine, odakle se spušta preko kamena bigra visokog više od 35 metara. Vreme je pokazalo da je upravo Bigar jedan od najzanmljivijih vodopada turistima koji posete ovaj kraj, čemu posebno doprinose krečnjačka jezerca i mali vodopadi formirani u njegovoj neposrednoj blizini. Vodopad Bigar ćete pronaći na ušću potoka Bukovski u Stanjinsku reku, nedaleko od Pirota.

Manastiri istočne Srbije

Nakon što istražite dragocenu prirodu na istoku Srbije, predlažemo vam da se uputite u neki od manastira koji je ulepšavaju. Pored toga što imaju neizmernu duhovnu i istorijsku vrednost, predstavljaju i arhitektonska čuda obogaćena crkvenom umetnošću. Uvidevši njegov značaj, uticaj i popularnost, jednom manastiru smo posvetili posebnu pažnju u nastavku teksta. Ukoliko ste nestrpljivi, osvrt na manastir Tumane je na jedan klik od vas. Pored sve posećenijeg Tumana, istočnu Srbiju krase i: 

  • Manasija: Zadužbina despota Stefana Lazarevića, poznata i pod imenom Resava, nastala je u 15. veku i danas je pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Uticajan je predstavnik srednjovekovne kulture i arhitekture, kako je crkva posvećena Svetoj Trojici građena Moravskim stilom, Posebnost Manasije ogleda se i u zidinama, izgrađenim da služe kao zaštitnički zid, na kojima postoji čak 11 kula. 
Pogled na crkvu manastira Manasija
Autor: @milan_drobnjak
  • Ravanica: Podnožje Kučajskih planina skriva zadužbinu kneza Lazara Hrebeljanovića, čije se mošti čuvaju u manastiru još od pogibije na Kosovu. Ravanica je začetnik Moravskog stila izgradnje, koji je izrodio veliki broj značajnih srpskih manastira. Nisu mu strana hodočašća, a ako ga posetite imaćete priliku da se divite ostatku fresaka i dobro uređenom kompleksu. 

Ako poželite da iskusite i druge manastire koji se mogu pronaći u Srbiji, informacije i zanimljivosti pronađite u našem blogu - manastiri u Srbiji, te sami odlučite koji su vredni posete. 

Arheološke tajne istočne Srbije

Kada govorimo o istočnoj Srbiji, nikako ne smemo zaboraviti da pomenemo arheološka nalazišta. Na njihovom tlu možemo pronaći žive dokaze o civilizacijama i krucijalnim istorijskim momentima koji si uticali na kulturološku i političku klimu regije. Saznajmo zajedno kakve tajne kriju Lepenski vir i nekadašnja rezidencija rimskog cara. 

Gamzigrad

UNESCO lista svetske baštine postala je bogatija za antičku rimsku carsku palatu, smeštenu u bliskoj okolini Zaječara. Nekadašnja rezidencija cara Gaja Valerija Maksimijana danas je izuzetno očuvano arheološko nalazište, koje se prostire na skoro 7 ha. Srce ovog nalazišta čini palata Felix Romuliana, koju je car nazvao po svojoj majci. Istraživanjima je utvrđeno da palata nikada nije završena, iako je njena izgradnja započeta u 4.veku. 

Felix Romuliana nadomak Zaječara
Autor: Pavle Marjanović 

Ipak, ostaci ovog impozantnog utvrđenja, koje je doživelo razaranja i pretvaranje u hrišćansku crkvu i kasnije tvrđavu, stavili su Zaječar i Srbiju na svetsku mapu turistički značajnih lokaliteta. Kroz istoriju je poslužilo i kao privremeno sklonište za vreme turskog zuluma. Danas se o njemu stara Narodni muzej Zaječar i često ugošćava domaće kulturne manifestacije, skupove i koncerte. Gamzigrad u pratnji iskusnih vodiča možete posetiti između maja i novembra svakog radnog dana od 8 do 20 časova. Ulaznice, koje vam omogućavaju i posetu samom muzeju, koštaće vas 300 dinara.

Kako doći do Gamzigrada? 

Najlakši način da dođete do Gamzigrada jeste upravo kroz Zaječar, odakle vam neće trebati više od 15 minuta vožnje. Iz grada ćete pratiti ulice Čupićeva i Nikole Pašića kako biste izašli na put 36/E761. Put će vas sprovesti pored kasarne "Nikola Pašić", naselja Oskoruša i Gnjilak, kao i kroz prigradsko mesto Zvezdan. Susrešćete se sa Timokom i u blizini vikendice Priča ćete sići sa puta 36. Odatle vas samo čekaju još dva leva skretanja i par minuta vožnje do Felix Romuliane. 

Lepenski vir

U centralnom delu Balkanskog poluostrva pronađeno je naselje koje nam daje značajne delove puzle i priče o praistorijskom vremenu na ovim prostorima. Lepenski vir je nalazište koje čuva i prezentuje predmete, objekte i umetnine iz mezolitskog i neolitskog doba. Ribarsko lovačko naselje otkriveno kasnih 60 ih godina na desnoj obali Dunava pokrenulo je dalja istraživanja koja su dovela do neverovatnog otkrića. Čak 7 sukcesivnih naselja i 136 objekata čine najstarije sedelačko naselje u Evropi. 

Galerija Lepenskog vira

Lokalitet je preventivno, zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap I, izmešten, te danas zauzima zaštićen prostor od 55 hektara. Kako bi se svim zainteresovanim posetiocima što bolje prenelo znanje prikupljeno na arheološkom nalazištu, oformljen je Muzej Lepenski vir sa centrom za posetioce. Prilikom posete Lepenskom viru moći ćete, između ostalog, da vidite: 

  • Ostatke kuća i ognjišta, ali i rekonstruisanu kuću
  • Kameno ognjište i svetilište
  • Skulpture, posebno popularnu Praroditeljku iz perioda oko 7.000 godina pre nove ere
  • Specifičan način sahranjivanja i grobnice 

Kako doći do Muzeja Lepenski vir?

Muzej je smešten u selu Boljetin, nedaleko od Donjeg Milanovca. Do ove lokacije vodiće vas Magistralni put M251, Koridor 7 i biciklistička ruta Eurovelo 6. Takođe se možete okrenuti i putu Beograd-Kladovo, koji je pogodan za vožnju, ali takođe i služi kao ruta aubousu koji saobraća na ovoj liniji. Krstarenje Dunavom svakako je najlepši način da se dovezete do Lepenskog vira, a da uz to još i iskusite sve lepote njegove okoline.  

Organizujte izlet u istočnu Srbiju 

Još uvek niste sigurni da je istočna Srbija za vas? Oprostićemo vam jer smo sigurni da će vam se mišljenje promeniti čim saznate kakve vam izlete skriva ovaj deo zemlje. Uživanje u kvalitetnom vinu Negotinske krajine, uz dobru muziku i autentičnu atmosferu, ili obilaženje vrela rajskog izgleda, na vama je samo da izaberete šta vam najviše prija. Ako ste bili dovoljno strpljivi, takođe vas očekuje i osvrt na manastir Tumane. 

Rajačke pimnice - izlet do vinskog carstva

Panoramski pogled na Rajačke pimnice
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Negotinska vinska regija ponosi se pimnicama, kompleksom vinskih podruma među kojima su najviše simpatija pokupile upravo Rajačke pimnice. Reč je naselju sastavljenom od kamenih kućica, za koje se veruje da su građene u 19. i 20. veku. Vinogradari iz Negotinske krajine odlučili su da ih sagrade, ne samo da bi imali prostor za čuvanje i proizvodnju vina, već da bi bili što bliži svojim vinogradima. Prilikom gradnje, ove kuće su ukopavane par metara u zemlju, te su u kombinaciji sa materijalom stvoreni idealni uslovi i izolacija za povoljnu negu vina. Posebnu draž pimnicama daje i rustičnost lokacije, koju svi zaljubljenici u prirodu i dobar provod moraju doživeti. Pored toga što svojim izgledom i strukturom na najlepši način šaraju panoramu istočne Srbije, pimnice privlače turiste iz svih krajeva sveta.  

Pimnice na Rajcu
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Danas se možete uputiti u neki od vinskih podruma, svratiti do vinarija poput vinarije Raj ili Perić, i ispobati najbolje boce kabernea ili tamjanike, crne i bele. Sama šetnja kroz vijugave putiće i kraj kućica je užitak za sebe, ali dobra vest je i to da su pimnice zapravo jedno pravo sesko turističko domaćinstvo. U nekima od njih možete odsesti, provesti i po nekoliko dana, pa vaš izlet ne mora da se završi u roku od 24 časa. U popularnim domaćinstvima možete priuštiti sebi smeštaj za manje od 20 evra po danu, što je slučaj sa pimnicom C’est La Vie Rajac. Imali smo čast i priliku da sa njenim domaćinima popričamo, te vas njihovi veoma zanimljivi i inspirativni odgovori očekuju u nastavku. 

Pogled na Rajačke pimnice
Autorka: Ružica Oblescuk

Kako doći do Rajačkih pimnica?

Predeo Rajca je od Beograda udaljen oko 296 kilometara, Nišlije i putnici iz tog dela Srbije će morati da prevagnu nešto sitnije od 140 kilometara, a da bi se našli u vinskoj idili, putnici iz Novog Sada moraju se spremiti na skoro 400 kilometara razdaljine. Najlakši način da stignete do Rajca jeste preko obližnjeg Negotina, i to državnim putevima 169 i 33, koji će vas sprovesti kroz sela Rogljevo, Veljkovo i Kobišnica. Na raspolaganju ćete imati i nekoliko vozova dnevno, koji saobraćaju na železničkoj pruzi Negotin - Zaječar. 

Manastir Tumane - izlet u centar duhovnosti istoka

Za više od 630 godina postojanja, manastir Tumane nadomak Golupca postao je mesto kom se okreću vernici i skeptici u potrazi za ozdravljenjem. Muški manastir braničevske eparhije posvećen je Svetom Zosimu, čije mošti i isposnicu i danas dobro čuva. Nekoliko verovanja vezuje se za sam nastanak manastira, od toga da je zadužbina Miloša Obiliča do toga da nosi ime po jermenskim trgovcima. Kroz istoriju je pretrpeo razaranja od ruku mnogih, te nam je uskraćeno znanje o njegovom prvobitnom izgledu. Manastirski kompleks koji nam je danas poznat dobio je svoj oblik 1924. godine i njegovi glavni delovi su crkva, isposnica, kapela i konak. Ukoliko želite da prisustvujete bogosluženjima, ona se vikendom i praznicima održavaju od 9 časova, dok radnim danima postoji jutarnje u 8 časova i večernje u 17. 

Šta poneti u manastir Tumane?

Kada se uputite u manastir Tumane, red je poneti darove. Najčešće su to hrana, kafa i bliske namirnice, ali mi ipak preporučujemo da se okrenete nečemu specifičnom. Novac nije obavezan, čak ni kada želite da provede noć u gostoprimnici, no svakako je uvek dobrodošao. Novčane donacije će biti iskorišćene za obnovu manastira, a sve svoje darove predaćete pre ulaska u samu crkvu. Monasi manastira će vas rado dočekati svakog dana između 8 i 17 časova, a već od 9 časova krenuće se sa čitanjem molitvi.

Manastir Tumane
Autor: Srđan Dedić 

Manastir Tumane čuda

Najčešći razlog poseta ovom manastiru jeste velika želja za ozdravljenjem. Izleti koji polaze iz svih krajeva Srbije puni su ljudi koji veruju da se čuda dešavaju u manastiru Tumane, pa da će brže i lakše prebroditi svoje fizičke i psihičke boljke. Niz iskustava i svedočenja duboko zahvalnih vernika govori o poboljšanim dijagnozama ubrzo nakon posete, što je veliko ohrabrenje svim budućim posetiocima. Pored molitvi koje će vam biti posvećene, u manastirskoj prodavnci možete kupiti osveštanu vodu i peškire, ikone, tinkture za niz bolesti, ulje iz kandila. O delotvornosti manastira i njegovog praktikovanja nećemo suditi mi, to ostavljamo vama i pre sega vam želimo dobro iskustvo. 

Gde se nalazi manastir Tumane?

Neposredna blizina Golupca i Đerdapa čini ovaj manastir lakim za pronaći, a ni 130 kilometara razdaljine od prestonice nisu prevelik poduhvat. Putnici iz Niša će morati da pređu 240 kilometara, dok Novosađani tek koji kilometar manje. Predlažemo vam da krenete putem Požarevca, prateći državni put 108a kroz mesta Bratinac, Beranje i Srednjevo i Mileševa. Putokazi u Mileševu dalje će vas voditi do manastira, koji odatle već nije daleko.

Krupajsko vrelo

Kada smo vam pisali o Homolju izostavili smo ovaj dragulj u podnožju planine Beljanice, ali samo zato što zaslužuje da ga posebno pomenemo. Izuetno nam je drago što ovaj biser prirode napokon dobija pažnju koju zaslužuje. Krupajsko vrelo smešteno je u ataru sela Milanovac, na nadmorskoj visini od 220 metara. Kraškog je porekla i održava temperaturu vode između 9 i 11 stepeni. Rajski izgled Krupajskog vrela pripisujemo njegovom obliku, prirodnom amfiteatru sa strmim kaskadnim slapovima. Kada se sve to spoji sa specifično plavo-zelenom bojom vode i šumskom vegetacijom koja ga okružuje, dobijemo pravi mali raj za oči i dušu. Uredbom vlade Srbije Krupajsko vrelo i njegova okolina, koja zauzima prostor od 9 ha, proglašeni su za spomenik prirode od nacionalnog značaja.

Lokalitet Krupajsko vrelo
Izvor: @srbija_i_priroda

Turističke agencije lukavo su uočile porast interesovanja za posetu Krupajskom vrelu kod domaćih i stranih turista, pa tako možete pronaći niz tura koje će vas do njega odvesti. Na putu do vrela imaćete priliku da skoknete do i obiđete neke od lokacija i atrakcija koje smo vam do sad pomenuli. Najlešće su u pitanju jednodnevni izleti, sa polascima iz većih gradova u Srbiji, i možete ih nekada pronaći i po ceni nižoj od 2.000 dinara. Ukoliko ste više za samostalnu organizaciju, nemamo sumnje da ćete se lako snaći. Ali, imajte na umu da su gužve oko vrela postale rutina, te da romantični osamljeni obilasci nisu uvek opcija. 

Slapovi krupajskog vrela
Autorka: Ivana Colić

Kako doći do Krupajskog vrela? 

Dolazak do Krupajskog vrela neće vam zadavati glavobolje. Udaljeno je 160 kilometara od prestonice, a u njegovoj neposrednoj blizini nalaze se Despotovac i Svilajnac. Najlakši način da do vrela dođete je prateći autoput preko ova dva mesta, sve do asfaltiranog puta koji Despotovac povezuje sa Krepoljinom. Signalizacija i znaci na putu će vam dosta značiti, a uvek za pomoć možete da se obratite i lokalcima. 

Pronađite smeštaj u istočnoj Srbiji

Pomogli smo vam da osmislite putni plan kroz istočnu Srbiju, još je ostalo da vas uputimo ka dobrom smeštaju. Pronalaženje udobnog kreveta i kvalitetne uslugu neće vam predstavljati problem za koji god tip smeštaja da se odlučite. Ukoliko tragate za hotelskim smeštajem, koji neretko uključuje makar jedan obrok, naš savet je da ga potražite u nekom od gradova koji krase istočnu Srbiju. Za ljubitelje rustičnih predela, tu su seoska domaćinstva, dok ćete povoljne apartmane moći da pronađete u blizini svih popularnih destinacija. Izdvojili bismo vam sledeće lokacije: 

  • Smeštaj na Srebrnom jezeru: Nama buđenje kraj jezera zvuči kao prava idila, te i vama želite da u takvim uslovima provodite jutra. Na stranici Srebrno jezero apartmani pronaći ćete široku smeštajnu ponudu i do svog apartmana ćete doći na upit, brzo i lako. Cene su pristupačne, pa tako možete pronaći i smeštaje u vilama za manje od 20 evra po danu. 
  • Smeštaj u Sokobanji: Možete izabrati Hotel Sunce i uživati u čak 5 zvezdica za 113 evra dnevno, ili ipak potražiti svoj mir dalje od centra banje. Sokobanja smeštaj predstavlja vam niz apartmana koji se razlikuju pre svega po svojoj veličini, te možete birati između apartmana Saga od 40 kvadrata ili Nana S5 koji će ugostiti do 4 osobe u 76 kvadrata. 
Apartman na Srebrnom jezeru
Apartman na Srebrnom jezeru
  • Smeštaj u gradovima: Ljubitelji urbanijih sredina mogu se okrenuti Zaječaru i njegovoj apartmanskoj ponudi, koja vam neće opteretiti budžet. Tako se možete okrenuti Vili Tamaris za svega 25 evra za noćenje, ili apartmanu Iva. Preporučujemo vam da pružite šansu i Jagodini, jer se turistička kategorija Jagodina apartmani brzo razvija. 

Rekli su nam o istočnoj Srbiji 

Potraga za što korisnijim i interesantnijim informacijama dovela nas je do ljudi čije su reči obogatile naš blog, ali i dale nam uvid u lepote i specifičnosti turističke i kulturne ponude istočne Srbije. Prenosimo vam utiske i iskustva etnologa i para koji sa puno ljubavi i entuzijazma vodi svoje pimnice. Zahvaljujemo im se na lepi rečima i nadamo se ponovnoj saradnji. Pogledajmo zajedno šta su imali da nam poruče. 

Planinarenje Homoljskim planinama
Autor: Ivan Aleksić on Unsplash

Pimnica  "C'est la vie" - Iskustvo Sanje i Saše 

Rajačke pimnice najbolje ćete iskusiti posetom i boravkom u nekom od seoskih domaćinstava. Sinonim dobrog i autentičnog provoda postala je pimnica "C'est la vie", zahvaljujući trudu i beskrajno prinatnoj energiji njenih domaćina. Sanja i Saša su nam pričali o začetku svog posla, uspesima i situacijama koje su im ostale bliske srcu. Njihove reči prenosimo vam u celosti. 

Team Bookaweb: Primetna je vaša posvećenost i ljubav prema domaćinstvu i njegovoj okolini. To se posebno ogleda kroz vaše ime i predivnu priču iza njega. Recite nam malo više o svojim počecima i odluci da se posvetite turizmu i ugostiteljstvu.

Sanja i Saša: Baviti se turizmom na rajačkim pimnicama.... neko bi rekao čista ludost, kao poslednja tačka istočne Srbije, daleko od magistralnih puteva, lokalni putevi do pimnica jako loši, imaju problem sa vodom, strujom i kanalizacijom, nemaju ulično svetlo... Mi bi rekli - ne ludost, već hrabrost, jaka volja i želja, a pre svega ljubav. Suprug Saša i ja smo prvi put došli na ovo čarobno mesto, tada kao prijatelji, pre skoro 20 godina. Na ideju naših kolega iz katastra, proveli smo jedan ceo dan u jednoj od pimnica uz rajačka vina, neko meze i Sašinu gitaru . Ostalo se do kasno u noć i već sutradan smo Saša i ja poželili da opet dođemo u ovo jedinstveno kameno selo vinskih podruma koje ima svoju priču, svoj duh i tradiciju. Jednostavno se u nama rodila ljubav prema ovom mestu, tako da smo gledali da, ako ne svaki, onda svaki drugi vikend provedemo baš ovde. Neki crv je radio u nama (smeh).

Rajačka Pimnica C`est La Vie
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Razmišljali smo u to vreme i da kupimo jednu od pimnica, ali su nas meštani ubeđivali da nema potrebe jer smo u svakoj dobrodošli; 2015. godine mi ipak rešimo da jedna od tih lepotica bude samo naša, gde ćemo moći da dolazimo vikendima i da jednog dana mi ugostimo sve te ljude koji su nas gostili godinama. Sasvim slučajno nam ponudi svoju pimnicu naš veliki prijatelj iz sela i mi uđemo u celu priču. Pimnica je bila u jako lošem stanju, tako da smo morali potpuno da je restauriramo, što je bio veliki izazov za nas. Sa jakom voljom, ljubavlju i uz pomoć prijatelja i porodice, uredili smo je onako kako smo zamislili, samo za nas i društvo, pomoću štapa i kapa što se kaže.

Izgled Rajačke pimnice
Autorka: Ružica Oblescuk

Nismo nešto finansijski bili spremni, ali smo stvarno gledali da svaki dinar udenemo u našu lepoticu i vratimo je na noge. Tužno je to kad gledaš kako propada nečija dedovina… Poželeli smo i da joj damo ime koje će nas zauvek sećati na našeg Miću, kolegu i velikog prijatelja koji nam je pokazao pimnice i sa kojim smo provodili godine ovde, uz božanska vina, slušajući o jednom drugom načinu života, laganom i smirenom ali i sa puno trzavica koje treba prevazići, jer je sve to život koji nas čeka ili “C`est La Vie” kako je on znao da završi svoje rečenic. Njemu u čast pimnica dobija ime “C`est La Vie” i mi nastavljamo našu priču.

Posluženje u Pimnici C`est La Vie
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Kako smo počeli ? Slučajno,ako možemo tako da kažemo. Nama se turizam nametnuo. Svaki vikend, svakog petka pravo s posla, se uputimo za Rajac, čim se otvore vrata pimnice odmah ide šerpa na šporet da se ukrčka nešto dok društvo ne dođe, a kada dođe popije se dobrog vina i Saša zapeva i zasvira na gitari. Turisti su prolazeći pored pimnice osetili misiris hrane i dobro raspoloženje i poželeli da nam se pridruže, što se kasnije ponavljalo iz vikenda u vikend. Kada smo uvideli da postoji velika potreba za ovako nečim, došli smo na ideju da se raspitamo šta je potrebno da se registrujemo i zakoračimo u svet turizma onako kako mi to vidimo da treba raditi, te 2016. godine krećemo zvanično sa radom. Bilo je iznenađujuće za nas, koji tek počinjemo, da turisti dolaze svaki vikend u tolikom broju i da traže baš nas. Tada nas nije bilo na internetu, nismo imali sajt, booking... znači neko ih je uputio. Mi prezadovoljni. To nam je dalo jak  vetar u leđa i veliku volju da nastavimo našu priču .

Izgled Pimnice C`est La Vie
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Ubrzo su počele i turističke agencije da se javljaju sa željom da ugostimo njihove putnike (50 osoba) na ručku. Kako kapacitet naše C`est La Vie nije zadovoljavao broj gostiju, iznajmljujemo jednu od većih pimnica i krećemo u saradnju i sa agencijama. Imala sam veliku tremu, nikada nisam kuvala za toliki broj ljudi, kako, šta, koliko... pa još treba i poslužiti sve to, a nas je dvoje. Osmislila meni, vlaška trpeza, šta ćeš bolje. Mislim da bi prabaka danas bila ponosna na mene. Naravno kada se malo popije i opusti, gosti požele i da prenoće i da sutradan nastave svoj put, tako da smo ubrzo našli i kuće u selu za smeštaj i upotpunili našu ponudu. Jednostavno je sve vuklo jedno drugo i nadovezivalo se.

Team Bookaweb: Kroz godine rada ste se istakli i našli na listi vodećih simbol ovog dela Srbije. Na koja dostignuća i momente ste najponosniji? 

Sanja i Saša: Pre svega na to što smo  ni od čega napravili nešto jako lepo. Podigli na noge dedovinu našeg prijatelja, spasili je od urušavanja, okupili ljude kod nas da se druže i uživaju, u vinu, hrani i pesmi. Videti nasmejane goste koji dolaze i nekoliko puta godišnje god nas iznova. Kada nam dođu gosti po preporuci - ništa lepše. Ono na šta sam ja, kao domaćica pimnice, da ne kažem kuvarica (smeh),  jako ponosna jeste nagrada koju dobijamo dve godine za redom kao najbolji restoran. Postali smo prepoznatljivi po mesu koje spremamo na stari tradicionalan način, zalivanjem u masti, vlaškoj pastrmi. To mi je posebno drago, jer na taj način čuvamo tradiciju naših baka. Naši gosti uvek žele da ga kupe i obraduju svoje prijatelje,decu... tako da sada imamo u planu da krenemo i sa proizvodnjom, da pokušamo i to, ubediše nas gosti.

Hrana iz Pimnice C`est La Vie
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Team Bookaweb: Interesovanje za Rajačke pimnice kao destinaciju za izlet raste. Ko su najčešće vaši gosti i koliko se zadržavaju? Da li su pimnice aktuelne i kod stranih turista? 

Sanja i Saša: Sve je veća potražnja, hiljade turista prodje u sezoni (od marta, aprila do novembra) kroz ovo naselje u kome stanuje samo vino. Pre pandemije smo imali koliko domaćih , toliko i stranih turista iz celog sveta (USA, Australija, Španija, Portugalija, Francuska, Italija, Holandija, Poljska, Švedska, Indija, Danska, Nemačka, Austrija, Bugarska, Rumunija, Slovenija, Makedonija, Kina...). Sada imamo veliki priliv domaćih turista, stranaca je znatno manje. Nedostaju nam puno! Stranci tačno znaju gde su došli, uživaju bukvalno u svakom momentu u kontaktu sa prirodom, hodaju bosi ne bi li uspostavili konekciju sa zemljom, a hranom i vinima su oduševljeni toliko da se prosto zapitamo šta li jedu tamo kod njih; nama je ovako svaki dan, možda ne cenimo dovoljno ono što imamo. Gosti se najviše zadržavaju 3-4 dana, dok obiđu sve lepote u okruženju i nastavljaju dalje.

Gosti Pimnice C`est La Vie
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Team Bookaweb: Šta biste preporučili nekim budućim posetiocima, koji se možda još uvek kolebaju oko dolaska u vašu pimnicu? 

Sanja i Saša: Prvenstveno bismo preporučili istočnu Srbiju kao destinaciju za neka buduća putovanja svim našim domaćim turistima koji nisu do sada posetili ovaj biser turizma, koji se polako otkriva. Naša preporuka je uvek dunavska magistrala. Treba odvojiti 10-15 dana. Toliko toga za videti, od Golupca, Lepenskog vira, Kralja Decebala-čuvara gvozdene kapije Dunava, Trajanovog mosta i table, HE Đerdap, vodopada Blederije, Vratnjanske kapije, Manastira Vratna, planine Miroč, Mokranjčeva kuća, Muzeja Hajduk Veljka, Muzeja Krajine, Hajduk Veljkove barutane, stare crkva u Negotinu, Manastira Bukovo, nalazišta Šarkamen, Mokranjske stene, Rogljevačke pimnice, Smedovačke pimnice I poslednja tačka, Rajačke pimnice.

Panoramski pogled na Rajačke pimnice
Autorka: Ružica Oblescuk

Ukoliko ste ljubitelji domaćeg vina, planirajte bar 3 dana za odmor u seoskim kućama, gastronomski užitak uz vlaške specijalitete koje mi poslužujemo u našoj pimnici C`est La Vie, božanska vina naših kamenih lepotica i naravno Sašinu gitaru, jer bez pesme to nije to, a i mi volimo (smeh). Nešto da se razumemo, mi nismo gazde, mi smo domaćini koji uživaju sa gostima, volimo da popijemo dobro vino i zapevamo, prosto smo to činili  kao gosti 15 godina na pimnicama,  te tako i nastavili narednih 6 godina kao domaćini. Ne bi mi tu ništa menjali!

Trpeza u Pimnici C`est La Vie
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Team Bookaweb: Izdvojite nam anegdote ili zanimljivosti koje su vam posebno ostale u sećanju.

Sanja i Saša: Pamtimo sve goste koji su boravili kod nas, možda ne imena, ali lica da (pričamo o gostima koji su noćili I boravili u pimnici,ne o agencijskim posetama jer je prosto nemoguće upamtiti sve te ljude). Toliko različitog sveta, kultura, zanimanja… divno je to što I na ovaj način možeš upoznati svet. Posebno nam je ostao u sećanju gost iz Nemačke, biciklista, koji je bukirao jedan dan, a ostao naredna 3, spavao i u smeštaju, i pod šatorom, i na našoj plaži na Timoku, prosto je hteo da doživi sve. Planira da dovede veće društvo, bicikliste, na berbu u Rajcu. Takođe, imali smo i goste koji su se vratili par dana nakon odlaska, kažu “evo kako se vama gosti vraćaju” (smeh). 

Opet kažemo, nama se turizam desio, nešto najlepše što je moglo da nam se desi. Svakom bismo preporučili da krene u ovaj izazov, naravno onom ko iole mašta o tome. Najvažnije za čoveka je biti ispunjen. Život je isuviše krata, živeti punim plućima, stalno dopuniti baterije jer…nikad se ne zna… C`est la Vie.
Vidimo se na pimnicama! 
Sanja & Saša

Vlasnici pimnice na Rajcu
Izvor: Pimnica C`est La Vie

Iskustvo etnologa Aleksandra Repedžića

Etnolog-antropolog Aleksandar Repedžić uz svoje ime nosi diplomu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i pozicije kustosa etnologa Muzeja Ponišavlja Pirot i V.d. direktora Muzeja u Majdanpeku. Svoje interesovanje za kulturu i tradiciju istoka nadogradio je i saradnjama sa domaćim i stranim naučnim institucijama i profesionalcima. Svoje znanje je pretočio i u nekoliko izložbi i publikacija. Zahvaljujemo mu se što nam je pomogao da razumemo kulturu i običaje Vlaha, a prenosimo vam i njegova dosadašnja zapažanja.   

Team Bookaweb: U svojoj impresivnoj karijeri imali ste prilike da se blisko bavite narodnom tradicijom istočne Srbije. Šta Vas je to privuklo ovom delu Srbije?

Aleksandar: Tokom leta dosta sam vremena provodio kod babe i dede u selu koje se nalazi nedaleko od Majdanpeka, u tom zaseoku kao da je vreme stalo, nije bilo struje, a po vodu se odlazilo na izvor. Dedu su stalno posećivali njegovi prijatelji, lovci, rodbina, često su se prisećali njihovih priča iz njihovog vremena, priče o hajdučiji, susretima sa Muma Paduri (Šumskom majkom); u takvom jednom okruženju mogao sam čuti veliki broj priča, bajki i legendi, koji me je svakako privukao odrastajući u takvom jednom magičnom svetu. Takođe upijao sam znanje starijih o samoj toponimiji jednog kraja (kako je mesto dobilo ime i zašto), susretao se sa običajima iz kulta mrtvih i uvek mi je to bilo jako blisko i isto toliko strano i nepoznato. Takođe su me oduvek privlačili muzeji, kada sam imao svega sedam godina otišao sam u Muzej u Majdanpeku i zanimalo me je poreklo prezimena Repedžić i Šalarević, odnosno dedino i babino prezime, kao i poreklo samih porodica. Zahvaljujući tadašnjem etnologu Paunu Durliću, kasnije i direktoru muzeja u Majdanpeku, moja zanimanja su tokom godine rasla, kako za lokalnu istoriju, arheologiju, tako i za samu etnologiju. Moram priznati da sam zahvaljujući preporuci etnologa Pauna Durlića upisao etnologiju, pošto sam pre toga želeo da upišem književnost i srpski jezik. Nakon položenog ispita postao sam spoljni saradnik Muzeja u Majdanpeku i tako je krenulo moje terensko iskustvo pod mentorstvom Pauna Durlića. 

Team Bookaweb: Koliko je javnost upoznata sa tradicijom i običajima stanovnika istočne Srbije, posebno Vlaha? Postoje li zablude, koje na pozitivan ili negativan način utiču na viđenje naroda i regija? 

Aleksandar: Kada se pomenu Vlasi i običaji prve asocijacije kod većine građana u Srbiji a i šire jesu, vlaška magija i strndžanje.  Ovaj fenomen popularizacije kroz žutu štampu, doprineo je nemili deogađaj koji se dogodio u Jabukovcu 2007. godine, kada je Nikola Radosvljević iz istog sela usmrtio devetoro meštana, i koji je navodno izjavio da je masovno ubistvo izvršio, zato što je bio pod uticajem „Vlaške magije“ . To je bilo dovoljno da mediji u Srbiji sa sezacionalnim naslovima etiketiraju jednu kulturu i jedan narod koji vekovima živi na prostoru Balkana.  Na ovaj način stvoreno je pogodno tle na kojima se grade stereotipi o jednom narodu i kulturi. Nakon ovog slučaja skoro da nije prošla godina, a da se ne pojavi neki naslov u kome je zbog delovanja magije, izvršeno ubistvo, preljuba, da se obogatio zbog magije i tome slično.

Veliki broj stranih istraživača sa kojima sam tokom mog sedamnaestogodišnjeg iskustva radio došao je pre svega u istočnu Srbiju zbog Vlaške magije, a ne da upozna kulturu i način života Vlaha. Mnogi autori su se proslavili zhvaljujući svojim publikacijama koje sadrže u naslovu reči vlaška magija. U takvim radovima i publikacijama izrečene su svakojake koještarije, ali su na taj način stekli širu popularnost, a da pritom nisu stručnjaci u polju etnologije, narodne religije. Danas takve „stručnjake“ zovu u razne emisije, talk show-ove, kako bi objasnili nešto o Vlasima, a na taj način stvara se iskrivljena i lažna slika o jednom narodu. Dovoljno je u googlu otkucati reči vlaška magija i pojaviće se sledeći naslovi: „VLAŠKA MAGIJA JE NAJOPASNIJA Ako vam se ovo događa neko vam je bacio vradžbine“ ( Dnevni list Alo dana 22.01.2019), VLAŠKA MAGIJA ISTOČNE SRBIJE TERA STRAH U KOSTI: Ovaj deo zemlje ima problem sa manjkom turista (Internet portal Srbijadanas.com dana 06.04.2020) i mnogi drugi koji na ove podsećaju.

Slično ovome, problem nastaje i kada se pomene „strndžanje“ za koje Vlasi nikada nisu ni čuli ili ako su čuli interpretiraju delove iz štampe i kažu, „Moguće je da je bilo kod ovih iz Krajne, „ Ili kada se uputaju ljudi iz krajen kažu „ To je u okolini Kučeva i Majdanpeka“ i tako dalje. Vlajne danas važe za promiskuitetne žene i vračare; na taj način stavljene su u red marginalizovane grupe, zahvaljujući žutoj štampi u kojoj možete naći ovakve naslove:  „STRNDŽANJE: Ovo je najbizarniji seks običaj u Srbiji! Da li biste ga i vi probali?“ (Telegraf 20.10.2014), „STRNDŽANJE U PEĆINI: Ovde se ne zna ko koga, a sve po starom seks običaju!“ (Dnevni list KURIR 20.10.2014), „Najbizarniji SEKS OBIČAJ U SRBIJI se zove STRNDŽANJE, a evo kako sve to do detalja izgleda i gde se praktikuje“ (Dnevni list Blic – 28.10.2018). Mali broj Vlaških, ali i srpskih, etnologa pokušava da nepravdu ispravi, ali daleko jaču moć imaju mediji kada se pomene u naslovu Vlasi, sex i magija, a takvih naslova je mnogo više nego ostalih. Nepostojanje muzeja koji bi se bavio Vlaškom kulturom i institucija kulture Vlaha koje bi na pravi način prikazale nematerijalno kulturno nasleđe, bio bi preduslov da se ugase stereotipi o ovom etnosu; s druge strane pak postoji i dobar broj kako vlaških tako i srpskih autora koji pogrešno interpretiraju vlašku kulturu i nematerijalno kulturno naleđe.  

Da bi se iko bavio Vlaškom kulturom, potrebno je dobro poznavanje istorije, politike i društvenih dešavanja na Balkanu, ali za to vreme, dok stereotipi nastaju, narod i jedna kultura pre našim očima nestaju, sve je manji broj govornika Vlaškog jezika, negovanja kulture i običaja. Pored svega ovoga bitno je pomenuti da su šezdesete i sedamdesete bitno uticale da na to da se izgubi jezik, počevši od učitelja koji su zabranjivali upotrebu jezika tokom školskih i vanškolskih aktivnosti, uticaj migracija Jugoslavija – zapadna Evropa, i ostale faktore koji su se desili i dešavaju i danas. Dok jedna kultura i sa svojim običajima, kulturom i jezikom polako nestaje pred našim očima, nauka se ne može  boriti sa vetrenjačama i žutom štampom, koja danas ima preveliki uticaj. Veliki broj vlasnika ovih novina ima svoje privatne televizije. Danas su to Vlasi, a sutra ko zna koja kultura može biti na udaru. 

Team Bookaweb: Kada sumirate sva svoja istraživanja, koja su na Vas ostavila najveći utisak? Izdvojite nam specifične običaje ili pečate istočnjačke tradicije koje smatrate posebno zanimljivim. 

Aleksandar: Bilo bi nepravedno sa moje strane da izdvojim neki poseban običaj, obred ili narod koji sam istraživao, svaki od njih ima svoju draž i svaki od njih je lep na svoj poseban način. 

Team Bookaweb: Ukoliko postoje ljudi koji su zainteresovani za istraživanje običaja i kulture, ali ne znaju odakle da počnu, šta biste im preporučili? 

Aleksandar: Preporučio bih im pre svega da upišu studije etnologije i antropologije i odatle da počnu, kako bi izučili pre svega metode, ali i kako se vodi intervju na terenu, kako ne bi došli kasnije do polovičnih informacija; svakako ko želi da se bavi etnografijom i da beleži tradiciju i običaje najbolje je krenuti od svojih bližnjih, pre svega od svojih baba i deda jer su oni riznice znanja i verovanja koje imamo u našim domovima i u našim porodicama. 

Osećate li se spremno da krenete na osvajanje istočne Srbije? Nadamo se da smo vam makar malo olakšali proces planranja putovana i da je vam je još samo ostalo da rezervišete šta se rezervisati mora. Nas istok već zove da mu se vratimo, a radovaćemo se ako nam se putevi spoje.